Mnogi novinari su u ponedeljak uveče prekinuli izveštavanje sa ulica Kemnica. Stanje je bilo nepregledno, isuviše opasno. Po gradu su divljale grupe radikalnih desničara. Jednom reporteru je polomljen nos, neki tip pred televizijskim kamerama pokazivao je nacistički pozdrav i napadao novinare.
Stotine neonacista, huligana i nasilnih lokalaca dale sue se u pustolovno pražnjenje svoje agresije. Policija je bila preopterećena, nije bilo dovoljno žandarma. To je bio crn dan za otvoreno društvo.
Kako je moglo da dođe dotle? Odgovor je zapanjujuć i porazan: u Nemačkoj, zemlji Hitlerovih zločina, desničarsko nasilje i pretnje organizovanih desničarskih ekstremista do danas se pogrešno procenjuju, ublažavaju ili čak prihvataju. Eskalacija u Kemnicu je novi dokaz. Jer ona nije bila spontana.
Godinama se neonacisti u Kemnicu okupljaju oko lokalnog fudbalskog kluba. Naziv „NS Boys“ govori sve što treba znati o njima. U nekim kvartovima desničarske grupe pokušavaju da zavladaju ulicama. Rutinski promovišu svoju potkulturu, umrežuju se širom Nemačke i razmenjuju iskustva. Grupe su male, ali utrenirane i efikasne. Zato su za samo nekoliko sati u ponedeljak uspele da okupe masu na ulicama.
Policija je znala za tu mobilizaciju, znala je i za strukture koje iza nje stoje. Pa opet nije poslala jače snage da se pobrinu za bezbednost i red. Politika i bezbednosne službe ne shvataju pretnju dovoljno ozbiljno. Zašto? Jer većina policajaca i političara nisu sami na nišanu desničarskih ekstremista. Naprosto im nedostaje empatija za žrtve.
Mora se prekinuti sa opasnom zabludom. Mržnja ljudi sa ulica Kemnica nije usmerena protiv izbegličke politike Angele Merkel. Usmerena je protiv demokratije u Nemačkoj. Jer ova rulja huškača odbacuje maltene svaki paragraf nemačkog Ustava: ljudsko dostojanstvo, jednakost građana, zabranu diskriminacije na osnovu religije, porekla ili pola.
Novi desničari decenijama se bore protiv onih koji drugačije misle, imaju drugačiju boju kože i, poslednjih godina, posebno protiv muslimana. Sami se svrstavaju u tradiciju Adolfa Hitlera, nacistički salutiraju, slave zločine Vermahta i na svakom koraku se bore protiv svakoga ko se usprotivi. Žele da prenesu teror na ulice.
Velika opasnost je što se poslednjih godina desničarski marševi, kao sada u Kemnicu, mešaju sa protestima razočaranih i zapostavljenih građana. Oni nisu većinski pristalice nacionalsocijalizma. Ali su opasno blizu rasističkom i antidemokratskom svetonazoru. To je alarmantno.
Jer nemačka istorija nas uči koliko daleko može stići organizovana rulja ako uspe da se stopi sa frustracijom i besom u društvu. Nemačka politika bi trebalo da bude na oprezu.