Prošle srede (18. jul) Evropska komisija usvojila je preporuku za stavljanje građana Kosova na belu Šengen-listu koju na jesen treba proslediti Evropskom parlamentu i Savetu Evropske unije. Odluka je za građane Kosova déjà-vu – oni su još maja 2016. euforično proslavili sličnu preporuku. No tada je ona bila uslovljena demarkacijom granice sa Crnom Gorom, što se, sve doskora, nije desilo. Zato su ovaj put građani Kosova oprezniji. Naime, nije isključeno da preporuka iza kulisa bude uslovljena formiranjem Zajednice srpskih opština.
Za kosovske Srbe vest o mogućoj liberalizaciji viza za Kosovo uglavnom je pozitivna iako se sama tema u velikoj meri ignoriše kako u privatnom, tako i javnom diskursu. Bitno je znati da građani Srbije sa prebivalištem na Kosovu imaju srpske pasoše drugog reda – izdate od Koordinacione uprave. Sa njima se ne može bezvizno putovati. To je bio uslov da se u avgustu 2009. Srbiji odobri liberalizacija. Tada je takav uslov Evropske komisije obrazložen „potencijalom za ilegalnu migraciju“ i nemogućnošću Srbije da garantuje istinitost podataka u tim putnim dokumentima.
Tako kosovski Srbi danas imaju tri vrste pasoša: prvo, biometrijske izdate u Raškoj do avgusta 2009. koji, iako se vode na gradove na Kosovu, ipak ulaze u bezvizni režim; drugo, one izdate od strane Koordinacione uprave nakon avgusta 2009. koji su pod obavezom izdavanja viza; treće, normalne srpske pasoše koje su dobili lažnim prijavljivanjem prebivališta u Srbiji. Od formiranja Koordinacione uprave, do jula 2016, to telo je izdalo 97.809 pasoša. U opticaju je i četvrta vrsta pasoša, kosovski, koji poseduje još uvek veoma mali broj Srba.
Za te malobrojne Srbe sa kosovskim pasošem, liberalizacija će značiti olakšano putovanje. Za one koji imaju normalan srpski pasoš sve ostaje isto – oni su već mogli slobodno da putuju. Ali oni koji imaju samo pasoš Koordinacione uprave ostaće najizolovanija grupacija na Balkanu, jer liberalizaciju za njihova dokumenta niko ne pominje.
U srpskoj zajednici mnogi misle da će vizna liberalizacija dovesti do iseljavanja desničarskih slojeva većinskog stanovništva sa Kosova čime će se, s jedne strane, smanjiti socijalni pritisak, a s druge, oslabiti glasačka baza stranaka kakva je Samoopredeljenje. Međutim, jednako realno je očekivati i povećanu migraciju mladih iz srpske zajednice.
U nedostatku popisa i relevantnih podataka o broju Srba na Kosovu jako je nezahvalno praviti procene, međutim na osnovu godišnjih istraživanja javnog mnjenja i podataka kosovskog MUP-a, može se reći da je procenat Srba koji poseduju kosovsku ličnu kartu negde između 65 i 75 u četiri severne opštine sa većinski srpskim stanovništvom.
Među onima koji nemaju kosovska dokumenta ima osoba koje ili još uvek nisu imale potrebu za dokumentima ili se i dalje bore sa emotivnim i moralnim dilemama oko dokazivanja prava na kosovsko državljanstvo, ali ima i onih koji su u potpunosti sprečeni da ostvare pravo na kosovsko državljanstvo, pa samim tim izvade ličnu kartu i pasoš. Građanima se pravo na dokumenta odbija iz više birokratskih razloga, ali srž problema je neprihvatanje izvoda iz matičnih knjiga venčanih i umrlih izdatih nakon juna 1999. i sporadično nepriznavanje otpusnih lista iz bolnica koje rade po srpskom sistemu.
Da situacija bude komplikovanija, kosovska vlada smatra srpska dokumenta izdata od strane policijskih uprava gradova na Kosovu (Kosovska Mitrovica, Priština, Uroševac itd.) ilegalnim, kršeći tako odredbe Zakona o državljanstvu kojim je državljanima Kosova omogućeno da imaju višestruko državljanstvo.
Tako osoba koja poseduje srpska dokumenta sa prebivalištem na Kosovu, a koja ne može da izvadi kosovska dokumenta, de facto postaje apatrid dok se nalazi na teritoriji Kosova. Ta osoba ne može da otvori bankovni račun, ne može da se zaposli u kosovskoj instituciji, sa Kosova može da izađe samo ka Srbiji (ali ne i ka Albaniji, Makedoniji i Crnoj Gori) i, što je najbitnije, ne može da ostvari svoja imovinska i mnoga druga prava. Vlada rešenje ovog problem najavljuje pompeznim odlukama, jednom iz marta prošle godine, koja nije donela izmene u podzakonskim aktima i jednom s početka ovog meseca koju tek treba videti na delu.
Podatak o broju izdatih kosovskih pasoša i ličnih karata u prvih pet meseci ove godine odlično dočarava trenutnu „nepopularnost“ kosovskog pasoša među srpskom zajednicom. Kosovski MUP je u tom periodu izdao 1.071 ličnu kartu i svega 109 pasoša građanima četiri severne opštine sa većinskim srpskim stanovništvom. Može se reći da svaki deseti Srbin sa Severa koji uzme ličnu kartu Kosova, uzima i pasoš.
Blago, ali ipak mršavo povećanje, verovatno ima veze sa zabranom upotrebe pasoša Koordinacione uprave na prelazima na Kosovu, ali i na prištinskom aerodromu. Tamo je odluka uvedena pre godinu dana bez ikakve zvanične odluke vlade. Doduše, pristup kosovskim dokumentima je makar fizički olakšan prošlog decembra, jer su u četiri severne opštine formirane kosovske lokalne kancelarije za civilnu registraciju. Tako građani više ne moraju da putuju u većinski albanske sredine da bi aplicirali za dokumenta.
Ukoliko kosovski pasoš postane bezvizan biće to jak razlog i za većinu preostalih Srba da izvrše civilnu registraciju na Kosovu. No tek će tada u prvi plan izbiti problem građana koji uveliko pokušavaju da se registruju, ali im se odbija pravo na kosovsko državljanstvo i dokumenta. Ovaj problem koji pogađa pretežno Srbe i Rome, ali i druge nevećinske zajednice na Kosovu, pokazuje da reformska moć EU nije nužno efikasna jer je upravo proces civilne registracije jedna od oblasti iz mape puta vizne liberalizacije.
S druge strane u svom godišnjem izveštaju Zaštitnik građana na Kosovu detaljno opisuje probleme koji nastaju u civilnoj registraciji – što samovoljom službenika, što zbog neadekvatnog podzakonskog okvira. Pristup dokumentima predmet je i izveštaja o ljudskim pravima Državnog sekretarijata SAD.
To što Evropska komisija jedina navodno ne vidi problem govori da je vizna liberalizacija daleko više politički nego tehnički proces i kao takav služi interesima stabilokratije. Građani sa normalnim pasošima jedino imaju sreće da se ti interesi posle gotovo dvadeset godina poklapaju i sa njihovim interesom.
*Milica Andrić, 1991, je istraživačica u nevladinoj organizaciji LINK iz Severne Mitrovice. Bavi se prevashodno zakonima i politikama koji imaju poseban uticaj na manjinske zajednice na Kosovu. Na Tviteru piše pod @HidrofilnaVata.