Političke igre u Moldaviji
9. septembar 2015.Zahtevi oko 100.000 demonstranata u moldavskoj prestonici Kišinjevu bili su jasni: da predsednik države podnese ostavku, da se održe prevremeni parlamentarni izbori, kao i da se istraži kako je iz bankarskog sistema nestalo milijardu dolara. Demonstracije je organizovala građanska platforma „Dostojanstvo i istina“. Ona traži i da predsednika države direktno bira narod a ne parlament – koji to čini na netransparentan način.
Maja Sandu – nova politička nada?
Mnogi Moldavci se uzdaju u Maju Sandu, bivšu ministarku obrazovanja, o kojoj se letos već razgovaralo kao o mogućoj premijerki – no, pro-EU stranke vladajuće koalicije su prestale da je podržavaju nakon što je javno izjavila da „Moldavijom upravljaju oligarsi“.
U jednoj poruci demonstrantima, Maja Sandu je naglasila da je moldavska politička scena „arena za igre moći različitih osoba koje po sopstvenoj volji raspolažu resursima države“, te da ta vrsta politike potpuno isključuje učešće naroda. Ubeđena pristalica približavanja Evropskoj uniji je dodala da samo civilno društvo može da prekine to stanje i osposobi zemlju za budućnost.
Neodlučnost u sprovođenju reformi
Aktuelni predsednik Valeriju Strelet je hteo da analizira zahteve demonstranata i pokazao je spremnost za „konstruktivan dijalog“. Istovremeno je upozorio da bi nastavljanje političke nestabilnosti moglo da odvrati međunarodne kreditore i pre svega Mađunarodni monetarni fond (MMF) od daljeg pružanja pomoći Moldaviji. Tva zemlja se već dugo nalazi na pragu bankrota.
Nova pro-EU koalicija zvanično sledi ciljeve „evropske integracije“. Jedan od njih je i sklapanje sporazuma o pridruživanju sa Evropskom unijom tokom naredne dve godine. Ministarka spoljnih poslova Natalija German najavila je da će Republika Moldavija još tokom ove godine podneti zahtev za otvaranje pregovora o prijemu sa EU. No, unutrašnjepolitička situacija u Moldaviji ne pruža mnogo povoda za optimizam u pogledu tog koncepta. Najvažniji politički akteri ne pokazuju preveliku volju za menjanjem trenutnog stanja. Posebno u oblastima pravosuđa i borbe protiv korupcije nema odlučnosti u sprovođenju reformi.
„Politička klasa je zakazala“
U intervjuu za DW, bivši premijer Jurije Leanka rekao je da je čitava politička elita njegove zemlje – zakazala: „Postiđeni moramo da ustanovimo da posle izbora od 30. novembra 2014. nismo iskoristili proevropsko glasanje i da smo nazadovali“, kaže Leanka, dodajući da zato nije ni čudo što je većina Moldavaca izgubila veru u politiku – kao i sa njom povezane nade."
I međunarodni odnosi Moldavije su pretrpeli štetu zbog političke stagnacije u zemlji, kaže Leanka: „Izgubili smo poverenje Nemačke“. Oslabili su ne samo politički kontakti, već i ekonomska i tehnička saradnja između Berlina i Kišinjeva. A odnosi sa sestrinskom Rumunijom su zbog stalnih političkih trzavica gotovo potpuno zamrli.
Sve su to nevesele perspektive za Moldaviju. Dugotrajna politička nestabilnost, ekonomski i finansijski kolaps, kao i komplikovan geopolitički položaj – zbog rata u Ukrajini – predstavljaju kompleksan splet okolnosti sa kojim će Moldavija još dugo morati da se bori.