Penzionerka i student, neobični cimeri

Adele Reze i Genadij Garmašu u međuvremenu imaju svoj tea time, svakog dana. Doduše, za razliku od Engleza, oni radije uz domaće kolačiće piju kafu. Adele (76) sipa vruću kafu svom sustanaru. Gena, kako svi zovu Genadija, nije baš pričljiv, kaže Adele uz smeh. Penzionerka i student već četiri godine žive zajedno u Kilu, na krajnjem severu Nemačke.

„Moj suprug je umro sasvim iznenada i odjednom sam bila potpuno sama“, kaže Adele. Sama u ogromnoj kući u kojoj u 46 godina koliko u njoj živi nikad nije bila sama. Tada joj je jedna prijateljica ispričala o projektu „Stanovanje u zamenu za pomoć“. Adele se odmah svidela ideja. „Htela sam nekog iz Španije kako bih poboljšala svoj jezik, ili iz Kine, gde smo moj suprug i ja uvek boravili.“ Ali nije dobila ni Španca ni Kineza nego Kazahstanca. Polovina studenata koji su preko studentskog biroa u Kilu došli do stana kroz ovaj projekat su stranci.

Stan za šetnju psa

„Pogotovo je stranim studentima teško da pronađu stan“, kaže Aleksandra Drajbah iz studentske kancelarije. Kil je jedan od 40 studentskih gradova u Nemačkoj koji nude ovakvu vrstu programa. Ideja je jednostavna: studenti pomažu u domaćinstvu onoliko sati mesečno koliko im kvadrata stoji na raspolaganju. Radovi u vrtu, izvođenja pasa u šetnju, manje popravke… Ali većina penzionera se prijavljuje ne zbog pomoći u kući nego da im kuća ne bi bila pusta.

Adele ima troje dece koja rasuta žive po Evropi. Kuća je prostrana, u prizemlju od 60 kvadrata sa zasebnom kuhinjom i kupatilom sada živi Genadij. Stan je bio i potpuno opremljen nameštajem što je još jedna pogodnost za 31-godišnjeg studenta iz Kazahstana. Njegovi kod kuće nikada ne bi mogli da mu pošalju dovoljno novca za studije i život u Nemačkoj. Genadij radi uz studije, ali to ne bi bilo ni približno dovoljno za stan u skupom Kilu. Stanarinu kod Adele plaća šetajući psa Viskija.

Viša škola na kojoj Genadij studira elektrotehniku udaljena je petnaestak minuta vožnje autobusom koji staje odmah ispred kuće. Preko puta je i mala samoposluga, a kilometre uokolo su porodične kuće i mnogo zelenila. Svuda mir i tišina, netipično za studentski život. „Ja volim mir, on mi je potreban za učenje“, kaže kazahstanski student.

Više od stanovanja

Život s Adele nije poput života u studentskom stanu gde se sve prostorije dele. „Na zajedničko kupatilo ne bih pristala. To je moj prostor“, kaže Adele. Kuhinja je, dodaje, „ipak nešto drugo“. Ona kuva, Genadij pere posuđe. Penzionerka je srećna što može pomoći studentu. „On baš i nema novca, zašto ne bih za njega kuvala“, kaže Adele. Gena zauzvrat stoji na raspolaganju 24 sata na dan. „Kad mi je pukla vodovodna cev, Gena je stvari preuzeo u svoje ruke.“

Isto tako je i Adele pružila Geni podršku kada je svega nekoliko meseci nakon useljenja usred noći stigla tužna vest iz domovine gde je iznenada preminuo Genadijev otac. „Odmah sam otišao gore, pokucao kad Adele“, priseća se Genadij. „Bilo mi jasno kako mu je“, kaže Adele.

Nakon četiri godine zajedničkog života Adele i Genadija veže više nego puka potreba za stanovanjem. Za sada im se čini da je nemoguće da se Gena iseli jednog dana. Ali njegove studije se približavaju kraju.