Papina potraga za mirom

Za mlade muslimanske studente teologije, to je bila životna premijera. Oni od pre četiri godine na kairskom univerzitetu Al Azhar studiraju islamsku teologoiju i nemački jezik. Najveći broj njih želi da, nakon toga, u Nemačkoj ili Austriji rade kao imami.

Po prvi put u svom životu, protekle nedelje bili su u evangelističkoj crkvi, u prometnoj ulici Gala u Kairu. Svaki od tih 14 studenata, pred sobom je imao nemačku pesmaricu. Radoznalo posmatraju brod crkve, dok nemački pastor Štefan el Karšeh retkim gostima govori o krstionici i oltaru.

Prvi put u crkvi

Ono što je u Nemačkoj u međuvremenu deo međureligijskog dijaloga u kome se hrišćani i muslimani susreću tokom Dana otvorenih džamija, u Egiptu je apsolutna retkost. Deset procenata od 93 miliona stanovnika Egipta su hrišćani, 90 odsto su muslimani.

Abdelvaked Abu Rehab pripada muslimanskoj većini. Ali taj 23-godišnjak odrastao je među hrišćanima. Priča da je njegova kuća u Sohagu u gornjem Egiptu jedino muslimansko domaćinstvo u ulici. Ostalo su sve pravoslavni Kopti. Na studijama je prvi put čitao Bibliju.

Isto kao i Mahmud Salem, koji je kasnije, tokom razgovora sa Nemcima u crkvi, prilično hrabro pričao koliko ga je duboko dirnulo crkveno pevanje, muzika orgulja i molitva. „Do sada sam u glavi imao samo nekoliko fraza iz Biblije. I to da hrišćansku veru čovek može tako intenzivno da živi. To prosto sebi nisam mogao da predstavim“, kaže Salem koji je odrastao u severnom delu Kaira.

Papa Franjo takve kontakte ima pred očima kada zagovara bolje veze među muslimana i hrišćana. Njegova dvodnevna poseta Kairu počinje u petak (28.4.) posetom Univerzitetu Al Azhar, najstarijoj i najznačajnijoj visokoškolskoj ustanovi sunitskog islama. Dekan Ahmed al Tejeb kaže da je njegov posetilac iz Rima „osoba koja u svom srcu nosi poštovanje za druge religije“.

Molitva za hrišćane

Ali poseta poglavara katoličke crkve dolazi u teška vremena. Još nikada do sada islamski nasilnici nisu ovako sistematski svoju religiju iznosili na zao glas. Još nikada do sada opstanak hrišćanskih manjina na Orijentu nije bio toliko u opasnosti. U Kairu, Tanti i Aleksandriji, atentatori-samoubice, u do sada besprimernoj seriji napada, ubili su 75 vernika koji su bili liturgiji. Papa Franja želi da se, zajedno sa koptskim patrijarhom Tavadrosom II, pomoli za 29 hrišćana ubijenih bombom u decembru 2016. neposredno pred Božić.

Zbog toga su mnogi hrišćani koji žive u Egiptu sumnjičavi da će zvanične veze između univerziteta Al Azhar i Vatikana poboljšati njihov život. „Sve je to samo jedan formalni susret – ni manje, ni više od toga“, kaže koptski publicista Kamal Zakher. On ne očekuje opipljive rezultate s ovakvog protokolarnog sastanka.

Al Azhar bi, prema njegovom mišljenju, prvo trebalo da obnovi svoj religiozni diskurs pre nego što krene u razgovore s drugim religijama. Nasuprot tome, Bimal Kerketa, koji je iz reda Isusovaca kao i papa Franja, situaciju vidi nešto pozitivnije. On smatra da je papina poseta dobar znak, jer će on ponovo oživeti kontakte sa islamom. „Ali kada je reč o svakodnevici i odnosu jednih s drugima, tu predstoji još dug i težak put.“

Krst i polumesec

Bezbednost na Nilu je, zbog straha od terorističkih napada, podignuta na najviši nivo. Takođe i zbog toga što se ovaj neortodoksni pontifeks iz Argenitine, nećka da koristi papamobil sa neprobojnim staklima kada se bude vozio ulicama Kaira. „U tome se osećam kao sardine u konzervi“, kaže 80-godišnji papa. To teško vozilo sprečava ga da dođe u kontakt s običnim ljudima.

Vrhunac posete biće misa na otvorenom u subotu ujutro. „Papa mira u Egiptu mira“, zvanični je moto posete. Logo prikazuje papu koji maše, sa golubom mira iznad Nila, piramida i Sfinge. U centru su krst i polumesec, koji simbolizuju nadu u miran suživot hrišćanstva i islama. Isto kao i inicijativa 14 studenata univerziteta Al Azhar koji su u nedelju posetili nemačku crkvu u Kairu i prisustvovali službi. Oni takođe smatraju da se odgovornost za radikalizaciju muslimana treba pripisati stanju u sopstvenoj zemlji. Islamistički nasilnici se lako indoktriniraju zbog toga što u zemlji nema slobode mišljenja i nema mogućnosti da se otvoreno diskutuje, kako bi se delovalo na druge i pokušalo da se oni odvrate sa stranputice.

I njihov domaćin Štefan el Karšeh se napolju ispred crkvenih vrata ponovo vraća u sumornu realnost. Jer, nakon samoubilačkih napada u Tanti i Aleksandriji na Cvetnu nedelju, egipatska policija želi da i ispred njegove nemačke crkve instalira dve nadzorne kamere.