Poreska prevara „Cum-Ex“: kancelar Šolc ponovo na udaru

Nova godina je za nemačka kancelara donela jedan stari problem. Opozicione CDU i CSU žele da Olafa Šolca ponovo saslušaju pred Odborom za finansije. Optužba je veoma teška: tvrde da socijaldemokrata Šolc nije rekao istinu prilikom saslušanja u vezi sa skandalom nazvanim „Cum-Ex“. To navodno dokazuje protokol sa sednice Odbora iz jula 2020. koji je do sada držan u tajnosti.

Poslanici sada imaju uvid u taj protokol i smeju da ga citiraju. Iz protokola proizlazi da se Šolc u julu sećao jednog razgovora s bankarom Kristijanom Oleariusom koji je umešan u poreski prevaru velikih razmera nazvanu „Cum-Ex“, a od septembra 2020. Šolc je tvrdio da „ništa konkretno ne seća“ u vezi s tim razgovorom.

Svedoci moraju da govore istinu

Na rupe u sećanju Šolc se pozivao i dvaput nakon toga na saslušanju pred parlamentarnim Istražnim odborom u Hamburškom senatu. Svedoci moraju da govore istinu, u suprotnom čine krivično delo.

„Protivrečne izjave i iznenadni nestanak sećanja saveznog kancelara u roku od nekoliko meseci nameću važna pitanja“, kaže lider poslanika CDU u Odboru za finansije Matijas Hauer u izjavi za DW.

Pljačkanje države

„Cum-Ex“ je naziv za najveću poresku prevaru u istoriji Nemačke. Do sada je osumnjičeno 1.500 ljudi i oko 130 banaka. Radilo se o tome da se od države tražio povraćaj poreza na kapital koji uopšte nije bio plaćen. To je funkcionisalo zahvaljujući jednom triku uz pomoć deonica. Jednom godišnje preduzeća notirana na berzi objavljuju visinu dividendi koje isplaćuju svojim deoničarima. Na te dividende mora biti plaćen porez koji pod određenim uslovima može da bude i vraćen.

Uz pomoć banaka, paketi deonica s pravom na dividendu (cum) i bez prava na dividendu (ex) prebacivani su tamo-amo u danima oko termina za isplatu dividendi, tako da poreske vlasti nisu više mogle da utvrde ko je na dan isplate dividendi stvarno bio vlasnik deonica. Umesto toga, stvarao se utisak da pravo na to ima više njih. Svi oni su od banaka dobijali potvrde da su platili porez, a s tim potvrdama su mogli da zatraže povraćaj poreza. Poreska uprava je tako više puta „vraćala“ porez koji nikada nije ni primila. Tek 2012. zakonodavac je promenom zakona sprečio takve mutne poslove. Prema procenama, državni budžet je do tada kroz „Cum-Ex“ oštećen za više od deset milijardi evra. Pokrenut je krivični postupak, a Bundestag je 2016. formirao prvi Istražni odbor.

Poseta prvom gradonačelniku Hamburga

U skandal je bila umešana i privatna hamburška banka „M.M. Varburg“. Poreska provera i istraga počele su 2016, pa je banka u prvoj tranši morala da vrati 47 miliona evra koje je dobila kao neopravdan povraćaj poreza. Šef uprave i suvlasnik te privatne banke Kristijan Olearius nije propustio ništa u pokušajima da spreči vraćanje tog novca.

Navodno je nastojao da utiče na političare i vlasti. Obratio se i Olafu Šolcu koji je tada bio prvi gradonačelnik Hamburga, dakle predsednik vlade grada-savezne pokrajine. Na kraju su hamburške poreske vlasti odustale od zahteva za vraćanjem neopravdano uzetih miliona. Kasnije je savezno ministarstvo finansija, koje je vodio član CDU, uputilo nalog Hamburgu da ipak zahteva vraćanje tog novca.

