Petnaest godina bez Ane Politkovskaje

Pre tačno 15 godina ubijena je Ana Politkovskaja. Na višestruko nagrađivanu rusku novinarku i borkinju za zaštitu ljudskih prava, u sred belog dana pucano je u Moskvi. Imala je 48 godina. Počinioci su već odavno osuđeni, a slučaj ubistva sada je zastareo.

To je prekretnica. Organizatori zločina nikada za njega nisu odgovarali, a ako ih ikada i budu uhapsili, oni od sada više ne moraju da se boje da će biti kažnjeni.

Da li je protiv njih uopšte vođena istraga? Odgovor na to pitanje pokušao je da pronađe i Dmitrij Muratov, glavni urednik renomiranog lista „Novaja gazeta“, za koji je radila i Politkovskaja. Nadležni istražni odbor na njegov upit nije ni odgovorio, rekao je Muratov u intervjuu za privatnu stanicu RTVI.

Tek pre nekoliko godina, u julu 2018, Evropski sud za ljudska prava osudio je Rusiju zbog toga što ta zemlja, prema mišljenju Suda, nije učinila dovoljno po pitanju istrage ubistva poznate novinarke. Članovima njene porodice dodeljena je odšteta. Oni su i podigli tužbu, a među njima i majka Ane Politkovskaje, Raisa Masepa, koja je u međuvremenu preminula.

Zločin u centru Moskve

Naručeno ubistvo Ane Politkovskaje dogodilo se u subotu 7. oktobra 2006, nešto posle 16 časova. Novinarka je nekoliko minuta pre toga autom stigla kući i u rukama je nosila nekoliko kesa s namirnicama. Ušla je u lift i pre nego što se popela u svoj stan, ubise su pucale u nju iz neposredne blizine. Jedan od četiri metka pogodio ju je u glavu.

U Rusiji, ali i u inostranstvu, ubistvo Ane Politkovskaje izazvalo je burne reakcije. Ruski predsednik Vladimir Putin je samo nekoliko dana nakon tog zločina posetio nemački Drezden, a nekolicina demonstranata dočekala ga je uzvicima: „Ubico!“

Sama činjenica da je Politkovskaja ubijena upravo na Putinov rođendan, bila je povod za brojne spekulacije. Neki su bili uvereni da su počinioci time predsedniku hteli da daju „poklon“. Veza između zločina i rođendana ipak nikada nije dokazana.

Kritičarka Vladimira Putina

Ana Politkovskaja rođena je u 1958. u Njujorku, kao ćerka jednog sovjetskog diplomatskog para iz Ukrajine. U Moskvi je studirala novinarstvo, pisala je za razne štampane medije i krajem devedesetih godina prošlog veka ona je, kao reporterka „Novaje gazete“ postala poznata širom zemlje. Njena životna tema bio je drugi rat u separatističkoj ruskoj republici Čečeniji.

Politkovskaja je često putovala na područje severnog Kavkaza i pisala svoje reportaže s kojima je osvajala brojne nagrade. To su, između ostaloga, bile priče o ubistvima, o mučenjima i otmicama – i to na obe strane. U svojim izveštajima Politkovskaja je teretila i aktuelnog čečenskog vođu Ramsana Kadirova. Politkovskaja je objavila je nekoliko naučnopopularnih dela – poput knjige „U Putinovoj Rusiji“ – u kojima je novinarka javno osudila šefa Kremlja i njegovu autoritarnu vladavinu.

Austrijska novinarka i bivša dopisnica iz Rusiji Suzane Šol, koja je i lično poznavala Politkovskaju, kaže da je ubijenu koleginicu „proganjala želja za pravdom, za tim da se sve te stvari koje se događaju objave u javnosti; proganjao ju je osećaj da se ne sme dozvoliti da nova Rusija tako propada“. Politkovskaja je pomagala i čečenskim porodicama i majkama ubijenih ili nestalih ruskih vojnika.

Potraga za ubicama

Potraga za ubicom i njegovim pomagačima bila je teška. Iako se relativno brzo došlo do prvih osumnjičenih osoba, bilo je potrebno nekoliko sudskih procesa i ukupno osam godina dok oni nisu osuđeni.

Brzo je postalo jasno da tragovi vode do Čečenije. Prvi proces počeo je 2008. i okončan je nakon samo nekoliko meseci – oslobađajućom presudom. Zbog nedostatka dokaza. Tada su vlasti predstavile troje osumnjičenih: dva brata, Ibragima i Džabraila Mahmudova, odnosno bivšeg policajca Sergeja Hadžikurbanova. Vrhovni sud je 2009. poništio presudu i postupak je ponovno pokrenut.

Nakon novih istražnih radnji proširen je krug osumnjičenih – 2011. uhapšen je i Rustam, treći brat iz porodice Mahmudov. U odvojenom suđenju 2012. Dmitrij Pavljučenkov osuđen je na jedanaest godina zatvora. Bivši pukovnik moskovske policije bio je krunski svedok u „slučaju Politkovskaja“. On je priznao da je pratio ubijenu novinarku i da je upravo on nabavio oružje kojim je ona ubijena.

Najvažniji, i do sada poslednji sudski postupak, počeo je u januaru 2014. i okončan je izricanjem pet osuđujućih presuda u maju iste godine. Ubica ruske novinarke Rustam Mahmudov osuđen je na doživotnu kaznu zatvora. Njegova braća Džabrail i Ibragim dobili su kazne u trajanju od 14, odnosno 12 godina u kažnjeničkom radnom logoru. I Sergej Hadžikurbanov osuđen je na 20-godišnju zatvorsku kaznu. Iza rešetaka je završio i organizator ubistva, čečenski poslovni čovek, kriminalac i ujak braće Mahmudov, Lom-Ali Gajtukajev. I on je kažnjen doživotnim zatvorom. Preminuo je 2017. Sva petorica negirala su bilo kakvu vezu sa zločinom.

„Mislim da je ona u svom istraživanju došla do tačke koja više nije bila ugodna ruskom rukovodstvu, a pogotovo ne čečenskom“, kaže Suzane Šol. „Mislim da je baš zbog toga i ubijena.“

„Libertango“ za rođendan

Bivši kolege i članovi porodice ubijene novinarke smatraju da taj zločin još uvek nije razjašnjen. „Novaja gazeta“ zahteva dalje istražne postupke o onima koji su naručili ubistvo. Slične zahteve imaju i (sad već odrasla) deca likvidirane novinarke – Ilja Politkovskij i Vera Politkovskaja.

„Novaja gazeta“ neumorno pokušava da održi živom uspomenu na Anu Politkovskaju. Ove godine organizovan je i jedan tzv. „flashmob“. Na rođendan Ane Politkovskaje krajem avgusta ljudi iz čitavog sveta poslali su redakciji kratke video-snimke s omiljenom muzikom ubijene novinarke, „Libertangom“ Astora Pjacole. „Mi ne poznajemo nikakvu zastaru“, napisao je glavni urednik lista Dimitrij Muratov. U dvorištu ispred sedišta redakcije 2018. je posađena cvetna leja. I majka Ane Politkovskaje tu je posadila stotinak ljubičica. To cveće u Rusiji zovu „Anine okice“.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu