Ozbiljne pretnje spasiocima na Sredozemlju
16. avgust 2017.
Samo ove godine više od 5.000 ljudi spaseno je na Sredozemlju. Organizacija Sea-Watch pruža pomoć ispred obala Libije. Aktivna je od proleća 2015. godine kada su njeni aktivisti najpre počeli da pružaju pomoć u jednom preuređenom ribarskom čamcu. Danas Sea-Watch ima tri broda i avion, pruža medicinsku pomoć i može da locira izbegličke brodove. Sve to ta organizacije ima zahvaljujući donacijama i spremnosti na pomoć u međuvremenu oko 400 volontera. Međutim, njihov život bi mogao da bude u opasnosti ako nastave sa svojim radom.
Humanitarne organizacije Lekari bez granica, Sea-Eye i Save the Children ovog vikenda su obustavile misije spasavanja na Sredozemnom moru. Prethodno je libijska Obalska straža najavila širenje svog teritorijalnog mora i tako zapretila da će, u slučajnu nužde, i nasilno da spreči rad organizacija kao što je Sea-Watch. Jedan od osnivača te organizacije i njen portparol Ruben Nojgebauer veruje da su te pretnje veoma ozbiljne. To se, kaže, u prošlosti stalno dešavalo.
„Zato sada čekamo na saopštenje nemačke vlade, odnosno Ministarstva spoljnih poslova, o tome da je saradnja sa libijskom Obalskom stražom zamrznuta“, kaže Nojgebauer za DW. Do tada će se sačekati, jer je, dodaje, bezbednost angažovanih ljudi od najvažnijeg značaja. Da li će na kraju da okončaju svoj rad ili će nastaviti – to će biti teška odluka, kaže Nojgebauer. „Ako se povučemo, onda će se ovde opasnost povećati“, kaže on dodajući da će njegova organizacija raditi na spasavanju ljudi sve dok je to moguće.
„Prljavi posao za Evropu“
Da nije reč o praznim pretnjama libijska Obalska straža dokazuje već mesecima. Spasioci su neprestano izveštavali o pucnjavama na otvorenom moru. Od oktobra 2016. godine, pripadnici libijske Obalske straže obučavaju se u okviru vojne operacije EU EUNAVFOR Med. U toj operaciji učestvuje i nemački Bundesver. Na internet-stranici na kojoj je predstavljen taj projekt, između ostalog se navodi da je cilj te operacije da libijska Obalska straža i tamošnja mornarica budu u stanju da zaustave „poslovni model“ krijumčarenja ljudi na centralnoj sredozemnoj ruti, kao i da sprovode akcije potrage i spasavanja.
Organizacije za zaštitu ljudskih prava taj zadatak interpretiraju drugačije. Lote Lajht, direktorka Human Richts Watch za Evropsku uniju za Prvi program javnog nemačkog servisa ARD izjavila je sledeće: „Libijska Obalska straža završava prljavi posao za Evropu. Nijedan evropski brod ne sme da dovede ljude tamo gde im prete najgora mučenja i zlostavljanja. A upravo to preti ljudima u Libiji. Evropljani sada plaćaju libijskoj Obalskoj straži da učini nešto što evropski brodovi, s obzirom na međunarodno pravo, ne smeju da rade“.
Na situaciju slično gleda i Ruben Nojgebauer iz organizacije Sea-Watch. On objašnjava da „tzv. libijsku Obalasku stražu“ u osnovi popunjavaju pripadnici milicija koje su umešane u tamošnji građanski rat, a koje je Evropska unija „uzela za partnere u odbrani od migracija“. Aksel Štajer, jedan od osnivača humanitarne organizacije Mission Lifeline iz Drezdena, postupke Libije poredi sa izgradnjom Berlinskog zida. „Pre toga je bar moglo da se pobegne, a sada se ponekad čak i puca ako neko beži“.
Štajer i njegov tim su svoju prvu misiju želeli da započnu 14. septembra. Zajedno sa profesionalcima iz Španije, trebalo je da se sa Malte otisnu u međunarodne vode. Naravno, Štajer prethodno želi da proceni koliki je rizik. „Nadamo se da će ministri unutrašnjih poslova delovati na odgovarajući način i da će vrati nazad libijsku Obalsku stražu ili zaustaviti isplatu novca“, kaže Štajer za DW. On posebne nade polaže u angažovanje nemačkog ministra unutrašnjih poslova Tomasa de Mezijera. „On želi da bude ponovo izabran“, kaže Štajer, „a ako bi evropski civili bili upucani u međunarodnim vodama, to bi za De Mezijera bila politička katastrofa.“
Legalni putevi
Tokom ove godine na sredozemnoj izbegličkoj ruti između Libije i Italije stradalo je više od 2.400 ljudi, a oko 118.000 je spaseno. Šta će biti ako uskoro ne bude bilo onih koji spasavaju? U Evropskoj uniji očigledno se pripremaju i za to. Tako je u ponedeljak (14.8.) rečeno da bi ubuduće mogli da budu korišćeni dodatni brodovi EU.
Ali spasavanje u slučaju brodoloma i nije rešenje, kaže Ruben Nojgebauer iz organizacije Sea-Watch. On smatra da bi morali da budu uspostavljeni legalni putevi migracije, kako ljudi uopšte i ne bi kretali na opasan put preko mora. Nojgebauer dodaje i da bi trebalo da bude formirana evropska pomorska spasilačka služba, i zaključuje: „Mi ovo ne radimo zato nemamo šta drugo da radimo“.