Partneri ili konkurencija?

Američki ekonomista Džim Onil (O'Neil) je pre tačno 10 godina prvi put utvrdio pojam BRIC: pri tome je mislio na četiri zemlje ubrzanog razvoja Brazil, Rusiju, Indiju i Kinu kojima će se nešto kasnije priključiti i Južnoafrička Republika.

U periodu od gotovo jedne decenije zemlje ovog saveza-a su postigle impresivan napredak: ekonomski učinci u Brazilu, Rusiji, Kini, Indiji i Južnoafričkoj Republici su rasli godišnje u proseku za oko osam odsto. Kada je finansijska kriza iz zapadnih zemalja zapretila da će preplaviti ceo svet, zemlje BRICS su bile te koje su sačuvale svetsku privredu od duboke recesije.

Neki promatrači sada misle da tim zemljama trenutno ponestaje daha. Da li će ubuduće izostati njihov dalji privredni rast? Dirk Messner direktor nemačkog Instituta za politiku razvoja, smatra da do toga neće doći. On doduše veruje da je za privredno čudo, Kinu, prošlo vreme dvocifrenog rasta, ali da to nije iznenađujuće: „Mi u svetskoj privredi nemamo takve ekonomije koje su četiri, pet dekada rasle na nivou od deset odsto. Kina će sada ući u jednu normalniju fazu od šest, sedam, osam odsto rasta, što je i dalje veoma dinamično.“

Različiti politički sistemi

Dakle, eksperti smatraju da će motor rasta zemalja BRICS i dalje dobro funkcionisati, mada se njihovo mišljenje razlikuje od države do države. Dirk Messner smatra da su izgledi u Brazilu izuzetno povoljni, da se Indija nalazi na dobrom putu, a u slučaju Rusije je skeptičan, jer ta zemlja ne razvija svoju privredu, nego se više oslanja na eksploataciju prirodnih resursa.

„Južnoafrička Republika je u teškoj situaciji jer je ceo tamošnji region komplikovan i nestabilan. Utoliko je teško tu zemlju uporediti sa Kinom i Indijom“, smatra Messner. U svakom slučaju to je šarolika grupa zemalja, koje ponekad jedna drugoj stoje na putu. Tako se Kina ljuti što se druge zemlje saveza BRICS žale na njen damping cena. Rusija želi da bude važan izvoznik poljoprivrednih proizvoda, čime je direktan konkurent Brazilu. Pored toga, različiti politički sistemi u tim zemljama otežavaju formiranje jednog pravog bloka.

Zbog toga, kako kaže Messner, nije ni čudo da dosadašnji samiti tih zemalja nisu dali neke posebne rezultate: "Oni su samo pokazali da se svetska privreda više ne sastoji samo od zapadnih industrijskih zemalja, od zemalja OECD. To je najverovatnije do sada jedini politički zaključak ovakvih konferencija tako da se tu ne može videti proboj u pravcu formiranja jedne prave alijanse“, tvrdi on.

Autor: Cang Danhong / Senad Tanović
Odg. urednik: Jakov Leon