Političko trasiranje autoputa?
27. februar 2019.
Spajanje gradova i država modernim autoputevima bitan je preduslov za ekonomski razvoj. Stručnjaci zato pozdravljaju dogovor političara o trasama autoputeva koji će spojiti glavne gradove Bosne i Hercegovine i Srbije – Sarajevo i Beograd.
Dogovor je postignut u utorak (26.2.) u Istočnom Sarajevu na sastanku predsedavajućeg Predsedništvu BiH Milorada Dodika, te ministara za saobraćaj Federacije BiH Denisa Lasića i Republike Srpske Neđe Trninića.
Usaglašena su dva kraka autoputa, odnosno magistralnih puteva Sarajevo-Beograd. Najavljeno je i formalno ucrtavanje trasa na mapi, o čemu bi trebalo da se izjasni Predsedništvo BiH. Predlog bi potom bio upućen Turskoj koja je obećala finansijsku podršku projektu.
„Zahvaljujući naporima svih, usaglasili smo da ta trasa ide od Rače, preko Bijeljine, Brčkog, od Lončara prema Tuzli i spušta se prema Sarajevu, ide preko Pala, Rogatice, Višegrada i tu se pravi konekcija za Goražde“, rekao je Milorad Dodik.
Trase u skladu s političkim ili ekonomskim interesima?
Predsedavajući Predsedništvu BiH naglašava da je reč o velikom investicionom poduhvatu. „Preliminarno se govori o tri milijarde evra, sa nekoliko desetina tunela, mostova... Bilo je neophodno da utvrdimo jedinstvenu trasu. Ukoliko trasa od Gradiške, preko Doboja, dalje prema Sarajevu, Višegradu i Srbiji bude stavljena u funkciju u profilu autoputa, put od Ljubljane do Soluna bio bi kraći za 200 kilometara i tu je ta razvojna šansa“, kazao je Dodik.
Ekonomski analitičar iz Tuzle Admir Čavalić kaže za DWda je svako saobraćajno povezivanje BiH i Srbije poželjno, imajući u vidu činjenicu da je reč o važnim trgovinskim partnerima. „Naravno, pri definisanju kompletne trase puta, potrebno je voditi računa o ekonomskoj opravdanosti pojedinih deonica. Naime, često se u zemljama Zapadnog Balkana trase definišu u skladu sa političkim, a ne ekonomskim interesima. Shodno tome, kao rezultat dobijete autoputeve koje se slabo koriste ili je njihova izgradnja preterano koštala.“
Finansiranje još nije definisano?
Admir Čavalić smatra da je dobro što se za značajan deo trase preferira magistralni put u odnosu na autoput, jer on brže i jeftinije može da se stavi u funkciju ekonomskog razvoja. „Inače, magistralni putevi bi trebalo da budu primer za izgradnju putne infrastrukture u ostatku BiH. Takođe, posebno je bitno to što se Tuzlanski kanton, kao najmnogoljudniji kanton u Federaciji BiH i njen industrijski centar, potencijalno veže sa Kantonom Sarajevo i preko Brčkog sa Bijeljinom, odnosno dalje sa Srbijom. Reč je o regionima sa dinamičnom privredom, koji su izvozno orijentisani – kako industrijski, tako i poljoprivredno“, ističe naš sagovornik.
Čavalić, međutim, podseća i na nedostatke celokupnog projekta. „A oni se odnose na nedefinisanost izvora finansiranja, zatim na neodređene rokove za početak i završetak radova, što je najveći problem domaće niskogradnje, te na nepostojanje preciznih studija za utvrđivanje pojedinih deonica predviđene trase. Još uvek nemamo jasnih informacija kako će se sve to finansirati i u kojem vremenskom periodu će projekat biti završen.“
Hoće li Bošnjaci „aminovati tuđe dogovore“?
U Bosni i Hercegovini su ranije vođene oštre polemike o tome koja je trasa budućeg autoputa Sarajevo-Beograd najpogodnija, a kritikama bi mogao da bude izložen i dogovor iz Istočnog Sarajeva. Stranka Narod i pravda poziva „patriote da ne dozvole da trasa budućeg autoputa zaobiđe Goražde i Sandžak“.
Predsednik te stranke Elmedin Konaković kaže da je predloženim rešenjem zaobiđeno Goražde kao „ekonomski potentna“ sredina, ali i celokupan prostor Sandžaka, koji se „ostavlja izolovan“ i od Sarajeva i od Beograda. Za Konakovića je neprihvatljivo da o trasi autoputa između Sarajeva i Beograda odlučuju „isključivo kadrovi HDZ BiH i SNSD“, dok Bošnjacima preostaje da „aminuju tuđe dogovore“.