Kako je moguće da Viktor Orbanjoš uvek uživa podršku tolikog broja građana Mađarske? Do sada je odgovor često glasio: to je zbog posvađane i slabe opozicije. No na ovim izborima se šest opozicionih stranaka udružilo, održani su čak i predizbori za položaje na listama. Umesto besmislene kampanje mržnje, ponovo se ozbiljno raspravljalo o politici.
No očito je utisak bio pogrešan. Vladajuća stranka Fides je na kraju neodlučne birače mobilisala saleko bolje, i pobedila čak i u izbornim okruzima gde je predviđana ubedljiva pobeda opozicije.
Ratobornim nastupom Orban je opet poentirao kod birača. Poslednjih godina se borio protiv mnogo toga: visokih režija, Brisela, Sorosa, migracije, nevladinih organizacija i sada tobože protiv uvlačenja Mađarske u rat, za šta je optuživao opoziciju.
Na početku je ruska invazija poremetila kampanju Fidesa no stranački stratezi su se brzo snašli: Fides je na strani mira, poručili su, odbija isporuku oružja Ukrajini i slanje trupa, odbija i sankcije koje bi ugrozile dotok ruskih energenata.
Ministar spoljnih poslova Peter Sijarto je čak Ukrajinu optužio da pokušava da utiče na izbore u Mađarskoj. Time je Mađarska jedina u EU i NATO koja se distancira od Volodimira Zelenskog, i u njemu vidi neprijatelja koji se povezao s mađarskom opozicijom.
Stoga nije slučajno da se Orban nije priključio premijerima Poljske, Češke i Slovenije koji su posetili Zelenskog u Kijevu nego je radije otišao Aleksandru Vučiću koji također gaji prisne odnose s Moskvom kao i Orban. Recept za pobedu Orbana i Vučića bio je sličan.
Orban je mnogo rizikovao za pobedu. Proruskim kursom ugrozio je dugu tradiciju poljsko-mađarskog prijateljstva, pa čak i saradnje s drugim državama Višegradske rupe.
Mađarska vlada je učinila sve da prikrije ogromnu inflaciju: roditeljima je vraćen porez na dohodak, penzioneri su dobili trinaestu penziju, cene goriva i hrane su zamrznute, a poskupljenja gasa i struje odložena budžetskim parama.
To neće ići večno. Orban mora ići na mere štednje ako ne želi da zemlja bankrotira. I sada mora da probije diplomatsku izolaciju u koju je svesno ušao.
Poraz opozicije pokazuje da ni taj savez stranaka neće potrajati. Spada gotovo u simboliku da je njihov glavni kandidat Peter Marki-Zaj tokom svog govora iza sebe imao porodicu, a ne kolege iz drugih stranaka. Umesto da sada demonstrativno stanu iza njega, neki od njih se javljaju sa optužbama.
Kako bilo, opozicija nije bila dovoljno opoziciona. Peter Marki-Zaj je kandidat koji je, kao bivša pristalica Fidesa, mogao da bude dosta bolja varijanta Orbana. Ali ne i puna alternativa.
Od toga su profitirali desničarski ekstremisti. Malo ko je ozbiljno očekivao da će pokret „Naša domovina“ preći prag od pet posto. Sada ulazi u parlament sa sedam poslanika i deluje kao satelitska stranka Fidesa. Ti krajnji desničari su pre svega dobili glasove među protivnicima vakcina i homofobima.
Rezultati izbora samo su potvrdili ekstremnu polarizaciju društva. Proširuje se jaz između provincije i grada – takođe ideološki. Opozicija drži velike gradove, a Fides pasivne krajeve.
Ti paralelni svetovi postoje godinama: u jednom je Orban ambasador mira, bori se za prava zemlje i doživljava se kao spasilac nacije, a u drugom je korumpirana varalica koja stoji uz Putina i Mađarsku tera van EU.
Tome će jednom doći kraj. Orban je iskopao rovove toliko duboko da će na kraju i sam upasti u njih. Ako to uskoro ne shvati, i za njega će jednog dana biti prekasno.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.