Pet utisaka iz Hamburga
8. jul 2017.
Molotovljevi kokteli i vodeni topovi
Počelo je još u četvrtak uveče kada policija nije dozvolila protestnu šetnju antiglobalista jer je među demonstrantima bilo nekoliko stotina maskiranih – takozvani Crni blok. Prema izveštajima sa lica mesta, policija je bez preke potrebe upotrebila vodene topove i biber-sprej i od tada se Hamburg više nije smirio. Maskirani nasilnici rasturali su sve pred sobom i tukli se sa žandarmerijom. „Razuzdano nasilje“, rekla je o tome kancelarka Angela Merkel. „Ko se tako ponaša, sam se izuzima iz naše demokratske zajednice.“ Savezna vlada je obećala da će obeštetiti sve koji su pretrpeli štetu u neredima.
Prema podacima policije, povređeno je 213 pripadnika žandarmerije (do subote u 15 sati), a privedeno je više od 200 osoba. Demonstranti su koristili praćke, kamenice, molotovljeve koktele… Među povređenima niko nije u životnoj opasnosti, mada među policajcima ima polomljenih ručnih zglobova, noseva, povreda kolena i vrata. Pilot jednog policijskog helikoptera ima povredu očiju jer mu je neko od demonstranata uperio laser – osumnjičeni je navodno priveden i mogao bi da odgovara čak za pokušaj ubistva.
Jedan od najčešćih komentara u nemačkim novinama svodi se na ovo: Otkud vam uopšte ideja da pravite ovakav samit usred jednog velikog grada?
Kompromis o trgovini
Dvadeset vodećih industrijskih nacija i zemalja u razvoju postigli su kompromis u pogledu slobodne trgovine koji su posmatrači međutim odmah nazvali „kompromisom sa pukotinom“. U završnom komunikeu ima reči o privrženosti slobodnoj trgovini i zalaganju protiv protekcionizma, ali se priznaje „uloga legitimnih odbrambenih mehanizama u trgovini“. Čak se i ovakva formulacija smatra uspehom zbog politike administracije Donalda Trampa koji pod parolom America first forsira protekcionizam američke privrede, što u krugu zemalja G20 važi gotovo za neoprostiv greh. Tramp je još najavio da SAD planiraju „veliki, veoma veliki“ trgovinski sporazum sa Velikom Britanijom koji bi stupio na snagu nakon što ostrvska zemlja napusti EU.
Ništa od kompromisa o klimi
Druga velika tema – zaštita klime – prošla je bez popuštanja iz Vašingtona. Sjedinjene Države su istrajne u nameri da napuste Pariski sporazum o klimi na ovom su polju potpuno izolovane. U završnom saopštenju se govori o spremnosti 19 zemalja G20 da „nepovratno“ rade na zaštiti klime, dok je izdvojeno mišljenje iz Amerike „primljeno k znanju“. Nemačka kancelarka Angela Merkel je na konferenciji za štampu rekla da „nema optimizma“ da bi SAD u nekom trenutku mogle ponovo da se vrate pod kišobran Pariskog sporazuma. Francuski predsednik Emanuel Makron je najavio novi samit o klimi za 12. decembar.
Susret alfa-mužjaka
U petak su se prvi put sreli predsednik Rusije Vladimir Putin i predsednik SAD Donald Tramp. Dok su se pre susreta svi bavili trivijalnim pitanjima – ko će kome jače stisnuti ruku, ko će prvi trepnuti – njih dvojica su se na sastanku zadržali znatno duže nego što je bilo planirano i već tokom susreta taktički plasirali dogovor o prekidu vatre u jugozapadnoj Siriji koji bi trebalo da bude na snazi od nedelje. „Zbližavanje Trampa i Putina – pa makar i površno – moglo bi da bude osvežavajući razvoj koji, kao i uvek sa ovom dvojicom, treba uzeti uz mrvu soli“, napisao je novinar DW Robert Madž u svom komentaru.
„Kapitalizam ne radi“
Za kraj o protestu koji bi, da nije nasilja, možda trebalo da bude na početku. U subotu su desetine hiljada ljudi protestovale pod parolom „G20 not welcome“ („G20 nije dobrodošao“). Ukupno je tokom nekoliko dana održano tridesetak (uredno prijavljenih) protestnih akcija. Bila je to prilika da građani izraze nezadovoljstvo odnosom prema planeti na kojoj živimo i prema siromašnima, negodovanje zbog pohlepe za profitom i odnarođenih političara, i sve ostalo što se sabira pod čuvenu parolu „Kapitalizam ne radi“. „Današnji bogataši aplaudiraju raznovrsnosti mišljenja a posle toga rade sve po starom“, piše u autorskom tekstu za DW Jagoda Marinić. „Ali, raznolikost mišljenja nije ukras zabetoniranih konstelacija ovog sveta. Mi svoje mišljenje ne izražavamo da bismo slavili slobodu mišljenja kao takvu, već zato što hoćemo promene.“