Politička institucija: preminuo Volfgang Šojble

Volfgang Šojble je preminuo. Pozornicu je napustila politička institucija. Otišao je strasni političar, prodoran i s protestantskim osećajem dužnosti. Čovek koji nikada nije dozvolio da ga uzdrmaju porazi i udarci sudbine.

Volfgang Šojble, rođen 18. septembra 1942. godine, bio je nešto poput otelotvorenja političke istorije Nemačke – prvo Zapadne, a zatim i cele zemlje. Političar Hrišćansko-demokratske unije (CDU) bez prekida je bio poslanik u Bundestagu od 1972. godine. To je rekord. Za oko 150 godina nacionalne parlamentarne istorije Nemačke to niko pre njega nije postigao.

Za Šojblea je život bez politike bio nezamisliv. „Ja sam poslanik iz strasti“, više puta je priznao. Upitan u jednom intervjuu kakav je osećaj pola veka oblikovati politiku u Bundestagu, Šojble je – verovatno s nestašnim osmehom, blistavim očima i verovatno sa primesom intelektualne ironije tipičnom za njega - odgovorio: „Po tome se vidi koliko politika može da bude zabavna.“

Volfgang Šojble: „Život je nada“

Dve prekretnice oblikovale su politički i privatni život čoveka iz Badena: pokušaj ubistva 1990. koji ga je primorao da živi u invalidskim kolicima. Deset godina kasnije morao je da se odrekne partijskog vođstva CDU, a sa njim i mogućnosti da jednog dana postane kancelar.

Sin lokalnog političara CDU iz Frajburga, studirao je ekonomiju i postao advokat sa doktoratom. Helmut Kol, novoizabrani kancelar, pozvao ga je 1984. u tadašnje sedište vlade u Bonu. Postao je šef kancelarskog kabineta, a time i organizator vlasti. Niko više nije mogao da ga mimoiđe.

Šojble je 1989. postao ministar unutrašnjih poslova, a pogodan onda ga je jedan pogodan trenutak katapultirao u centar pažnje: nakon pada Berlinskog zida, odigrao je ključnu ulogu u pregovorima o sporazumu o ujedinjenju između SR Nemačke i DDR-a.

Samo nekoliko nedelja kasnije, 12. oktobra 1990, na predizbornom mitingu jedan psihički bolesnik pucao je u Šojblea i teško ga ranio. Otada je bio u invalidskim kolicima, paralizovan od trećeg grudnog pršljena naniže. Odustajanje? To za njega nije opcija. I nije se dugo dvoumio. Rekao je sebi: „Ne mogu to da promenim, ali dok živim – živim.“ Šest nedelja nakon napada, sedeći u invalidskim kolicima, održao je svoju prvu konferenciju za novinare.

U vrtlogu afere ilegalnih donacija CDU

Volfgang Šojble je 1998. postao predsedavajući CDU. Kancelar Helmut Kol više puta je naglašava da bi voleo da Šojble bude njegov naslednik – da bude kancelar. Ispalo je, međutim, drugačije.

Krajem 1999. saznalo se da je u vreme kancelara Helmuta Kola bilo ilegalnih partijskih donacija CDU i tajnih računa u bankama. Samo nekoliko nedelja kasnije, Šojble je priznao da je za CDU od jednog trgovca oružjem primio kofer sa 100.000 nemačkih maraka. Podneo je ostavku na mesto lidera stranke. Bio je to „snažan udarac“, rekao je Šojble u jednom intervjuu.

Neumoljivi ministar

Tokom godina kada je CDU bila u opoziciji (1998-2005), Volfgang Šojble se koncentrisao na spoljnu i bezbednosnu politiku. U tzv. „velikoj koaliciji“ (CDU,CSU i SPD) od 2005. godine, prvo je imenovan za ministra unutrašnjih poslova, a potom i za ministra finansija. U opoziciji su ga zvali „ljuti pas“. Podržao je, na primer, zakon o bezbednosti u vazdušnom saobraćaju koji je trebalo da omogući obaranje putničkih aviona koje su oteli teroristi. Predlog nije prošao.

U vreme kada je bio ministar finansija (od 2009), crno-žuta koalicija (CDU,CSU i FDP) usvojila je najveći paket štednje u istoriji Savezne Republike Nemačke. Šojble, međutim, time nije naišao samo na odobravanje. Tokom krize evra postao je neprijatelj mnogih Grka, jer je toj zemlji nametnuo strogu disciplinu štednje.

Predsednik Bundestaga

U oktobru 2017. Volfgang Šojble postao je predsednik nemačkog Bundestaga, dakle drugi čovek u državi. Verovatno je to za njega bio prvi izbor.

Bio je poštovan na toj poziciji kao jedan od najboljih govornika. I kao neko ko svojim oštrim umom, dubokim razumevanjem nemačke demokratije, ali i humorom, sednice Bundestaga vodi kao niko drugi.

„Strastveni parlamentarac“ verovatno je tako pronašao svoju poziciju iz snova, a i pomirio se s mahinacijama vlasti koje je često izbliza doživljavao. Takođe samouvereno je terao desničarsku populističku i buntovnu Alternativu za Nemačku (AfD) da se pridržava običaja u parlamentu – i to oštrim verbalnim kontrama, ukorima, pa i novčanim kaznama. Ali, ukoravavo je i kancelarku Angelu Merkel, onda kada prekorači vreme za govor. Bio je neprikosnoveni parlamentarni autoritet.

I ostao je takav – čak i kao „običan“ poslanik nemačkog Bundestaga nakon izbora u septembru 2021. Neko kao Volfganga Šojblea nije mogao ni da zamisli da više ne bude član parlamenta.

Izvor inspiracije i u starosti

Volfgang Šojble je i u starosti ostao izvor ideja i konzervativni politički vizionar. Uvek je tražio intelektualne izazove. Početkom 2021. objavio je knjigu: „Iskustva granica – kako rastemo kroz krize“. Knjiga je nešto kao kredo njegovog života kao političara. Ona prikazuje Šojbleovu radoznalost, strastvenu sklonost raspravama i inovacijama. Volfgang Šojble je i pandemiju korone video kao priliku da se prevaziđe „učmalost“ u Nemačkoj: „Mnogi ljudi u našoj zemlji osećaju da su potrebne promene.“

Postoji jedna rečenica koja bi gotovo pa mogla da bude lajtmotiv njegovog života: „Imamo slobodu da svet u kojem živimo učinimo boljim, da postignemo velike stvari.“ Volfgang Šojble, koji iza sebe ostavlja suprugu Ingeborg i četvoro dece, u to je verovao čitavog svog života.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.