Pad Angele Merkel počeo je na istoku
16. novembar 2018.
Berlin, 2006. godine: u okružnom odboru Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Angele Merkel, mnogo je mladih ljudi punih nade. Mnogi od njih rođeni su u DDR-u, a odrastali u ujedinjenoj Nemačkoj. Oni se zovu „Merkelijaneri“. Nastavak „ijaner“ se u Nemačkoj koristi za pristalice nekog određenog načina razmišljanja, kao recimo Hegelijaneri, za pristalice istoimenog filozofa. „Merkelijaneri“ žele da modernizuju svoju stranku i zemlju. I u drugim istočnonemačkim gradovima poput Drezdena, Kotbusa ili Potsdama se tada moglo osetiti slično raspoloženje.
Na početku kancelarskog mandata Angele Merkel 2005. godine, demohrišćanima je nabolje krenulo u devet nemačkih pokrajina. Dok se na parlamentarnim izborima 2005. godine CDU borila za drugo mesto, 2009. bila je najjača stranka, a još ubedljiviju pobedu ostvarila je na izborima 2013.
U to vreme još se veoma često govorilo o poreklu Angele Merkel. Žena sa istoka, a kancelarka? „To joj neće uspeti“, gunđali su mnogi. Možda je to razlog što u narednih trinaest godina kancelarka gotovo nikada nije eksplicitno govorila o istoku zemlje.
„Merkelijanerima“ to u početku nije smetalo. Na kraju krajeva, „njihova“ kancelarka je bila uspešna – najpre u Nemačkoj, a kasnije i na velikim pozornicama u Evropi i svetu.
„Bila je uzor za mnoge na istoku“
„Merkelova je za mnoge žene bila uzor, ulivala je hrabrost“, kaže Ute, penzionerka iz brandenburške provincije, koja ne želi da otkriva svoje prezime – zato što je uspela da se probije pored muškaraca sa zapada koji, nakon ujedinjenja, mnogim starijim istočnim Nemcima nisu ostali u dobrom sećanju. Šifra: poverenje.
U tom pogledu istočna socijalizacija Merkelovoj je dala samopouzdanje. Na istoku je bilo sasvim normalno da žene budu šefice naučnih instituta ili velikih firmi. Za razliku od zapada, na istoku nije bilo uobičajeno da žena bude samo domaćica.
Ni spoljašnji izgled Merkelove, ni njen nastup, nisu se znatno menjali. Oni koji su imali prilike izbliza da je vide, bili su oduševljeni koliko je kancelarka „ostala normalna“. „Pragmatična“, govorili su mnogi. Ali Merkelova je zapravo bila onakva kakvi su bili mnogi na istoku: štedljiva na rečima, ponekad i drska, protestantski hladna. I nije pridavala veliku pažnju spoljašnjem izgledu. Zato je za mnoge istočne Nemce bila neko s kim su se identifikovali: pokazala je da za uspeh nije potrebno u potpunosti se prilagoditi zapadu. Otvoreno to nikada nije rekla, ali je ipak tako shvaćeno.
Izneverena očekivanja
Bez obzira na to da li je bila uzor ili ne, od nje je bilo konkretnih očekivanja, kaže Helmut, suprug penzionerke Ute. „Penzije i plate trebalo je uskladiti, ali to Merkelova nije uradila. I danas, 2018. godine, plate i penzije niže su na Istoku“, kaže Helmut.
To da je „zaboravila“ na svoje ljude, glavna je kritika kada je reč o izbegličkoj krizi, nastavlja Helmut. On kaže još da rado razgovora sa prijateljima i poznanicima o politici: „Mnogi smatraju da Merkelova više ne daje ni evra za svoje ljude na istoku“. Međutim, izbeglice dobijaju sve – mobilne telefone, veš-mašine… A istočni Nemci s niskim primanjima, ili oni koji su upućeni na državnu pomoć, sebi ne mogu da priušte mnoge stvari.
Izbeglički talas u jesen 2015. godine bio je prekretnica u odnosu istočnih Nemaca prema kancelarki. I više od toga, kaže Helmut: „Merkelova se u međuvremenu optužuje za sve što krene naopako ili ne ide kako bi trebalo“. I za loše planiranje u školstvu, za koje nije odgovorna država, već savezne pokrajine i opštine.
To što je u početku bilo ljubav, pretvorilo se u nenaklonost, a mnogi kažu i u mržnju. Tri od četiri istočna Nemca 2013. godine podržavali su Merkelovu – bila je popularnija nego na zapadu. Sada jedva da je svaki drugi podržava, pokazuje ispitivanje javnog mnjenja koje je za javni servis ARD sproveo institut „Infratest dimap“.
„Merkelova mora da ode!“
Leto 2017. godine. Pored mesta na kome se održava predizborni skup CDU u Biterfeldu, stoji bračni par Kriger. Stariji su od tipičnih „Mekelijanera“. Podržavali su Angelu Merkel, ali sada kažu da su razočarani sa CDU, jer je „otišla previše ulevo“. U rukama drže AfD-zastavice. Alternativa za Nemačku je, kažu, nova CDU.
Predizborna kampanja za parlamentarne izbore 2017. godine bila je puna emocija. Zato će Biterfeld, ali i drugi gradovi, poput Finstervaldea, ući u anale istorije Hrišćansko-demokratske unije. Merkel je bila toliko izviždana da se nije razumelo šta govori.
Ipak, moglo se videti i da ona još uvek ima pristalica na istoku. „To je za mene previše“, kaže jedan mladi čovek. I počinje da plače. „Ne mogu to da izdržim, ovde je toliko toga urađeno.“ Jedna grupa mlađih žena slaže se sa njim. Smatraju da se nad Merkelovom vrši pravi mobing.
Za taj mobing pre svega je odgovorna AfD. Desničarski populisti su se na istoku ciljano obraćali razočaranim biračima Merkelove i kao centralni zahtev iznosili: „Merkelova mora da ode!“
Izbori 2019: AfD ispred CDU?
Nedavno je Merkelova ipak govorila o istoku. Podsetila je na nekadašnju masovnu nezaposlenost, spomenula „nove podele“ zbog migracije, kao i „mržnju“ koju je osetila tokom izborne kampanje. Ali pokušaj pomirenja stigao je prekasno. Jer, istorijski gledano, kraj Merkelove počeo je u njenoj domovini, na istoku. „Gubitak moći kancelarke počeo je s jačanjem AfD-a. A AfD nije ništa drugo nego nastavak Pegide, u vidu političke stranke“, ocenjuje politikolog iz Drezdena Verner J. Pacelt u intervjuu za DW. U glavnom gradu Saksonije krajem 2014. godine počele su demonstracije Pegide, uperene protiv islama i stranaca. „Sve to je kancelarka potcenila i sada to plaća krajem svog mandata, koji nije onakav kakav ona želi.“
Da li Merkelova još može da popravi svoj odnos sa istočnim Nemcima? Da li najavljena poseta Kemnicu donosi neke promene? To je grad u istočnoj Nemačkoj u kome je tokom leta bilo nasilnih obračuna.
Početkom sledeće godine se u tri istočnonemačke pokrajine održavaju izbori. Rezultati će biti indikator odnosa Merkelove i istočnih Nemaca. Ispitivanja pokazuju da je Aletrantiva za Nemačku trenutno, u više regiona – u prednosti.