Političke posledice traume
10. april 2018.
Na dan katastrofe u Poljskoj se, kao i svake godine, održavaju patriotske manifestacije i mise. Ovaj dan je, međutim, posebno važan za šega vladajuće partije PiS Jaroslava Kačinjskog. U parlamentu je otkrivena spomen-ploča u čast njegovog brata-blizanca Leha Kačinjskog.
Bivši predsednik kao nacionalni heroj
U čitavoj Poljskoj su otkrivene već stotine takvih spomen-ploča i spomenika. No, u Sejmu je spomen-ploča postavljena na samom ulazu, direktno pored one kojom se ukazuje čast papi Jovanu Pavlu II, koji u katoličkoj Poljskoj takođe važi kao heroj nacije.
Od pre osam godina i Kačinjski pokušava da predstavi svog poginulog brata-blizanca kao nacionalnog heroja. „On je ponovo izgradio poljsku nacionalnu svest i dostojanstvo Poljaka“, rečenica je koju često ponavlja povodom komemoracija koje se ne održavaju samo na godišnjicu, već i svakog meseca. Tuga za žrtvama tragedije, pred svega za bratom-blizancem Jaroslava Kačinjskog, kao da nema kraja.
Teorija o ruskom atentatu
Kobna dvostruka simbolika katastrofe je za to savršeno podesna. Desetog aprila 2010. poljski predsednik je sa delegacijom visokog ranga leteo za Katin, selo kod Smolenska na Zapadu Rusije. Sedam decenija ranije, tamo je ruska tajna služba ubila 22.000 poljskih oficira – taj događaj je poznat kao „masakr u Katinu“. Sedamsedet godina kasnije, samo nekoliko kilometara odatle, na starom vojnom aerodromu u Smolensku, poginula je čitava poljska delegacije. To je scenario koji nekim Poljacima i danas izgleda neverovatno.
Prema anketama, između 26 i 28 procenata Poljaka ne veruje u slučaj, već da je to bio ruski atentat. Vlada PiS odbacuje zvanične poljske i ruske izveštaje u kojima se govori o greškama pilota, zbunjujućim instrukcijama kontrolora leta i lošem stanju ruskih aerodroma.
„Smolenska religija“
Katastrofa u Poljskoj je i dalje emocionalni eksploziv koji Jaroslav Kačinjski koristi u svojoj politici. Zbignjev Mikolejko sa Poljske akademije nauka ga zove „izabranikom“ koji je na svojoj ličnoj traumi izgradio čitavu „Smolensku religiju“. U to spadaju mučeništvo mrtvih i hrišćanska simbolika kao što su krstovi i molitve kojih uvek ima na spomen-svečanostima. Ali ima i paganskih elemenata – kao što je bakljada.
- pročitajte još: Antirusko raspoloženje u Poljskoj
„To je mešavina koja se obraća svim društvenim grupama, od pobožnih starijih dama preko fudbalskih navijača pa do ljudi sa nacionalističkim stavovima“, kaže Mikolejko
Tragedija kao politički instrument
Stapanja rituala koji izgledaju kao religija sa politikom je za mnoge instrumentalizacija nacionalne tragedije. „Sećam se na jedinstvo koje je vladalo u Poljskoj posle tragedije. No, Jaroslav Kačinjski je brzo otkrio da time može da vodi efikasnu politiku i da može politički da koristi smrt svog brata“, kaže sociolog Jakub Bjeržinski u razgovoru za DW. Prema njegovom mišljenju, Kačinjski ni sam ne veruje u teoriju o atentatu, pošto je „političar koji racionalno razmišlja“.
Bjeržinski kaže da Kačinjski ciljano širi „teorije zavere“. „Mnogi ljudi ne prihvataju da je 96 ljudi poginulo baš na jednom istorijskom mestu zbog greške pilota. To nema smisla“, kaže Bjeržinski. Prema njegovom mišljenju, Kačinjski svojom teorijom o atentatu zadovoljava ljudsku potrebu da se traži za dubljim smislom stvari“.
Posledice katastrofe
Za predsednika PiS je sve teže da zastupa svoju teoriju. Dokaza za eksploziju koja je navodno predsednički avion raznela u vazduhu – još nema. Osam godina, Kačinjski je svakog meseca govorio o rasvetljavanju katastrofe. „Mi ćemo pobediti“, glasila je njegova parola, a pod „pobedom“ je trebalo razumeti definitivni dokaz da se radilo o atentatu. No, od pre nekog vremena, on ne isključuje ni mogućnost da „istina neće biti definitivno rasvetljena“.
- pročitajte još: „Smolensk“: film koji je podelio Poljsku
Sada on namerava da ukine mesečne komemorativne svečanosti. „Pobeda“ izgleda sve manje realno. Nacionalna katastrofa i lična trauma najvažnijeg poljskog političara su ipak ostavili traga. to su napeti odnosi sa Rusijom i podela društva.