Plenković – kako zaustaviti iseljavanje?
16. januar 2020.
Nakon što je konstatovao da nijedna država članica Evropske unije ne gubi stanovništvo tom brzinom kao Hrvatska, novinar lista Frankfurter algemajne cajtung Mihael Martens upitao je hrvatskog premijera Andreja Plenkovića da li se već vide rezultati demografske politike vlade. Plenković je kao „jezgro“ vladine politike naveo čitav niz mera poput povećanja porodiljskih i roditeljskih naknada i poreskih olakšica za mlade, te nastavio: „Mi smo takođe investirali u dečije vrtiće, škole i pomoć porodicama i želimo pomoću stambeno-političkih, saobraćajno-tehničkih i drugih mera da ohrabrimo ljude da imaju više dece.“
Novinar frankfurtskog lista je u razgovoru podsetio da od 1. jula u Austriji prestaju da važe i zadnje prepreke za pristup hrvatskih građana tamošnjem tržištu rada, te da je Hrvatska turistička zajednica upozorila da mnogi Hrvati planiraju da na leto odu da rade u tu zemlju. Interesovalo ga je da li će zbog nedostatka radne snage iduća turistička sezona za Hrvatsku biti teška. Plenković je istakao da je svim Hrvatima slobodno da odu da rade u neku drugu članicu EU, te nastavio: „Mi se iseljavanju moramo suprotstaviti koktelom mera, tako što ćemo podsticati privredni rast i koristiti evropske strukturne fondove kako bi postigli uravnoteženi razvoj svih regiona u Hrvatskoj.“ Takođe je naveo da je za ovu godinu dodeljeno 80.000 radnih dozvola za radnike iz trećih država.
A na pitanje da li Hrvatska mora da se navikne na to da svoj životni standard može da održava samo zahvaljujući doseljavanju, recimo iz jugoistočne Azije, Plenković je odgovorio: „To trenutno nije tema. Naš sistem kvota za radne dozvole dovoljan je za aktuelne zahteve. Osim toga, naš najvažniji zadatak jeste da stvorimo uslove koji će podstaći naše ljude u Hrvatskoj na ostanak, a one koji su se odselili na povratak.“
Malo o korupciji, mnogo o uspesima vlade
Novinar Martens je u razgovoru konstatovao da mnogi mladi Hrvati očigledno nisu napustili svoju domovinu iz finansijskih razloga, već zato što ne žele da žive u društvu koje smatraju nepravednim, s obzirom na to da, kako je rekao, odlučujuće za karijeru nisu sopstvena postignuća nego veze. Hrvatski premijer je na to samo kratko priznao da je neophodno pojačati borbu protiv korupcije na svim nivoima, ali on ipak kao glavni razlog iseljavanja vidi želju ljudi za „brzim poboljšanjem njihove ekonomske situacije“. Potom je, odgovarajući na to pitanje, izjavio da „i Hrvatska nudi sve bolje uslove za dobar život“, te nastavio s nizanjem uspeha vladine ekonomske politike poput privrednog rasta, pada državnog zaduženja, smanjenja nezaposlenosti, te povećanje plata i penzija.
Na kraju je novinara Frankfurter algemajne cajtunga interesovalo da li će hoće demografska kriza u Hrvatskoj biti i jedna od tema današnjeg razgovora hrvatskog premijera i nemačke kancelarke u Berlinu. Plenković je odgovorio: „S kancelarkom Angelom Merkel ću sigurno razgovarati o temi demografije, isto kao i o daljem podsticanju naših bilateralnih odnosa, posebno ekonomskih, jer mi želimo da podstičemo nemačke investicije u Hrvatskoj.“ Potom je naširoko objasnio prioritete hrvatskog predsedavanja EU, te na kraju razgovora istakauo: „Osim toga, Hrvatska ima i nacionalne ciljeve: mi težimo primanju u šengensku zonu i želimo da uvedemo evro.“
Priredila: Andrea Jung-Grim