Pokvarimo sami, popravimo zajedno

Prostor ispred sedišta Zelene akcije u zagrebačkoj Frankopanskoj ulici, prošlog petka u predvečerje bio je najpre sasvim pust i neosvetljen. Ništa nije ukazivalo na to da se tu upravo rađa nova hit-radionica te organizacije, najveće u Hrvatskoj kad je reč o zaštiti prirode i okoline. Ali, tada su domaćini, Eugen i Boris, otvorili jedna vrata u uglu dvorišta, ista ona iza kojih smo pre nešto više od dve godine svjedočili prvom hrvatskom Swap Partyju.

Tu je u blizini smeštena je i čuvena „Bicikloporavljaona“, koju je takođe organizovala Zelena akcija. Ovoga puta na redu je pokušaj osnivanja redovne volonterske radionice za popravke manjih kućnih aparata i predmeta iz domaćinstva generalno.

Glavni majstor i civili

Spomenutom dvojcu koji nas je tamo dočekao pridružiće se ubrzo i Zlatko, volonter zainteresovan da nauči ponešto o popravkama takvih naprava. Čini se da će mu u tome najviše pomagati Boris, penzioner koji je u takvim radionicama već učestvovao. Štaviše, on ostavlja utisak glavnog majstora, ne samo zbog godina koje sugerišu da postoji nakupljeno iskustvo ili zbog radne odeće, za razliku od ostalih, „civila“. Pokazao nam je usput radio-gramofon marke „Triglav“, svoj prvi rad odavde, koji je popravljao malo-pomalo, mesecima, sve dok „lampaš“ iz šezdesetih nije opet savršeno proradio.

Usred našeg razgovora, iz sjajne drvene kutije s natpisima radio-stanica začuli su se slavni zvuci pesme „Night in White Satin“, neprikosnoveni evergrin. „To je bilo omiljeno u mojoj mladosti, a puste ga i sad često“, nasmejao se Boris.

Kad popravak nije ni predviđen

Boris i Zlatko odmah su se prihvatili posla, nastojeći da utvrde gde je kvar na aparatima koje su donele dve gospođe – štapni mikser i čeona svetiljka, „rudarska“. Prvi zadatak prolazi neslavno, mikser odlazi u istoriju, zbog slomljenoga spoja na pogonskoj osovini, ali plastičnog, od onih s kojima više ne može da se uradi ništa. Svetiljka pak iziskuje mukotrpno otvaranje kućišta koje, prema Borisovim rečima, „nije predviđeno za popravljanje“, dok nam Dara, vlasnica, u prilog lampe iznosi podatke o njenoj izuzetnoj praktičnosti.

U prostoriju zatim ulazi nekoliko novopridošlih; pravi trenutak da se Borisu ukrade poneka rečenica o tom poslu, ili hobiju – ali svakako izuzetno korisnoj aktivnosti. Toliko korisnoj da se danas u Zagrebu jako teško može pronaći majstor za bilo šta, a kamoli za aparaturu koja je u ovom veku definitivno svrstana u najprizemniju kategoriju jednokratno-potrošne robe.

„Ja sam vam inače završil elektrotehničku“, počinje on, „al’ sam se u karijeri bavil elektronikom. Mehaniku i elektriku sam popravljal više doma. To mi je opuštanje, satisfakciju tak' dobim. No od svega mi je najdraža priprema za rad! Imam tu nekakvu perfekcionističku crtu, kak bi vam rekel... To mi je kakti slikarsko platno, najpre bude čisto i prazno, a onda tu stvorite nekaj lepoga, i svi budu sretni.“

Čudesno isceljenje uvijača za kosu

Uočavamo za dugačkim radnim stolom još par volontera. U početku je teško razlikovati popravljače od vlasnika predmeta, a naknadno ćemo saznati da to nije nimalo slučajno. Intencija radionice nazvane „Popravimo zajedno!“ jest upravo to – jedni predvode radni proces, jer znaju malo više, a drugi im pomažu i uče. „Ja sam majstor samo da strgam“, ubacuje pritom Dara, nasmejana. Ipak, ova radionica bi sa skorim prolećem trebalo da postane redovna, jednom mesečno, po uzoru na slične volonterske servise tipa „Repair Caffe“ po zapadu Evrope.

