Poruke mladih za Evropsku uniju
9. maj 2019.
„Ne možemo predvideti budućnost, ali je možemo zajednički oblikovati“, izjavila je Mariane Tisen, evropska komesarka za zapošljavanje, socijalnu politiku i integraciju, nastojeći da ohrabri okupljenu omladinu. Ona se tamo okupila uoči susreta predsednika država i vlada Evropske unije koji se u četvrtak održava u rumunskom Sibinju pod geslom „Budućnost Evrope“.
Pre predsednika država i vlada o budućnosti Evrope je raspravljalo oko 300 mladih iz svih članica EU. „Budućnost Europe su upravo naši mladi“, izjavila je Tisen za DW. Za Evropsku komisiju je važno znati kako bi mlada generacija htela da oblikuje iduće godine i decenije, kakvu viziju budućnosti ona ima.
Evropski političari su naglašavali da ih zanimaju gledišta mladih građana EU o aktuelnim izazovima kao što su klimatske promene, socijalna nepravda, globalizacija ili digitalizacija. Istovremeno su mladi izrazili nadu da će oni koji u Briselu donose odluke imati sluha za njihove potrebe.
Veće blagostanje, a ipak više nepravde
„Sigurno je važno informisati naše građane o evropskim strukturama i mehanizmima, ali još važnije je poznavati njihove brige i strahove“, izjavila je za DW Angela Kristea, šefica Predstavništva Evropske komisije u Rumuniji. To je Evropskoj uniji postalo jasno posebno nakon glasanja Britanaca o Bregzitu.
Činjenica je, kaže Kristea, da je evropska integracija dovela do većeg blagostanja, ali je istovremeno povećana i nepravda u odnosima bogatih i siromašnih. Taj razvoj se razlikuje od zemlje do zemlje. Načelno je neregularna migracija za većinu građana EU jedan od najvažnijih problema. Mlade uopšte najviše zabrinjava promena klime.
Aleksandru Sas u Sibinju studira ekologiju. Raduje ga što je učestvovao na susretu. „Borba protiv posledica klimatskih promena za nas ima prioritet“, kaže Aleksandru, uveren da će nakon ovog susreta imati „više argumenata kako bi uticao na one koji donose odluke u Briselu“.
Rahel Sofija Krauskopf iz Nemačke zalaže se za više političkog obrazovanja u školama i predlaže osnivanje odgovarajuće obrazovne centrale EU. Drugi prijedlog je proširenje programa razmene studenata Erazmus i na mlade koji ne studiraju, recimo one koji bi voleli da stručnu praksu obave u inostranstvu.
Mlada Nemica se zalaže i za jačanje evropskog identiteta, a da se ne gubi iz vida nacionalna pripadnost. „Jer, to je ono što Evropu čini lepom – identifikovati se sa svojom zemljom i njenim tradicijama.“
Luka Koren potiče iz nemačkog Hanovera, a u Sibinju, gradu koji je centar nemačke manjine u Rumuniji, pohađa gimnaziju. I on se žali na manjak političkog obrazovanja u školama. Kaže da je to u Rumuniji veliki problem.
Poziv na glasanje
Razmena mišljenja s vršnjacima svidela se brojnim mladima. Među njima je i Aleksandre Silva iz Portugalije koji je odabrao evropske studije. Strastveni zagovornik evropske integracije nastoji da pridobije i druge, posebno pred evropske izbore krajem meseca. „Možemo imati bolju budućnost, ali samo ako je zajednički oblikujemo“, kaže Aleksandre.
Vrhunac susreta je bio razgovor s rumunskim predsednikom Klausom Johanisom i predsednikom Evropske komisije Žan-Klodom Junkerom. Oni su obećali da će ideje mladih uključiti u razgovore evropskog samita. Junker i Johanis su u više navrata pozivali mlade da glasaju na predstojećim izborima. „Ishod ovih izbora će dalekosežno uticati na evropsku politiku idućih godina“, kaže rumunski predsednik. Obojica političara su se izjasnila za uvođenje biračkog prava već sa 16 godina.