Kokain, čast, novac i moć

Zov novca, ugleda i seksa za brojne mlade muškarce arapskog porekla bio je neodoljiv. „Dok smo od socijalne službe svakoga meseca dobijali nekoliko stotina evra pomoći mi smo novčanice od stotinu evra trpali u kese za zamrzavanje. Ona bismo ih zakopavali u bašti, skrivali u zvučnicima ili šahtu za lift.“

Tako stvari u svojoj knjizi „Na ulici vredi naš zakon" (Auf der Straße gilt unser Gesetz) opisuje bivši kriminalac Halil O, pripadnik jednog arapskog klana iz Berlina.

- pročitajte još: „Porodica je sve“ – arapski klanovi haraju Nemačkom

Zajedno s jednom novinarkom Halil O, koji se u realnom životu zove drugačije, izveštava o paralelnom društvu s sopstvenim zakonima, bogatstvu stečenom dostavom kokaina taksijem i napuštanju kriminalnog miljea. Ta knjiga se pojavljuje u vreme kad je kriminal arapskih klanova u centru pažnje nemačke javnosti. Politika je decenijama ignorisala problem, ali sad ipak daje policiji potrebnu podršku. Rezultat su kontrole, racije, istrage. Zaplenjeno je 77 kuća i stanova poznatog berlinskog klana R. Šef drugog klana A.-Ch. i njegov brat na sudu su jer su navodno ucenjivali i napadali repera Bušida. Istovremeno je pretražena i njegova kuća i kancelarije zbog sumnje na utaju poreza u milionskim iznosima.

Imena klanova R. i A.-Ch. pojavljuju se u još dve aktuelne knjige: Moć klanova (Die Macht der Clans) koju su napisala dva reportera Špigela i Berlinski kum (Der Pate von Berlin), koja je autobiografija šefa klana Mahmud Al-Zeina. Tri knjige, tri perspektive: viđenje čoveka koji je napustio kriminal, viđenje dvojice novinara koji su do informacija došli čitajući dokumente policijske istrage i životna priča šefa jednoga klana koji smatra da je nevin i nepravedno progonjen. I žali se da nikad nije dobio azil u Nemačkoj. A sam priča da je ilegalno ušao u zemlju kao turista iz Libana, nikad nije bio politički progonjen, ali je decenijama bio nasilan i kriminalan.

„U 80 odsto velikih arapskih porodica ima kriminalaca“

Puno zanimljivija su sećanja Halila O. koji je krajem 1990-ih godina od nasilnog učenika postao profesionalni kriminalac i trgovac drogom. On je krenuo istim putem kao i njegovi stričevi, braća, bratići, prijatelji. Samo što je on pre 15 godina napustio tu scenu. Danas je socijalni radnik. Novinarka Velta Kristine Kenše piše o više od 50 susreta s čovekom čiju priču je proverila i u policiji. Tamo je smatraju verodostojnom.

Nisu svi članovi porodičnog klana, koji ima više stotina članova, kriminalni, piše Halil O. „Rekao bih u 80 odsto velikih arapskih porodica ima ljudi koji svoje prste imaju u nečemu kriminalnom, bilo drogama, bilo provalama, reketarenju ili prostituciji. Na 100 ljudi možda ih je 10 kriminalnih i 10 koji su u zatvoru.“

Članovi arapskog plemena Mhalami koji potiču uglavnom iz Turske, a koji su u Nemačku došli preko Libana 1980-ih godina, priznaju samo stara arhaična pravila. Porodica je sve, država ništa. Decu tuku, dečaci imaju potpuno drukčije slobode od devojčica, mladi muškarci najčešće žene svoje rođake. „Ako moliš pomoć smatraju te slabim.“ Najvažniji su čast, novac i moć.

Rodbinska kriminalna mreža

Put u kriminal otvaraju stariji rođaci, priča Halil O. „Kad je moja baka rekla da joj treba usisivač otišli su i ukrali ga. (…) U Bejrutu su krali samo hleb, tamo nije bilo ničega više, ali Berlin je bio raj, tu je bilo svega u izobilju.“ Krivično gonjenje? „U 99 posto slučajeva uopšte nisam bio uhvaćen, a ako sam ipak bio uhvaćen, postupci su uglavnom obustavljani. Brzo sam ih sakupio više od deset, ali kažnjen sam s najviše nekoliko sati društveno korisnog rada.“

Kao mladi učenik Halil je svakodnevno pušio marihuanu, a prodajom droge brzo je zaradio novac i za skupu odeću, zlatni lančić, a kasnije i za česte posete javnim kućama. Novi kontakti i mogućnosti poslova obično su nastajali preko rodbine u berlinskim četvrtima Krojcbergu, Nojekelnu ili Vedingu. Suparnici bi bili brutalno pretučeni. Nijedna žrtva se nije obraćala policiji.

Početkom 2000-ih godina Halil i njegovi prijatelji su ušli u prodaju kokaina, s dostavom 24 sata na dan. Kokain su dostavljali rođaci iz zapadne Nemačke i iz Holandije, novca je bilo jako puno. „Na svakoj ruci sam nosio Roleksov sat i vozio najskuplje automobile na ulicama Berlina. Za doček nove godine sam na Potsdamer placu iznajmio predsedničku svitu.“ Sledi zavisnost, pad, kriza, napuštanje scene.

Strah od oduzimanja imovine

S puno muke Halil je naknadno položio maturu i postao socijalni radnik. Danas kaže: samo stroga država mogu delotvorno da se bore protiv tog kriminala. „Ako se tim klanovima uzme novac oni nisu više niko i ništa i to jako boli.“ O oduzimanju imovine se najčešće raspravlja u toj sceni. „Svi čekaju šta će se dogoditi. Šta će država preduzeti? Kako će sudovi presuditi?“ Za rešavanje problema potrebna je jasnoća, kaže Halil, neki političari kažu da je pojam „klanovski kriminal" rasistički. „Oni umanjuju problem, kažu da klanovi nisu tako loši. Ja bih rekao, naprotiv, jesu.“

Puno informacija o porodičnim klanovima, zakazivanju politike i problemima policije može se naći i u knjizi Špigelovih reportera Tomasa Hajsea i Klasa Majer-Hojera «Die Macht der Clans“. Tu su pojedinosti iz policijske istrage o spektakularnim pljačkama jednog turnira pokera ili berlinske robne kuće KaDeWe, krađi zlatne kovanice iz muzeja, raznim ubojstvima i pranju novca. Zahteva se „robusna država i samouveren nastup“. Autori zaključuju: „Ponovno okretanje glave kao u prošlosti niko sebi ne može i ne sme da dopusti.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android