Pariz ubrzava, Berlin koči
5. oktobar 2018.
Minhenski „Zidojče cajtung“ u četvrtak (4.10.) je više od pola stranice posvetio intervju s francuskim ministrom finansija. Tu je i velika fotografija Bruna Le Mera, koji odlučno gleda u daljinu.
Njegova poruka vladi u Berlinu može samo na jedna način da se shvati: porezi za internet-koncerne kao što su Gugl ili Fejsbuk, željeni budžet evrozone, svi oni omiljeni projekti Le Merovog šefa, francuskog predsednika Emanuela Makrona – to sada mora doći na red.
Bez odgovora iz Berlina
Kako bi njegova jasna poruka bila dobro usmerena, Le Mer je najpre pohvalio Nemce i založio se za osovinu Berlin-Pariz: „Francuskoj je potrebna Nemačku i obrnuto. U odbrambenoj i klimatskoj politici već idemo u istom smeru. To načelo važi i za ekonomsku politiku.“
Međutim, francuski ministar potom je izrazio i zabrinutost, rekavši da je Francuska u više navrata podsećala na zajednički pristup s Nemačkom u Evropi, ali da često nije dobijala nikakav odgovor: „Ljudi nemaju razumevanja za dalje odlaganje, bilo da je reč o oporezivanju internet-koncerna ili pripremama evrozone za neku sledeću finansijsku krizu. Odluke se moraju doneti, više ne možemo da čekamo“.
Le Mer, kako kaže, razume da je nemačka vlada u poslednje vreme bila prilično zaokupljena sama sobom, posebno u internim prepiranjima oko izbegličke politike i zbog ojačanih desničarskih populista. Ali, upravo je ovo drugo argument da se preduzme akcija, smatra francuski ministar: „Nedonošenjem odluke hrani se populizam. Bolje je sada brzo delovati, a posle to poboljšati. Nema ništa gore nego kada je neko neodlučan.“
Zeleni: Vlada je nemarna
Ima opozicionih političara u Nemačkoj koji to vide na isti način. Franciska Brantner, poslanica Zelenih u Bundestagu, u izjavi za DW podseća da je samit Evropske unije u junu u stvari bio zamišljen kao okupljanje na kome će se doneti rezolucije o pitanju evrozone. Kancelarki Angeli Merkel (CDU) u stvari je bila potrebna brza odluku o azilantskoj politici, kako bi rešila spor kod kuće s ministrom unutrašnjih poslova Horstom Zehoferom (CSU).
Brantnerova ističe: „Le Mer je u pravu kada poziva nemačku vladu na akciju. Samit u junu trebalo je da stabilizuje evrozonu, ali ga je Zehofer preusmerio. Vlada deluje nepažljivo i kukavički“.
Kritika takođe iz vladinog tabora
Čak i poslanici vladajuće koalicije (CDU-CSU-SPD) priznaju da je nemačka vlada tada bila paralisana. Ispred socijaldemokrata (SPD) izjavu je dao poslanik Joahim Post: „Ako Nemačka, Francuska i Evropska komisija sada ne budu zajednički delovale i ne uključe u to više država, onda na kraju neće biti nikakvog stvarnog napretka. Još u ovoj godini moraju se uspostaviti osnove za investicioni budžet evrozone, kao i za stvaranje Evropskog monetarnog fonda“.
I poslanik CDU Roderic Kizeveter u razgovoru za DW upozoraca: „S obzirom na tenzije u unutrašnjoj politici, dosadašnji spoljnopolitički, evropski projekti nisu mogli da budu vođeni snagom koja je bila neophodna“. I još dodaje: „Uveren sam da će se demohišćani (CDU-CSU) i SPD ponovo usredsrediti na intenzivno rešavanje problema. Što se tiče odbrambene politike, različite pristupe Nemačke i Francuske moramo razumeti kao dve strane iste medalje.“
Berlinska igra žmurke
Različiti pristupi sigurno su još jedan od razloga zbog kojih Nemačka još uvek nije dala detaljne odgovore na francuske ideje. Poseban budžet evrozone koštao bi Nemce mnogo novaca, ali i kada je u pitanju tzv. digitalni porez, postoji dovoljno kritičara koji Nemačku upozoravaju da ne pravi prebrze korake.
Stručnjaci poput Jozefa Janinga iz berlinskog trusta mozgova Evropski savet za spoljne poslove, takođe ne žele da sve probleme pripisuju teškoj političkoj situaciji u Nemačkoj: „Postoje i druge zemlje koje se dvoume oko francuske ideje o budžetu evrozone - Holandija, Finska, Slovačka, Austrija. A Berlin se“, kaže Janing, „krije iza otpora tih zemalja i ujedno, kao izgovor koristi domaće političke poteškoće.“