Uto u radni prostor ulazi Tonfa, logističar Zelene akcije. Uključuje se u proces, taman u pravi čas da dohvati aparat za kafu koji su iz svoje torbe izvadile dve devojke. Uvijač za kosu je proradio čim su ga ovde uključili u struju – kao da je doživeo čudesno isceljenje, a na oduševljenje prisutnih koji pozdravljaju svaki uspeh. Ostaje taj aparat koji nikako da procuri kako treba, pa ga valja propisno razmontirati, sve dok se ne ispostavi da mu je kamenac začepio neki otvor.

Zaista, u ovom kafeu za popravke nedostaje samo kafa, a sve drugo već je tu. Pristižu nova lica i nova pomagala: fen i baterija i toster. Alat se dodaje s kraja na kraj. Upada u oko namera učesnika da pre svega shvate mehanizam aparata s kojim rade, a ne samo da pošto-poto reše još jedan kvar.

Sirćetom protiv kamenca

Usklicima potom biva ispraćeno Tonfino uklanjanje onog kamenca – voda je potekla kroz cevčicu aparata za kafu, a osmesi se šire prostorijom. „Ste vidli kaj sam rekel? Širimo sreću“, napominje Boris. Po treći put neko dobacuje da s kamencem ide tako da se kroz aparat svako malo mora provući malo sirćeta, pa da to nipošto ne bi trebalo smetnuti s uma. Sredstva iz EU-programa Erasmus+ očigledno nisu uludo dodeljena ovoj novoj „popravljaonici“, a u sklopu projekta „Towards Communities of Reuse Practices“.

U prevodu naslov „Prema zajednicama s praksama ponovne upotrebe“ smera upravo na ideju i sprovođenje šireg, a i češćeg vraćanja dotrajalih kućnih aparata u funkciju.

Razgovarali smo i s Eugenom, inače voditeljem „Bicikloporavljaone“. „Zelena akcija se problemom otpada bavi dugo, zapravo otkako je osnovana“, kaže. „A ponovna upotreba predmeta je kruna te priče kojoj u osnovi stoji izbegavanje već i samog nastajanja otpada. Pitanje je kako, dakle, predmete kojima se sve više okružujemo – što duže održati na životu. To je sve teže, naravno, jer se bacanje pokvarenih aparata danas podrazumeva kao nešto normalno. Zato smo pokrenuli i ovaj vid pristupa rešavanju te problematike.“

Svest o trajnosti predmeta

„Pomoglo nam je i iskustvo s razvojem ’Bicikloporavljaone’, kao i kampanje o važnosti izbegavanja nastanka otpada. Logično, širimo izbor usluga i mogućnosti. Princip s ovom radionicom je bio taj da uključimo sve što se ovamo može doneti u rukama. I taj da svi potom učestvuju u radu na popravci, a ne samo da ga ostave nama i zaborave na njega dok se ne vrate da ga uzmu nazad popravljenog. Veoma smo zadovoljni odzivom, s tim da nam je od masovnosti važnije da razvijamo svest o trajnosti predmeta već prilikom kupovine“, kaže Eugen.

Ili, kako je zaključio, treba shvatiti zašto neke šrafove ne možemo ni da zahvatimo šrafcigerom, zašto neki sklopovi nisu predviđeni da se otvore, zašto postoje delovi koji ne mogu da se zamene. Sudeći po radionici „Popravimo zajedno!“, ne zato da bi se bacili i nabavili novi, nego upravo obrnuto – da ih, uprkos konzumerističkom diktatu, vratimo u upotrebu i tako izbegnemo gušenje u smeću.