Poljska medijska revolucija

Nakon što su državna radio-televizija i novinska agencija PAP stavljeni pod kontrolu, sada bi i privatne medijske kuće trebalo „ponovo da postanu poljske“. Zakon bi još pre letnje pauze trebalo da bude usvojen u parlamentu. S obzirom na to da stranka Pravo i pravda“ (PiS) u Sejmu raspolaže apsolutnom većinom, usvajanje novog zakona čista je formalnost.

Nemačko prisustvo sporna tema

Cilj vladajućih jeste da se izbore protiv snažnog nemačkog prisustva na poljskom medijskom tržištu. Šef stranke Jaroslav Kačinjski je još tokom predizborne kampanje 2015. obećao oslobađanja listova i časopisa „iz nemačkih kandži“. Predizborno obećanje Varšava sada želi da sprovede u delo.

Vladajuća stranka tvrdi da nemačke kompanije drže tri četvrtine poljskog medijskog tržišta. Elžbieta Kruk (PiS), predsednica Odbora za kulturu u Sejmu, navodi podatak po kome je gotovo 80 odsto izdavačkih kuća u stranim rukama, tvrdeći da je tako visoka zastupljenost stranog kapitala jedinstvena u nekoj zemlji Evropske unije. „Da li baš Nemci moraju da kontrolišu poljsku vladu“, glasi retoričko pitanje Kruksove.

To retoričko pitanje Kruksove, u skladu je s višegodišnjim antinemačkim tonom vladajuće stranke. Političari PiS koriste svaku priliku kako bi podsetili na strahote Drugog svetskog rata. Malo koje vesti javno-pravne televizije TVP prođu bez antinemačkih opaski.

Nemački propisi kao uzor

Inicijativu stranke „Pravo i pravda“ potkrepljuju činjenice vezane za nemačke izdavače. Nakon 1989. godine nemačke kompanije brzo su uspostavile dominaciju na medijskom tržištu centralno-istočne Evrope. Ekspanzija kuća Pasauer noje prese, koja je zastupljena preko sestrinske kuće Polska pres, bila je nazaustavljiva. Pasauer se na poljskom tržištu pojavio 1994. godine kada je kupio osam regionalnih listova. Danas toj kući pripada skoro 90 odsto poljskih regionalnih listova: skoro 20 lokalnih dnevnih listova i oko 100 nedeljnika. Ta kuća je 2013. godine kontrolisala 49,8 odsto regionalnih listova i portala, a danas čak 86,6 odsto, podaci su internet-portala wpolitice.pl. Takva medijska koncentracija bavarske medijske kuće, u Nemačkoj nikada ne bi bila moguća.

U partiji „Pravo i pravda“ su to odavno shvatili i s dozom ironije tvrde da bi novi zakon trebalo izraditi prema zapadnom uzoru. „Hoćemo da suzbijemo dominaciju određenih izdavačkih kuća prema nemačkom uzoru“, kaže poslanica PiS Barbara Bubula. „Medijska koncentracija je sve jača i mi moramo da sprečimo da se to ne odrazi na manjak pluralizma.“ S obzirom na to da se u jesen 2018. održavaju lokalni izbori, na udaru bi najpre mogla da se nađe medijska kuća Polska pres.

Nemački ili švajcarski – isto je

Još veći problem za vladu PiS predstavljaju kompanije Ringier Axel Springer Media AG (100 procenata udela u najvažnijoj onlajn-platformi onet.pl, kao i u još 13 velikih listova) i Bauer (53 manja lista, kao i 25 odsto kapitala u vodećoj privatnoj radio stanici RFMFM). U Poljskoj je aktivna i izdavačka kuća Burda, koju desničarsko-populistička vlada kritikuje da izveštava „prema berlinskom diktatu“ – a to pre svega znači kritički prema PiS.

U izradi je zakon protiv stvaranja monopola. On bi trebalo da ograniči udeo stranih medijskih kuća na 30 procenata. Na meti PiS pre svega su kuće s nemačkim kapitalom. Pritom u stranci „Pravo i pravda“ očigledno ne prave razliku između Švajcarske i Nemačke, kao što se vidi na primeru Ringier Axel Springer. Nemačko-švajcarskom koncernu pripada najtiražniji list Fakt, kao i magazin Newsweek Polska. O šefu koncerna Akselu Špringeru govori se da je „gaulajter“, otkako je pismom apelovao na neophodnost očuvanja demokratije i slobodnog rada novinara. „Poljaci bi trebalo da misle onako kako Nemci hoće“, zaključio je potom zamenik ministra pravde Patrik Jaki (PiS).

Širenjem antinemačkog raspoloženja do glasova

Iako simpatizeri PiS podržavaju antinemačku retoriku stranke, rezultati anketa pokazuju da je poljska javnost podeljena. Samo 28 odsto ispitanih smatra da su promene poželjne kada je reč o medijima, dok se 40 odsto tome striktno protivi. Ostatak nema jasan stav.

Međutim, planovima vlade na putu stoji princip Evropske unije o slobodnom kretanju kapitala. On zabranjuje diskriminaciju kapitala. PiS zato traži izlaz preko poljskog zakona o suzbijanju monopola.

O novom zakonu se još uvek ne zna mnogo. Prema rečima potpredsednika vlade i ministra kulture Pjotra Glinskog, predviđeni su prelazni periodi koji izdavačkim kućama najpre dozvoljavaju dobrovoljnu prodaju svog udela poljskim kupcima. Tek nakon toga, država će moći da vrši snažniji pritisak.

Tako će sloboda medija biti ograničena slično kao i u komunističkoj Poljskoj pre 1989. godine, kritikuje liberalna opozicija. Ali vladu ne uzbuđuju takva poređenja. Ona ima svoje „pozitivne primere“, kao što je vraćanje banke Pekao SA u poljske ruke. Državno osiguravajuće društvo PZU je tu banku u jesen 2016. godine otkupilo od italijanske UniCredit-grupe. Time je ispunjeno predizborno obećanje PiS o „patriotskoj privredi“. Vlada bi uskoro mogla da ispuni i obećanje koje se tiče medija.