Pivom protiv kapitalizma

Kada je stanoviti gospodin Bauer emigrirao pred Turcima u 17. stoleću iz Slavonije u Nemačku, nije ni slutio šta će se dogoditi četiri veka posle. Naime, gospodin Bauer se vratio u Osijek sa novostečenim znanjem spravljanja piva. Prema istorijskim izvorima, od 1664. godine u Osijeku se proizvodi pivo, a današnja Osječka pivovara to s ponosom ističe. No, ovo nije priča o velikoj pivovari, ovo je priča o ljubavi prema pivu koja se u Slavoniji gaji vekovima, a zadnjih godina je doživela pravu revoluciju.

Mali pivâri, ljudi koji su zaljubljenici i entuzijasti, počeli su polako da izlaze iz kuhinja u kojima su pravili svoje domaće pivo (doslovce u loncima za veš) i hrabro su stupili na tržište kojim već decenijama vladaju pivare koje godišnje proizvode hiljade hektolitara i čiji profit se meri milijardama. Cilj malih pivâra ionako nije da se takmiče sa velikima, njihov cilj je da naprave bolje pivo i ponude nešto drugo i drugačije s čime se mogu ponositi.

Od amaterske rabote po kuhinjama i dvorištima, pivâri i pivoljupci su postali svojevrsna subkultura kojoj je lako i ugodno pridružiti se jer ih spaja ista ljubav prema „tečnom hlebu". Vremenom su mali pivâri počeli da proizvode malo veće količine, da otvaraju kušaonice piva i pivnice kao mesta gde se nalaze pripadnici ovog čudnog i veselog „bratstva".

Pokret otpora

Goran Gazdek, novinar i vlasnik portala pivnica.net, već godinama prati pivarsku scenu u Hrvatskoj i okolnim zemljama. Njegovo nepce je probalo sve što vredi probati, a ovaj verni hodočasnik Oktoberfesta kaže da je sve počelo u Americi još pedesetih godina, da bi se danas proširilo i kod nas.

„Ekspanzija kraft pivarstva u Evropskoj uniji i zemljama bivše Jugoslavije očekivan je odgovor ukrupnjavanju i unifikaciji pivske industrije. Kraft je postao pravi pokret otpora filozofiji kapitala i globalizaciji uopšte. Razlika između malih, gotovo manufakturnih pivara, i velikih industrijskih pogona je u tome što je kod malih na prvom mestu kvalitet, a ne prodana količina piva. To podrazumeva da se pivo kuva s puno ljubavi, pažnje i kreativnih ideja i da se ne koriste manje vredne sirovine poput kukuruzne krupice", kaže Gazdek. Osim na kvalitet piva, dodaje, mali proizvođači veliku pažnju poklanjaju izgledu boce, čepa i etikete. Dakle, svemu gde velike pivovare štede.

Ana Džebić je jedna od malobrojnih dama u ovom poslu, a zasigurno jedina u Slavoniji. Ona je odgovorna za ukus njihovog Viena lagera Hepburn koji prave u pivovari DVIJe krigle. „Tako smo dobili i ime, četiri prijatelja, Darko, Vedran, Ivan i Josip su pokretači DVIJe krigle. Nakon što su dugo eksperimentisali u dvorištu, odlučili su se na ovaj potez. Sva četvorica su zaposleni, pa ja vodim pivaru i kontrolišem kvalitet", kaže ova devojka iz Županje.

Sve iz ljubavi

Sada već rade skoro godinu dana a, kako Ana kaže, „pivo ide k'o ludo". Prodaju sve što naprave unapred iako se nikad nisu zamarali marketingom. Vest se brzo pročula među zaljubljenicima i ugostiteljima koji su sami počeli da naručuju pivo koje se može popiti u Županji, Vinkovcima, Našicama i Osijeku. Uprkos pozivima iz Zagreba, još se ne mogu širiti jer ne stižu da proizvedu dovoljno piva. Za sada, osim svetlog Hepburna (koji je ime dobio po engleskoj porodici industrijalaca koja je u Županju potkraj 19. veka donela prvu fudbalsku loptu u Hrvatskoj), prave i Golden Ale i tamni Coffee Porter.

Iako je to sasvim mala pivara koja mesečno proizvede oko 1.500 do 2.000 litara piva, investicija nije bila nimalo skromna. Računaju da su do sada uložili petnaestak hiljada evra u svu potrebnu aparaturu, ali ne žale jer su se trud i investicija isplatili. „Možda još jedno bure da imamo kako bi mogli nešto i u Zagreb poslati, to bi nam bilo dovoljno."

Sretni pivoljupci

Ana Džebić još tvrdi da je i samo okruženje među pivârima nešto zbog čega se ujutro ide na posao dobre volje. Jer bez obzira što ih ima sve više, među tom sortom ljudi kao da nema zavisti i zlobe. „U ovaj posao su svi ušli iz ljubavi prema pivu i odlično sarađujem sa svima. Kada nam treba savet, uvek zovemo i pitamo i nikad nas niko nije odbio. Isto tako i kada nas zovu za pomoć."

O fenomenu tržišne solidarnosti priča i Goran Gazdek. „I dok velike pivovare snagu odmeravaju isključivo na marketinškom polju takmičeći se koja će smisliti uverljiviji TV spot za pivopije i dobiti ugovor za pokroviteljstvo velikih sportskih manifestacija, mali pivâri pokazuju neverovatno zajedništvo pa lišeni ljubomore i zavisti pomažu jedni drugima."

Tibor Kajnc jedan je od zaljubljenika u gorke ukuse i takođe je svoj hobi pretvorio u mali biznis. Kušaonica piva Gajba mesto je gde se u nudi nešto različito i bolje od komercijalnih brendova. Naručite li tamo Žuju ili Karlovačko, konobar će vas čudno pogledati i reći da – nema.

„Kraft piva se piju zbog note majstora koji daje tom pivu specifičan ukus, boju i miris, a da je to sve bolje usklađeno. Ideja je da ljudi mogu ovde probati pivo i ako im se svidi, da ga nose kući", kaže Kajnc koji i sam kaže da nema neke velike zarade od toga. I on ima svakodnevni posao, a kušaonica mu je čisti hobi. „Ovde se može probati oko 150 vrsta piva i mislim da ovaj grad sa svojom pivskom istorijom i tradicijom to treba da ima", kaže Tibor.

Goran Gazdek kaže da u Hrvatskoj danas ima 35 malih pogona u kojima se proizvodi pivo, ali bi ih moglo bi ih biti barem 50. „Kraft pivaru bi mogao da ima svaki grad veći od 10.000 stanovnika, kao što je nekada bilo. Lično ću biti najsrećniji kada bi svaki kafić ili bar svaki kvart u većem gradu imao svog dobavljača", dodaje Gazdek.