Pandorini papiri: kako se boriti protiv fiktivnih firmi

Opet se radi o fiktivnim firmama koje imaju samo poštansko sanduče na nekoj adresi u poreskoj oazi, o ilegalnim poslovima koji se mere milijardama. Ovoga puta ti poslovi dospeli su u javnost zahvaljujući takozvanim „Pandorinim papirima“.

Koristiti fiktivnu firmu koja ima samo poštansko sanduče najčešće nije ništa ilegalno, kaže Kristof Trautfeter iz nemačke organizacije „Mreža za poresku pravdu (Netzwerk Steuergerechtigkeit). Pa ipak to izaziva sumnju, jer ljudi investiraju mnogo novca i vremena kako bi sakrili svoju imovinu preko fiktivnih firmi.

„Malo je legalnih, a još mnogo manje legitimnih razloga za korišćenje firme koja ima samo poštansko sanduče“, kaže Trautfeter. „Imamo recimo tajnu službu iz Nemačke koja pokušava da pomogne opoziciji u Siriji i za to koristi firme koje imaju samo poštansko sanduče. Ili obrnuto, opozicionare koji organizuju otpor iz Sirije ili iz neke druge zemlje gde nije moguće pod sopstvenim imenom sprovoditi takve aktivnosti. Ali to su veoma retki slučajevi“, kaže Trautfeter. „U stvari, gotovo uvek se radi o skrivanju, pokušaju da se ostane anoniman i često o tome da se na neki način zaobiđu zakoni.“

Šta je učinjeno nakon „Panamskih papira“?

Politika već godinama radi na tome da spreči ilegalne tokove novca ili barem da ih razotkrije. Tako su neke zemlje uvele tzv. „registre transparentnosti“ u koje se upisuju pravi vlasnici firmi. „To od 2017. postoji u čitavoj Evropskoj uniji“, kaže Trautfeter. U Nemačkoj se tako, za svaku firmu koja ima sedište u toj zemlji ili koja u toj zemlji kupuje nekretnine, u „registru transparentnosti“ može pogledati ko stoji iza nje.

Osim toga, više od sto zemalja dogovorilo je da automatski razmenjuje informacije o bankovnim računima. Banke u tim zemljama moraju tako automatski zemlji iz koje neko potiče da jave ko je pravi vlasnik računa. Ako dakle neki Nemac preko fiktivne firme registrovane na Karibima ima račun u Švajcarskoj, onda švajcarska banka to automatski javlja nemačkim poreskim vlastima. Neke zemlje su političarima zakonom zabranile da kupuju firme u poreskim oazama.

Tako je u teoriji.

Gde su poteškoće u praksi?

Ali, novac se ilegalno prebacuje i danas, a samo ponešto od toga bude otkriveno. Problem je što neke poreske oaze ne menjaju svoja pravila ili što se ona ne sprovode dosledno, kaže Benedikt Štrunc. On je jedan od 600 novinara koji su analizirali „Pandorine papire“.

I Kristof Trautfeter smatra da je problem to što se pravila ne sprovode. Kod „registra transparentnosti“ postoji recimo granica od 25 odsto: ako netko u nekoj fabrici ima udeo koji je manji od 25 odsto, on može da izbegne unošenje u „registar transparentnosti“.

Dvostruka merila

A problema ima i kod međunarodne razmene informacija o bankovnim računima. Čak ni Evropska unija tu nije neki naročiti uzor: poreske oaze u EU, kao što su Malta, Irska ili Kipar, i dalje postoje.

Ni drugi veliki igrač na finansijskom tržištu, SAD, ne ponašaju se besprekorno, iako su baš one 2013. pokrenule automatsku međunarodnu razmenu podataka pre svega zbog švajcarskih banaka. Nakon pretnje da će uvesti kazne na sve poslove švajcarskih banaka u SAD ako im ne proslede informacije o računima, švajcarske banke su popustile.

Nakon toga je OECD mogao da uspostavi automatsku razmenu informacija na globalnom nivou. „Ali, Sjedinjene Države do danas nisu ispunile svoju obavezu“, kritikuje Trautfeter. Dakle, sve zemlje sada dostavljaju SAD informacije o računima američkih državljana, ali Sjedinjene Države u vrlo ograničenom obliku dostavljaju informacije o strancima i njihovim računima ili suvlasništvu u firmama u SAD.

Ne čudi zato da se upravo u SAD, recimo u Južnoj Dakoti, nalaze omiljena sedišta fiktivnih firmi. Trautfeter smatra da se radi o premeštanju firmi sa Kariba u SAD, jer je postalo problematičnije i rizičnije imati fiktivnu firmu u nekoj od karipskih poreskih oaza.

Nema prodaje anonimnom kupcu

Što se tiče trgovine nekretninama, u Nemačkoj se mnogo toga promenilo. Od 2021. u Nemačkoj se ne može preko fiktivne firme kupiti nekretnina, a da vlasnik fiktivne firme ne bude registrovan u Nemačkoj. Ali, ni to nije dovoljno. Jer, i dalje je moguće preko fiktivne firme kupiti drugu firmu koja poseduje nekretnine.

Gerhard Šik iz organizacije „Građanski pokret za finansijski zaokret“ (Bürgerbewegung Finanzwende) zagovara još odlučniju meru: „Trebalo bi preduzećima kod kojih nije poznat stvarni vlasnik načelno zabraniti poslovanje u Nemačkoj.“ Osim toga, organizacija se zalaže da se konfiskuju nekretnine kod kojih se ne može utvrditi ko im je vlasnik.

Šik je i za stroži nadzor banaka, jer preko njih se obavlja većina poslova. „Kad se radi o pranju novca, poslednjih godina je uočeno da bi više poleta trebalo da bude u Ustanovi za nadzor finansijskog poslovanja“, kaže Šik.

Razmena informacija nije dovoljna

Trautfeter se zalaže za to da se ne razmenjuju samo informacije o računima, već i informacije o vlasnicima nekretnina, jahti i drugih vrednih predmeta. Naročito ne bi smeli da budu sigurni već obavljeni poslovi. Šik smatra da bi mnogo češće trebalo pleniti imovinu kupljenu iz ilegalnih izvora.

Kako bi utvrdilo šta bi još trebalo preduzeti, Nemačka bi morala mnogo više da kontroliše, kaže Trautfeter. Potrebni su, prema njegovom mišljenju, specijalizovani timovi sastavljeni od policije, poreskih organa i državnog tužilaštva, koji bi proveravali kompleksne međunarodne preduzetničke strukture, utvrđivali stvarne vlasnike i kažnjavali banke i druge pružaoce usluga koji nisu stvar uredno prijavili.

Možda će „Pandorini papiri“ biti podsticaj za stroža pravila u svetu. „Veoma je važno dobro, nezavisno novinarstvo, koje sarađuje na međunarodnom nivou“, kaže Šik.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu