Pomirenje na Erdoganov način

„U novembru je jedan ruski pilot ubijen jer je njegov avion angažovan na zadacima u Siriji navodno povredio turski vazdušni prostor – turska vojska ga je oborila. Otada su odnosi između Turske i Rusije zamrznuti. Sada Erdogan pokazuje kajanje“, piše nemački javni servis ARD: „Prema navodima Moskve, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan se izvinio zbog obaranja ruskog aviona. Erdogan je ruskom predsedniku Vladimiru Putinu napisao da nije bilo namere da se obori avion, rekao je portparol Kremlje Dimitrij Peskov. On je dodao da je Erdogan porodici ubijenog pilota uputio izraze najdubljeg saučešća i zamolio za oproštaj.“

I dok se ARD poziva samo na ruske izvore, dnevnik Cajt onlajn je na gotovo istovetan tekst dodao i primedbu da je „to potvrdio i jedan Erdoganov portparol u Turskoj“. I dalje: „Bilateralni odnosi su se posle obaranja aviona dramatično pogoršali. Putin je zabranio turističke paket-aranžmane za Tursku i uveo zabranu uvoza poljoprivrednih proizvoda iz te zemlje. Erdogan je sada pozvao rusku stranu na obnovu tradicionalno dobrih odnosa dve zemlje, rekao je njegov portparol. On je dodao da se nada da će one zajedno da se bore protiv terorizma u regionu.“

Dnevnik Špigel onlajn naglašava da je turska strana izbegla da se izvini: „Rusija je htela zvanično izvinjenje, a turski predsednik je reagovao kompromisnom formulacijom: prema izjavi jednog njegovog portparola, Redžep Tajip Erdogan je u pismu napisao da želi da informiše porodicu poginulog ruskog pilota da deli njen bol, i da joj izrazi saučešće [...] I ruskoj državi je Erdogan izrazio svoje duboko žaljenje zbog onoga što se desilo, kako se već jednom ranije izrazio. Ali, uvek je odbijao da se izvini Moskvi.“

Sve zbog Irana?

Nemačka štampa se bavi i pomirenjem Turske i Izraela: „Posle šest godina netrpeljivosti, Izrael i Turska su se sporazumeli oko pomirenja“, piše tako dnevnik Frankfurter algemajne cajtung. Doduše, to što Izrael želi da plati odštetu porodicama turskih građana ubijenih na brodu Mavi Marmara, zvuči kao priznanje krivice. Dve zemlje se rukovode pre svega sopstvenim interesima. Tako se Izrael nada da će Turska, koja sme da šalje humanitarnu pomoć u Pojas Gaze, uticati na Hamas, a u konfliktu sa Iranom bi takođe rado da ima Tursku na svojoj strani. S druge strane, Turska je pristala na pomirenje koje je izdejstvovao Vašington da bi – sa Izraelom i Saudijskom Arabijom – kao regionalna sila sprečila dalje snaženje Irana.“

„Turska pokušava da popravi uzdrmane odnose sa Rusijom i Izraelom. Šest godina posle krvavog zauzimanja broda Mavi Marmara, koji je prevozio humanitarnu pomoć u Pojas Gaze, Turska i Izrael potpisuju sporazum o pomirenju kojim će biti okončano političko ledeno doba [...] Pomirenje sa Izraelom već dobija i konkretnu formu. Ugovorom je predviđena isplata odštete od 20 miliona dolara koje će dobiti porodice deset ubijenih članova posade broda Mavi Marmara. Ambasadori dve zemlje bi što pre trebalo da ponovo stupe na dužnost.“

„Testosteronski trio“

Sređivanje odnosa Turske sa Rusijom i Izraelom komentator lista Zidojče cajtung je u naslovu svog teksta nazvao „Pomirenjem u testosteronskom triju“: „Kada bi postojala lista dopinga u diplomatiji, testosteron bi na njoj morao da ima visoku poziciju. Trebalo bi da postoji mogućnost diskvalifikacije onih koji ga uzimaju u prevelikim količinama. A to ne bi bio problem samo za notorno sumnjive Ruse. I turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i izraelski premijer Benjamin Netanjahu bi bili oni kojima bi prethodnih godina pretila zabrana igranja, jer su raskoračeni i nadmenih grudi ruinirali prijateljske odnose svojih zemalja.“

„No, pošto u politici – za razliku od sporta – cilj najčešće opravdava sva sredstva, testosteronski prestupnici su dobili novu šansu. Erdogan i Netanjahu sada primaju čestitke za sporazum o pomirenju, a s druge strane, Erdogan je smirio i front prema Moskvi tako što je javno izrazio žaljenje zbog obaranja ruskog aviona. Pitanje je samo da li će ti akteri i ubuduće moći da vode politiku bez dopinga.“