Peške iz Rusije

U pasoš mi je udaren crveni pečat, mogu da izađem iz zemlje. Napuštam Rusku Federaciju i idem u EU. Kratko pre ponoći napuštam rusku teritoriju. Mlada službenica granične policije, koja je upravo lupila izlazni pečat, prijateljski se osmehnula: „Srećan put kući! Više ne možete da letite.“ Ne, to zaista ne možemo. Barem ne direktno. Ali možemo peške ka Zapadu.

Mala rampa se podiže, put je slobodan. Zatim se prolazi kroz veliku gvozdanu kapiju i ide preko mosta sa bodljikavom žicom. Hladan noćni vetar prati me tokom pešačenja sa dva kofera preko granične reke Narve, između ruskog Ivangoroda i istoimenog estonskog grada Narve. 162 metra ničije zemlje: levo je traka za kamione, desno ispod mene tamna voda granične reke. Na suprotnoj obali vide se svetla srednjovekovnog zamka, a iza mene je zemlja koja je zbog svoje srednjovekovne politike trenutno protiv sebe okrenula pola sveta.

Udaljenost se povećava

Nakon petominutnog pešačenja preko „Mosta prijateljstva“ ne samo da dolazim na drugu obalu, već i u drugi svet. Od nekadašnjeg prijateljstva između Rusije i Evropske unije danas više ništa nije ostalo.

A pre prelaska graničnog mosta bilo je potrebno deset sati vožnje vozom od Moskve preko Sankt Peterberga do rusko-estonske granice. Nakon prelaska granice i noćenja u Narvi, predstoji još četiri sata vožnje autobusom do glavnog grada Estonije, Talina, pre nego što se uđe u avion koji leti dva sata do Berlina. Put koji sam poslednjih sedam godina, za vreme mog dopisničkog života u Rusiji, direktnim letom iz Moskve za Berlin prelazio za dva i po sata, sada traje dan i po.

Granice i na nebu

Pešačenje preko granice, međutim, nije jedina mogućnost da se otputuje iz Rusije. Još uvek je moguće putovati i avionom. Ali, onaj ko ovih dana želi da leti na Zapad, mora doboko da posegne u džep i da čeka. Astronomsko skupi letovi preko Turske ili Ujedinjenih Arapskih Emirata, Bakua ili Jerevana trenutno su traženi više nego ikad. Nebo nad EU zatvoreno je za ruske avione i nebo nad Rusijom zatvoreno je za avione Zapada.

Ali i vazdušni put je opasan: pojedine ruske aviokompanije više ne mogu da koriste avione koje su uzele na lizing na Zapadu ili u SAD. Dakle, onaj ko leti, barem teoretski, rizikuje da ostane u nekoj trećoj zemlji prilikom međusletanja, ukoliko avion bude zapljenjen. Evropski Erbas i američki Boing takođe su obustavili tehnički servis za avione koji pripadaju ruskim aviokompanijama.

Neizvesnost u Rusiji

O masovnom egzodusu iz Rusije nikako ne može biti reči. Svakako nema mnogo onih koji, s obzirom na sankcije Zapada, uopšte mogu sebi da priušte da napuste zemlju. Čak i ako je to samo privremeno, jer niko ne zna šta će se dalje dešavati. Uporno se šire glasine o navodnom bekstvu nekih istaknutih muzičkih zvezda. Neki od njih su javno kritikovali ruski napad na Ukrajinu i sada strahuju od krivičnog gonjenja od strane službi bezbednosti, tvrde izvori.

Mnogi koji ostaju u Rusiji strahuju od rastuće inflacije, rasta nezaposlenosti i pada životnog standarda. Rublja već danima slabi, kamate na kredite rastu. Pojedini ekonomski stručnjaci upozoravaju da bi ruska ekonomija ove godine mogla da oslabi i do deset procenata.

Zabrinutost u Estoniji

Ali i u estonskom gradu Narvi, sa druge strane Mosta prijateljstva, ljudi se boje pogoršanja ekonomske situacije. Stalna tema ovde su cene benzina koje danima rastu.

Ono što sam svakako primetio tokom kratke noći u estonskom hotelu je to da je sobna temperatura znatno niža nego u Rusiji. Gas je ovde skuplji.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.