Ništa nije obećano, ali…

Da li su Šolc i drugi vodeći članovi SPD-a u Hamburgu uticali na odnos poreskih vlasti prema banci Varburg? Olaf Šolc je i pred Istražnim odborom Hamburškog senata, kao i pred Odborom za finansije Bundestaga tvrdio da on nije uticao.

Za to nema ni dokaza u dnevnicima Kristijana Oleariusa koji su pronađeni prilikom pretrage njegove kuće. U njima bankar o susretu s gradonačelnikom beleži: Šolc „pažljivo sluša naše izlaganje i postavlja mudra pitanja“. I još: „Ništa nam nije obećano, to ni ne očekujemo, ne zahtevamo. Kaže da uvek mogu da se javim, on to i očekuje u vezi s ovom stvari.“

…bilo je više susreta sa Šolcom

O drugom susretu iz dnevnika saznajemo da je Olearius predao Šolcu dokument na sedam stranica u kojem banka Varburg objašnjava zašto joj pripada novac dobijen od finansijske uprave, te da bi njegovo vraćanje „ugrozilo egzistenciju banke“. Olearius dalje beleži da Šolc „pita, sluša, ne iznosi svoje mišljenje. Ne stavlja do znanja šta misli, ni da li će i na koji način da deluje. Imam razumevanja za to, ne želim da vršim pritisak niti da ga na bilo koji način kompromitujem.“

Rupe u Šolcovom sećanju imaju mnogo veze s pojavom Oleariusovih dnevnika. Tek iz njih je postalo jasno da su se Šolc i bankar sastali ne samo jednom, već ukupno tri puta. „Smatramo da su rupe u sećanju saveznog kancelara samo izgovor“, kaže poslanik CDU u Odboru za finansije Hauer. „Tek kada se saznalo za njihove druge susrete i jedan telefonski razgovor, Olaf Šolc je tvrdio da se ničega više ne seća.“

Stranke vladajuće koalicije štite svog kancelara

CDU i CSU traže novo saslušanje u Odboru za finansije, ali to je moguće samo ako to želi većina u Odboru, što očigledno nije slučaj. SPD, Zeleni i FDP koji čine vladajuću koaliciju, štite svog kancelara. Ranijih godina to je bilo drukčije – FDP i Zeleni su oštro napadali Šolca.

Za novo saslušanje najmanje je zainteresovana kancelarova SPD. „Dok Olaf Šolc i savezna vlada uspešno rade na savladavanju kriza, demohrišćani i dalje prave lakrdiju“, kaže Mihael Šrodi, finansijski stručnjak SPD-a i vodeći predstavnik te stranke u Odboru za finansije. Šolc je u sada dostupnom protokolu samo preneo ono „što je u medijima pročitao o tom susretu, a ne da se seća sastanka ili sadržaja“, kaže Šrodi za DW. Zato, smatra, nema protivrečnosti, niti razloga da se kancelar ponovo sasluša u Odboru.

Novo saslušanje u Hamburgu umesto u Berlinu?

Ni FDP nije zainteresovan za novo saslušanje. To je „gubljenje vremena“, kaže njihov član u Odboru za finansije Markus Herbrand. Kancelar je u više navrata rekao da se više ničega ne seća, zato novo saslušanje nema smisla, kaže on. „Na rupe u sećanju se naravno može kritički gledati i o njima raspravljati, ali nova saznanja od saslušanja u Odboru ne mogu se očekivati.“

Zeleni smatraju da o tome ne bi trebalo da se raspravlja u Berlinu, nego u Hamburgu. Poslanik Zelenih i član bundesverovog Odbora za finansije Sapa Miler za DW kaže da je „pravo mesto za dalje bavljenje tim pitanjem i ispitivanje sadašnjeg saveznog kancelara“ Hamburški senat. „Novo ispitivanje u Odboru za finansije (Bundestaga) bilo bio pre svega šou“, smatra Miler.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.