Nakon tri godine i tri propala premijera, rumunija (nominalno) socijaldemokratska vladajuća stranka PSD mora za sobom da počisti gomilu političkih krhotina i da sreću potraži u opozicionim redovima. Podela fotelja šakom i kapom, i kupovina glasova kojima je premijerka Viorika Dančila (naslovna fotografija) u poslednjem trenutku htela da spreči glasanje o nepoverenju, nisu pomogli ni njoj, ni njenom kabinetu. Izglasavanje nepoverenja podržali su čak i neki poslanici iz njene sopstvene stranke.
Nešto gore jednoj predsednici stranke i vlade ne može da se dogodi. Ili ipak može?
Podrška opada
Podrška PSD je u svim anketama u slobodnom padu. Pobednik na izborima 2016. trenutno ima podršku od 19 odsto birača. Njen nekadašnji stranački šef i najmoćniji čovek u rumunskoj politici, Liviu Dragnea, nalazi se iza rešetaka zbog zloupotrebe službenog položaja.
Dragnea i marionetske vlade (kojima je on upravljao iza kulisa), za mnoge Rumunke i Rumune predstavljaju personifikaciju sveprisutne korupcije i nepotizma u čitavoj zemlji. Dančilina vlada izgubila je i poštovanje partnera u Briselu i Strazburu. Ona je sada prošlost, Rumunija može da odahne, demokratija je dobila novu šansu.
Da li je stvarno dobila? Preletači iz PSD, pre svih bivši šef stranke i premijer Viktor Ponta sa svojom novom strankom ProRomania, svim se silama trude da ponovo okupe socijaldemokratske snage. Stara lica, samo umivena: na primer pseudo-liberalna stranka ALDE, manji koalicioni partner PSD, koja je na vreme napustila brod koji tone, kako bi se na tržištu ponudila kao „rešenje iz nužde“ za neku novu koaliciju. Stranka mađarske manjine (UDMR), koja je do sada učestvovala u radu svih vlada, opet želi da se umeša u vrh vlasti. Slično je i s drugim malim strankama. To su tradicionalne igrice političkih dinosaurusa u Rumuniji.
Ko će da profitira?
Od ove bi krize zapravo trebalo da profitira konzervativna Nacionalno-liberalna stranka (PNL). Upravo njoj je pošlo za rukom da sruši vladu, i to iz četvrtog pokušaja. Svaka čast! Ali tako ne izgledaju pobednici. Ruku na srcu, ko bi hteo da preuzme ruševine koje je za sobom ostavio PSD, a da se i sam ne suoči s padom reputacije? Ekonomski i finansijski Rumunija je pred ponorom zbog čitavog niza izbornih poklona sopstvenim regionalnim moćnicima, ali i zbog povišica plata i penzija bez pokrića, odnosno velikog zastoja u pogledu reformi.
PNL će verovatno dobiti nalog od državnog predsednika Klausa Johanisa da formira novu vladu. Ali, ta stranka ne može sama da vlada, kao koalicioni partner u obzir dolazi savez levog centra USR. Te dve stranke, uz podršku nekoliko nezavisnih poslanika, nemaju međutim većinu. A svaka druga stranka bi kompromitovala PNL. Zato bi najbolje bilo prelazno rešenje – ekspertska vlada.
Predsednički izbori održavaju se 10. novembra. „Nemoralno" rešenje moglo bi da naškodi Johanisu koji cilja na drugi mandat. Sigurno da je predsednik i zbog toga zatražio prevremene parlamentarne izbore. A oni bi, prema Ustavu, bili mogući najranije nakon predsedničkih izbora. Krajnje je vreme da se, nakon dugogodišnje krize, u Rumuniju vrati normalnost.