Plenkovićeva koalicija: Tvrdi nacionalisti i gasni tajkuni

Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) i Domovinski pokret (DP) našli su zajednički jezik oko formiranja nove hrvatskeVlade.

To je vest koja se očekivala poslednja tri nedelje – od parlamentarnih izbora sredinom maja – i uglavnom se činilo da sve ide baš u pravcu dogovora pomenutih stranaka, s izuzetkom par „odmetnika“.

Preostale potrebne glasove za saborsku većinu, pak, ta koalicija će dobiti iz redova manjinskih poslanika. Pritom nije do kraja jasno kakav će biti položaj manjina koje ostaju deo jedinstvenog kluba u saboru, ako su takvi detalji uopšte definisani.

Ali, oni u vezi sa deljenjem glavnog izbornog plena svakako jesu: Domovinskom pokretu će pripasti tri ministarstva, od toga dva koja će se tek formirati.

Ono postojeće je Ministarstvo poljoprivrede, dok bi novo trebalo da bude Ministarstvo demografije, koje će nastati iz sadašnjeg Centralnog državnog ureda za demografiju.

Takođe, sadašnje Ministarstvo privrede bi se podelilo na dva dela, i – sudeći po ranijim nagoveštajima – HDZ bi pod svojom kontrolom zadržao energetiku. To je naročito značajan aspekt s obzirom na činjenicu da je Domovinski pokret podržan kapitalom iz energetskog, odnosno gasnog biznisa.

(O)pozicija manjinskih poslanika

„Jasno je da bi povoljnije bilo, za stabilnost vlasti i određenih već postignutih tokova, da je vlada umesto ovakvoga nečeg određena saradnjom manjih opcija koje su bliže najjačoj stranci, a ona se već dva izborna ciklusa približavala centru“, mišljenja je politikolog Davor Đenero.

Reč je o bojazni, često izraženoj u hrvatskoj javnosti, da bi izrazito desničarska orijentacija DP mogla povući HDZ nazad u tu stranu, gde je nekad i sama bila. Ili pak da bi ideološka razlika partnera – ako je zaista tako izražena – mogla destabilizovati državu.

„U istom pogledu je šteta što u koaliciji neće učestvovati svi manjinski predstavnici, jer Domovinski pokret tamo ne želi Srbe“, napominje Đenero, „ali ovo je, ako ćemo pravo, najmanje loše rešenje od onih koja su uopšte bila realna, prema izbornim rezultatima.“

„Naravno, pod uslovom da koalicija zaista osigura neku stabilnost, spreči preteranu radikalizaciju i oštriji pomak udesno. S druge strane, žalim pomalo za manjincima 'u kompletu', koliko god neki ne podnosili manjinsku političku reprezentativnost, zato što su im se poslanici pokazali u mnogočem superiorni većini svih drugih poslanika“, dodaje on.

Ovaj politički analitičar uveren je da će manjinci ostati koordinisani, bez obzira na to što će se formalno podeliti na saborsku poziciju i opoziciju.

„U svakom slučaju, oni baš ulivaju poverenje, jer su se stalno držali racionalno i odgovorno. Nadalje, važno je da resori kulture i unutrašnjih poslova nisu pali Domovinskom pokretu, kao što je on to želeo.“

„Ipak je ta stranka previše desničarski nastrojena, i to bi u značajnoj meri pojačalo ukupni stres u Hrvatskoj. U tome je premijer Andrej Plenković očito zaštitio svoje dosadašnje politike, šta god o njima neko mislio“, naveo je Đenero za DW.

Odmeravanje pred lokalne izbore dogodine

Na pitanje koliki rok trajanja daje novoj koaliciji i njenoj vlasti – puni mandat ili prevremeni izbori u nekom trenutku – Đenero odgovara da je prerano to reći.

„Sačekajmo bar do lokalnih izbora dogodine“, kaže on, „jer mi se ne čini da će ovo biti sasvim kratkotrajna vlada poput one Tima Oreškovića iz 2016. godine. Nije toliko apsurdna, dok će nastavak priče zavisiti recimo od trajnosti homogenog stanja samog Domovinskog pokreta.“

„Što se tiče HDZ-a, on mi izgleda rešen da nastavi negovati dobre odnose s manjinama i manjim liberalnim opcijama kao i do sada. Plenković izgleda vrlo ubedljivo pri tome, bar zasad“, dodaje Đenero.

Viši interes privatnika u Domovinskom pokretu

Politički analitičar Jaroslav Pecnik razmišlja o pojedinim momentima ove teme donekle drugačije – novoj vladi ne daje puni mandat.

„Nisam uveren da će izdržati toliko“, rekao nam je on, „zato što su to ideološki, verovatno, dovoljno bliske stranke, ali su lični animoziteti među njima preveliki. Biće privremeno stišani, naravno, jer su vlast i moć preveliki mamci. No potom će se opet probuditi individualna stajališta.“

Pecnik je nekad i sam bio političar, tačnije poslanik Hrvatskih laburista u Saboru, pa govori iz perspektive nekoga ko je izbliza upoznao taj svet.

„Viši interes koji će održati HDZ i DP neko vreme na okupu, zove se Radić i Vujnovac“, njegove su reči. Reč je o Mariju Radiću, zameniku predsednika DP-a te gasnom biznismenu, i Pavlu Vujnovcu, vlasniku Prvog plinskog društva, bliskom i Radiću i DP-u.

„Oni su možda računali s dolaskom na vlast već pre dve godine, a u međuvremenu su se malo organizovali i postali nešto efikasniji. Ovaj put HDZ nije mogao bez njih, iako verujem da Plenković nije najsrećniji tim rešenjem“, dodaje Pecnik.

Kaže, Plenković će sada morati da odustane od reforme kojom je HDZ gurao ka desnom centru i suočiće se sa stavom mnogih u HDZ-u koji dele „rigidne nacionalističke“ stavove DP.

Bolja varijanta partnerske deobe resora

Na pitanje hoće li više uticati HDZ na DP ili obrnuto, ovaj naš sagovornik odgovara da će kratkoročno DP više uticati na HDZ. Dugoročno, međutim, biće po njemu obrnuto:

„HDZ će pojesti DP ako bude imao dovoljno vremena, to jest čitav mandat. Tu je veći interes, novac i EU, veliki stranački sistem, a HDZ je po tome svakako broj jedan u Hrvatskoj.“

Prema njegovom mišljenju, za Hrvatsku je i bolje tako nego obrnuto, s obzirom na programske smernice DP. Naravno, ako se one ozbiljno uzimaju u obzir, a ne kao nešto čime se poslužio vrh stranke da bi došao na vlast, dok mu je jedini istinski prioritet onaj poslovni.

„Recimo, bilo bi za Hrvatsku katastrofalno da su dobili resor kulture, ako se setimo onih bedastih ideja 'rekroatizacije' zemlje. U drugu ruku, ionako će sad imati vrlo široko polje delovanja na raspolaganju. Kao što nisu dobili ni energetiku, ali Vujnovac ionako našu energetiku drži pod kontrolom, uzima najveći profit, pa ne bi ni bila tako velika razlika“, tvrdi Pecnik.

U svakom slučaju, ipak ćemo sačekati na prve znake funkcionisanja koalicije pod pritiskom. Slede perspektivna turistička sezona koja je svakoj vlasti nešto kao grejs period, i tek onda možda poslovično vruća jesen.