Ping-pong na jednoj vračarskoj fasadi

„U centru Beograda je Njegoševa ulica jedna od boljih adresa. Tu su advokatske kancelarije i lekarske ordinacije, između njih pare iz novčanika mame šik kafići i izvanredno snabdevena prodavnica sa francuskim delikatesom“, opisuje nemački novinar Mihael Martens poprište scena koje obuzimaju srpsku javnost poslednjih dana.

-pročitajte još: Dokle će država Srbija da „ratkuje“?

U reportaži za Frankfurter algemajne cajtung, dopisnik dodaje da je tu, u kvartu koji nastanjuje viša srednja klasa srpske prestonice, i Ratko Mladić, inače pravosnažno osuđen na doživotnu robiju zbog genocida u Srebrenici.

„Nije živi general u Njegoševoj ulici, ali je tu u natpirodnoj veličini. Još krajem jula, kako javljaju beogradski mediji, nepoznata, ali profesionalna ruka naslikala je njegov portret u vidu murala na fasadu jedne zgrade.“

„Upadljivo je da mesecima nikome nije smetalo obogotvoravanje ratnog zločinca u najboljem kraju Beograda, ili da barem ništa protiv toga nije preduzeto. To je vredno pažnje posebno jer Vračar ne važi za bastion srpskog nacionalističkog narativa. Doduše, bilo je pojedinih udara farbom na mural, ali mahom je portret bivao restauriran par sati kasnije. Da li je tamo ljudima bilo svejedno što svakodnevno moraju da gledaju lice jednog od najgrozomornijih masovnih ubica evropske posleratne istorije?“, pita se dopisnik uglednih nemačkih novina.

Kako je doznao iz „krugova bliskih policiji i beogradskoj gradskoj upravi“, fasada je u nadležnosti stanara, a oni se navodno nisu obraćali institucijama. Prema nekim medijskim napisima, dodaje se u tekstu, ovo poslednje nije tačno i stanari su popunjavali neophodne formulare, ali nikada nisu dobili odgovor.

Novinar Martens je inače, na Tviteru, napisao da je razgovarao i sa stanarima zgrade koji su mu preneli da su neumorno pozivali i nadležne i specijalizovane firme da uklone grafit – ali da niko neće, iz straha.

U tekstu se dalje opisuje najava aktivista da će na 9. novembar, Dan borbe protiv fašizma i antisemitizma, prekrečiti grafit, što je srpski ministar policije Aleksandar Vulin zabranio zbog moguće opasnosti „po građane i imovinu“.

„Vulin, najradikalniji član vlade srpske premijerke Ane Brnabić, za svoje izjave ima potpunu zaleđinu u vidu predsednika Aleksandra Vučića bez čijeg odobrenja niko u Srbiji ne postaje ministar.“

Martens dalje opisuje kako su dve aktivistkinje, koje su gađale mural jajima, priveli ljudi u civilu. „Nastao je utisak da srpska država štiti sliku pravosnažno osuđenog ratnog zločinca od onih koji bi da je uklone. Policija to drukčije predstavlja. Nije, kažu, štićen mural, nego oni koji su hteli da ga unište – i to od nacionalističkih fudbalskih huligana koji su se bližili tom mestu.“

„Bilo bi pogrešno odbaciti konflikt oko murala kao jednokratnu dogodovštinu ili tričariju. Jer u Srbiji se već duže vreme širi klima u kojoj se srpski zločini iz devedesetih ili negiraju ili, kao u ovom slučaju, glorifikuju“, piše dalje Frankfurter algemajne.

Opisuje se preovlađujuća atmosfera u junu, kada je potvrđena presuda Mladiću. „Bilo je poučno pratiti izveštavanje listova i televizija koji podržavaju predsednika u svim važnim pitanjima i svakodnevno napadaju njegove protivnike. To posebno važi za bulevarski list Informer, predvođen čovekom kojeg Vučić naziva ličnim prijateljem. Mladić je zauvek srpski heroj, pisalo je u junu na naslovnici lista koji je u upravo groteksnom izvrtanju istine napisao da nema dokaza za zločine koji se prebacuju generalu.“

„List je time bio na liniji koju očito odobrava veliki deo državnog rukovodstva. Doduše, sam Vučić se ne izjašnjava u tom pravcu, ali za te potrebe i ima svog ministra unutrašnjih poslova Vulina koji je rekao da je u Hagu, gde je bilo sedište Tribunala UN za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, izrečena osveta, a ne presuda.“

Dopisnik lista iz Beograda dodaje da bi „epizoda u Njegoševoj ulici mogla da bude početak ping-ponga: preko noći drugde mogu da se pojave portreti Mladića na fasadama, koje će onda isto preko noći prekrečiti ili gađati farbom ljudi u Srbiji koji ne žele da se pomire sa uzdizanjem najcrnjih trenutaka svoje istorije.“

„Sve dok država skrštenih ruku gleda nedostojnu predstavu sa Mladićevim portretima koji niču i van Beograda, teško će moći da odbije sumnju da i nadležni gaje simpatije prema nečemu što je u funkcionalnoj demokratiji nedopustivo“, zaključuje Martens u tekstu za Frankfurter algemajne cajtung.

priredio: Nemanja Rujević

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu