Politički sukobi blokiraju reforme

Bečki dnevni list Standard posvetio se svađama u hrvatskoj vladajućoj koaliciji zbog koje su najavljene reforme pale u zapećak. List podseća da je najnovija epizoda prepirki izbila oko teme koja je uvek osetljiva u Hrvatskoj – vlasništva nad naftnim koncernom Ina, čijih 49 odsto kontroliše mađarski Mol. Objavljeno je da je supruga potpredsednika vlade i vođe hrvatske desnice Tomislava Karamarka dobila savetnički honorar od 60.000 evra od jednog lobiste Mola, te da vladajući HDZ istovremeno zagovara da se Mađarima proda veći udeo u naftnoj kompaniji. „Ali od toga neće biti ništa. Socijaldemokratska opozicija traži postupak za smenu Karamarka, što nije verovatno. Ali odlučujuće je što je partija Most protiv diranja Ine“, piše Standard.

„Nova hrvatska vlada u kojoj od januara koaliraju HDZ i novkomponovani Most je ne samo razjedinjena, već i važne privredno-političke reforme izostaju. Ekonomista Vladimir Čavrak smatra da političkim svađama bivaju blokirane privredne strategije i rešenja. Koalicioni partneri svakog dana imaju protivrečne predloge i očigledno među njima nema koordinacije, smatra on. Dodaje da nema ozbiljne diskusije kako prevazići krizu. Čavrak naglašava da su potrebne strukturne reforme u poreskoj i finansijskoj politici, kod javnog i međunarodnog duga, kao i da treba poboljšati poslovnu klimu. Dosadašnje mere vlade drži za površne i čak populističke“, piše bečki list.

„Prošle godine je međunarodni dug Hrvatske iznosio 47 milijardi evra, više od 107 odsto bruto-društvenog proizvoda. Javni dug je bio na 85,5 odsto BDP-a, dakle daleko iznad kriterijuma iz Mastrihta. Dug se tokom kriznih godina 2008-2014. udvostručio. Prošle godine je, nakon šest godina recesije, prvi put došlo do rasta od 1,8 odsto – za ovu se prognozira 2,1 odsto. Ipak, dugovi enormno pritiskaju privredu.

Ministar finansija Zdravko Marić, ekonomista s Harvarda, sada hoće da štedi gde stigne, pre svega u zdravstvenom sistemu. Trebalo bi da se proda i državna imovina, razgovara se o nekim objektima na Jadranu koje trenutno koristi vojska. Druga opcija koja se razmatra je oslobađanje novca iz penzionih fondova i stvaranje univerzalnog sistema za državne plate. Planira se i reforma penzionog sistema koja predviđa da se 2028. u penziju ide sa 67 godina.“

Ekonomista Čavrak kritikuje da do sada nema ni puke procene državne imovine. „Nije doneta odluka šta bi trebalo prodati. Više se govori o tome šta ne treba prodati, naime šume i vodu“, rekao je on za Standard. Navodi se da je „omiljeni projekat“ premijera Tihomira Oreškovića gasni terminal na ostrvu Krk kojim bi Hrvatska htela da se pozicionira kao važna tranzitna zemlja za ovaj energent.

Standard dalje piše: „Odlučujuće će biti da li će Orešković uspeti u reformi javne uprave. Ne samo da je u državnom sektoru zaposleno previše ljudi nego se i birokratske procedure za privrednike mogu uporediti sa toplim zecom. Manjka i kod korišćenja fondova EU. Od nedavno Evropska komisija zadržava čak i 165 miliona evra subvencija za hrvatsku poljoprivredu. Razlog je što u Briselu sumnjaju da se konkursi ne odvijaju valjano. Tako su neke firme osnovane samo tri meseca uoči raspodele sredstava, a svi imaju istog vlasnika i adresu.“

Protest na simboličnom mestu

Nemačka štampa prenosi i izveštaje o protestnoj akciji Roma sa Balkana koji su u Berlinu simbolično zaposeli spomenik Sintima i Romima ubijenim u periodu nacizma. „Oko 200 ljudi učestvovalo je u simboličnom protestu“, piše Berliner cajtung. U pitanju su Romi koji su iz takozvanih „zemalja sigurnog porekla“ – u koje spada i Srbija – došli tražeći azil te koje uskoro čeka deportacija. Grupa Intervencionistička levica koja je podržala demonstracije saopštila je da su romske porodice koje su protestovale mahom iz Srbije, Kosova, BiH, Makedonije i Crne Gore.

Oni su saopštili da ih u slučaju deportacije „očekuju progon, rasizam, izolacija“ i da njihove probleme na Balkanu ne mogu rešiti „nikakve donacije iz Zapadne Evrope“. Udruženje „Alle bleiben“ (Svi ostaju), koje se zalaže za pravo na azil, kritikuje što su izbeglice sa Balkana smeštene u zasebne izbegličke kampove gde ostaju dok „u bezmalo sto odsto slučajeva“ njihovi zahtevi ne budu odbijeni. „Mnogi od Roma kojima sada preti deportacija su potomci žrtava ili preživelih ovog uništenja“, saopštilo je udruženje, čime je obrazloženo mesto na kojem je održan neprijavljeni protest.

Berliner cajtung dodaje: „Pooštravanje prava na azil zaista je imalo za cilj da ljude sa malim izgledima za ostanak ne integriše u uobičajene sisteme već da se oni ubrzanim postupkom odlučivanja o azilu brže deportuju. Broj balkanskih izbeglica je između ostalog i zbog toga tokom jedne godine drastično opao.“