Policijsko nasilje nad Romima: Ubijen zbog dvadeset evra

Zapaljene novčanice od dvadeset evra, fotografije mladića i očajna lica. Desetina Roma protestuje ispred zgrade suda u Solunu. Uskoro će Božić. Ali ovde nikome nije do slavlja. Jer opet je tokom policijske akcije ubijen Rom. I opet izgleda kao da nikakvih političkih posledica neće biti.  

Kostas Fragulis je imao samo šesnaest godina kada ga je početkom decembra pucnjem iz pištolja teško ranio policajac. Nekoliko dana kasnije u bolnici je podlegao povredama.

Na jednoj benzinskoj pumpi u zapadnom delu Soluna, Fragulis je sipao benzin u vrednosti od dvadeset evra, a zatim je pobegao ne plativši. Policajci koji su slučajno bili u blizini, krenuli su motociklom u poteru. Jedan od policajaca mu je pucao u glavu. 

Od Kostasove smrti u mnogim grčkim gradovima Romi demonstriraju protiv policijskog nasilja. Pripadnicima te manjine pridružile su se i pojedine levičarske grupe.

Samo nekoliko nedelja ranije, 6. decembra, na ulice u Grčkoj je izašlo mnogo više ljudi. U znak sećanja na petnaestogodišnjeg Aleksandrosa Grigopulosa, kojeg je policijski metak usmrtio tokom demonstracija u Atini 2008. godine.

Dan njegove smrti postao je nezvanični dan borbe protiv policijskog nasilja u zemlji. Gnev društva zbog smrt Grka, koji nije deo romske zajednice, čini se daleko većim. 

„Zar nisu mogli da pucaju u gume?“ 

„Zar su zaista morali da ubiju Kostasa zbog bezveznih dvadeset evra?“, pita se Angeliki. „Drugi, koji nisu Romi, takođe kradu i ne budu odmah ubijeni.“

Žena u pedesetim godinama sa odraslim sinom sedi ispred male peći, u kući sklepanoj od drveta i plastičnih folija, u blizini Atine. Ovde, na sat vremena vožnje od grčke prestonice, stotine Roma godinama živi u improvizovanom kampu. Ljudi ovde zarađuju za život sakupljajući otpad i smeće ili radeći kao nadničari. Žive bez struje i vode. 

Hladan morski vetar snažno udara o tanke zidove Angelikinog doma. Ipak, unutra je prilično toplo. „Pre samo godinu dana ubili su Nikosa. Da li su zaista morali da upere pištolj u njega? Zar nisu mogli da pucaju u gume?“, pita se Angeliki. 

Do oktobra prošle godine, samo nekoliko koliba dalje, živeo je Nikos Sabani. Sada bi imao devetnaest godina. Ali poginuo je tokom policijske potere. Sedmorica policajaca ispalili su više od trideset hitaca. Angeliki pretpostavlja da su Nikos i maloletni vozač ukrali auto u kojem su bili. 

Nikosov otac Janis sada brine o ženi i deci svog sina. „Nedavno je suprugu i mene zaustavio policajac dok smo prebirali po smeću pored puta. Pitao me kako se zovem i onda je po imenu shvatio ko je moj sin. Rekao mi je da Nikos nije zaslužio 38 hitaca, već 108“, kaže ljutito. 

„Želimo pravdu“ 

Janis Mancas sedi u kafiću u solunskoj četvrti Evosmos. Izgleda umorno. Od pucnjave na Kostasa, 45-godišnji Mancas, naučni saradnik u Panhelenskoj konfederaciji grčkih Roma, ima posla preko glave: demonstracije, razgovori, intervjui, sahrana, prvo ročište na sudu.

„Policajac koji je pucao u Kostasa je na slobodi“, kaže Mancas. Do glavnog pretresa dozvoljeno mu je ograničeno kretanje: „Ne sme da napusti zemlju. To je sve!“ Na licu mu se vidi bes. 

Odluka suda da ne zadrži policajca u pritvoru dodatno je razbesnela Rome. Ali u ovakvim trenucima svi se drže zajedno, objašnjava Mancas. Širom Grčke pruža se podrška porodici žrtve i sakuplja se novac da bi se platio advokat.

Ljudima nije do osvete ili nasilja: „Želimo pravdu“, kaže Mancas. Iznad svega se nadaju da više neće biti žrtava policijskog nasilja. 

Rasizam u grčkoj policiji 

Mancas se žali da je akcija u kojoj je Kostas smrtno povređen bila ne samo nesrazmerna, već i potpuno nepotrebna. „Zaposleni na benzinskoj pumpi je poznavao Kostasa, njegovog oca i auto. Dakle mogao je da dođe do svog novca. Dečak nije pobegao zato što nije hteo da plati račun, već zato što nije imao vozačku dozvolu.“

Brzopleta reakcija 16-godišnjaka koji je živeo u teškim životnim uslovima. Mancas je siguran da bi policija drugačije reagovala da je Kostas bio „beli Grk“. „To je bio rasistički zločin“, kaže Mancas i dodaje: „Policija konačno mora da bude bolje školovana.“ 

Nakon ubistva Nikosa Sabanija, Konfederacija Roma je poslala pismo vladi u kojem predlaže kako da se poboljša napet odnos između romske manjine i policije. „Rečeno nam je da će predlozi biti razmotreni i da će onda biti doneta odluka. Prošlo je godinu dana, ništa se nije desilo. Sada oplakujemo još jednog ubijenog.“ 

Anticiganizam u društvu 

Jorgia Fasu iz južnog grčkog grada Kalamate u svemu tome vidi društveni problem. Penzionisana novinarka već godinama se zalaže za prava Roma u Grčkoj i kraj njihove stigmatizacije.

Ona ističe da više od deset hiljada Roma živi u kampovima bez vode i struje, a i oni su državljani Grčke. „Većina Grka to ne zna. Za njih su Romi građani drugog reda“, kaže Fasu. 

Političari podržavaju takve stavove, umesto da nešto preduzmu. Kada je prošle godine ubijen Nikos Sabani, ministar za razvoj Adonis Georgiadis čestitao je policajcima preko Tvitera: „Očigledno je da su policajci dobro radili svoj posao. Čuvali su svoje živote i društvo. Bravo“, napisao je ministar. 

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.