„Slutimo da će izbeglice promeniti našu zemlju“, rekao je nemački predsednik pre nepune četiri nedelje. Zastrašujuće je to u kom pravcu se Nemačka menja. Mada to nije stvarno iznenađenje. Brutalni napad nožem na kandidatkinju za gradonačelnicu Kelna Henrijete Reker – koja je posle toga i pobedila na izborima – samo je privremena kulminacija sve radikalnijih raspoloženja u društvu.
Već nedeljama u internet-forumima velikih informativnih portala kao što je Fejsbuk cveta mržnja. Šire se teorije zavere, glasine se prodaju kao činjenice, vode se polemike, pljušte uvrede. U žiži je pre svega kancelarka; „izdajnica naroda“ i „izbeglička kurva“ su samo neki od naziva kojima je redovno časte. I to se odavno ne radi pod okriljem anonimnosti koju pruža internet, već i na javnim manifestacijama.
Vešala i požari
Pre nedelju dana su se na demonstracijama Pegide u Drezdenu pojavila i vešala sa sve simbolične omče namenjene kancelarki Angeli Merkel i vicekancelaru Zignmaru Gabrijelu. Gotovo svakog dana čitamo vesti o podmetanju požara u prihvatilišta za izbeglice. Pravo je čudo da još niko nije ubijen. A u subotu je zamalo ubijena gradska sekretarka Kelna, koja je između ostalog bila zadužena i za smeštaj izbeglica.
To nema veze sa „iskliznućima“ ili legitimnom otporom „zabrinutih građana“ politici nemačke vlade prema izbeglicama. Ovo što se upravo dešava, jeste terorizam. Ne organizovan – ali rasprostranjen na čitavoj teritoriji Nemačke. Praktično nema savezne pokrajine koja je pošteđena od podmetanja požara.
A napad na lokalnu političarku se nije desio u Saksoniji, gde je Pegida najaktivnija, već u velikom gradu koji se sam smatra za najliberalniju metropolu Nemačke. Počinioci su, bar prema dosadašnjim saznanjima, uglavnom ljudi koji do sada nisu zapeli za oko policiji.
I kao da to već nije bilo dovoljno alarmantno, posle atentata u subotu se sve odvijalo kao i obično: u centru grada su, pore poznatih političara, sveće popalili svi koji i inače dolaze u takvim prilikama. To je isti deo društva koji je početkom septembra aplauzom dočekivao izbeglice na železničkim stanicama; koji pomaže izbeglicama dobrovoljnim prilozima i sređuje im prihvatilišta.
Bez poštovanja posle atentata
U forumima na internetu, uvrede su se nastavile i posle atentata na Henrijete Reker, kao da to nije bio napad na temelje otvorenog, demokratskog društva. Neki su pisali da je ona dobila to što je i tražila, neki da nije šteta što je napadnuta, neki – da je to samo početak. Nikada nije bio uočljiviji duboki jaz u nemačkom društvu.
Henrijete Reker je u nedelju – dok je u indukovanoj komi ležala u bolnici – izabrana za gradonačelnicu četvrtog po veličini grada u Nemačkoj. Nije izabrana iz sažaljenja, već uz broj glasova koji je prognoziran još pre šest meseci. Važno je da su izbori održani i pored napada, poručili su najviši gradski funkcioneri. I dodali da teroristi i nasilnici ništa neće diktirati. Tako je.
Ali, još važniji signal bi bio upućen da je u nedelu na izbore izašlo 70 ili 80 odsto građana Kelna. Takav mandat bi ojačao demokratiju. Ovako, mora se primiti k znanju da 60 odsto tih građana ne zanimaju javne stvari.
Masa Nemaca kao da još nije shvatila pred kakvim izazovima se društvo nalazi u jesen 2015. Ne zato što treba prihvatiti i integrisati tako mnogo ljudi, već zato što treba braniti osnovne vrednosti našeg društva – i to ne od doseljenika kojih se svi plaše, već od onih koji gaze demokratiju i slobodu, a potiču iz naše sopstvene sredine.