Otrovni gas sa delte Nigera
4. novembar 2017.
Dobar dan za Bubarajea Dakoloa. Može da izađe iz kuće a da ne dobije napad kašlja. Manje od sto metara od njegovog dvorišta je takozvana gasna baklja: jednostavna konstrukcija od cevi sa gorionikom na vrhu. Sa tom bakljom naftna industrija pali neiskorištene gasove koji se oslobađaju tokom bušenja. Ovde, u delti Nigera, gde je najveće naftno nalazište Afrike, na taj način se svake godine spaljuje gas u vrednosti od oko jedne milijarde američkih dolara.
Bubaraje Dakolo živi u malom mestu usred delte, nedaleko od grada Jenagoe. Gasna baklja je retko aktivna. Ali kada je upaljena, on i njegove komšije jedva mogu da dišu. „Odjednom sve počne da smrdi na gas“, kaže Dakolo. On je starešina plemena Ekpetiama. Borba protiv zagađenja vazduha jedan je od njegovih glavnih političkih ciljeva. Naftna kompanija Šel, koja je ovde odgovorna, nikada ni ne najavi paljenje baklji. „I sada kada konačno postoji mogućnost za žalbu, odgovora nema.“
Svi pate zbog plamena
Kada Dakolo dođe u centar svog malog rodnog mesta, odmah mu prilaze stanovnici i žale se. Jedan mladi čovek kaže da mu je zbog kiselih kiša već potpuno zarđao novi limeni krov. I žetva je bila slaba, dodaje drugi čovek. Dakolo bi konačno trebalo da razgovora sa Šelom, kako bi se život u njihovom mestu ponovo narmalizovao.
Starešina pokušava da smiri mlade ljude. On zna da se od njega mnogo očekuje. I zna da na drugoj strani ima moćnog protivnika. Naftne kompanije imaju većinu političara na svojoj strani, objašnjava Dakolo. „Nastavak paljenja baklji je direktna posledica korupcije. Ljudi dobijaju novac i zato niko ništa ne preduzima."
Naftna industrija krši zakon
Nekoliko kilometera dalje, u glavnom gradu regije, Jenagou, Dakolo ima najvernijeg saveznika. Aktivista Alagoa Moris iz Centra za resurse delte Nigera, već decenijama se bori protiv uništavanja životne sredine u Nigeriji, od strane naftne industrije. Stariji gospodin ističe da je upotreba gasnih baklji u delti Nigera već godinama ilegalna. Vrhovni sud Nigerije 2005. godine je ocenio da takva praksa krši ljudska prava stanovnika delte Nigera. „Naftna industrija nikada nije pobila tu presudu. Dakle ona još uvek važi“, ističe Moris. Problem je što su novčane kazne isuviše male i izriču se samo sporadično. Zato naftne kompanije ne mare za pravo i zakon u Nigeriji i računaju sa povremenim novčanim kaznama za svoje grehe prema životnoj sredini.
To je skandal, kaže Bolaji Babatunde sa univerziteta iz Port Harkorta, najvećeg grada u delti Nigera. Međunarodno priznati biohemičar proučavao je kakve posledice za region ima proizvodnja nafte. Zbog masovne emisije gasova sa efektom staklene bašte, gasne baklje su najveći svetski greh protiv klime, smatra Babatunde. Ali to nije sve: mnoge supstance koje nastaju prilikom paljenja, dokazano su štetne za biljke, životinje i ljude u neposrednoj blizini.
Selo hoće na sud
„Pritom bi gas tako jednostavno mogao da se pretvori u energiju", objašnjava docent univerziteta. „Većina ljudi u okruženju za kuvanje koristi drva i kod mene ovde u birou radi generator. Istovremeno se manje od jedne četvrtine gasa koristi za energiju“. To je zato što je delta Nigera siromašna i teško pristupačna oblast i investiranja u rešenja koja nisu štetna, naftnim kompanijama se ne isplate.
Šel ne želi da se izjašnjava povodom optužbi. Samo jedna manja, regionalana naftna kompanija je spremna da govori o toj temi. Zamenik direktora kompanije Belema Oil, Pedro Diaz, obećava da će njegova kompanija, koja je osnovana tek pre pet godina, do 2019. godine obustaviti upotrebu gasnih baklji. „Zaista je neverovatno da posle toliko godina u regionu ne postoji osnovna tehnička infrastruktura“, kaže Diaz i dodaje da je njegova kompanija spremna da uči iz grešaka velikih koncerna.
Sterešina Bubaraje Dakolo kaže da će u takva obećanja verovati tek kada gasne baklje zaista nestanu. Još u detinjstvu je čuo mnoga obećanja naftnih kompanija. U međuvremenu, Dakolo je počeo da sakuplja podatke o zdravstvenim problemima stanovnika i odlučan je: „Ako treba ići ću i do evropskih sudova".