Potraga za preživelima
27. januar 2014.„Dobar dan. Ovo je program izraelskog radija u kojem tražite svoju rodbinu“. Ovako voditelj Izi Man pet puta nedeljno pozdravlja svoje slušaoce. „Sedmično imamo najmanje jedan poziv u kojem čujemo priču koja ima veze sa holokaustom. Još uvek postoji veliki broj slučajeva“, kaže Man.
Ćerka jedne osobe koja je preživela holokaust je u toku emisije ispričala da je njen otac neposredno pre smrti ispričao priču o svojoj prvoj ljubavi i još jednom detetu kojem je otac. Šta je bilo s njim? Da li će ga iko potražiti? Takođe je rekla da je pronađena kutija sa 70 pisama iz 1939. godine jedne jevrejske porodice iz Bjalistoka u Poljskoj rodbini u tadašnjoj Palestini. Ko danas poznaje tu porodicu?
Emitovanje emisije počelo 1945.
Novinar razgovara sa ljudima i poziva ih da mu budu gosti u emisiji. Jedan od njih je Šlomo Kazirer, koji je 1. januara bio gost u emisiji: „Tražim ćerke mog oca. Dakle, tražim moje sestre. Zovu se Dvira i Ester. Jedna je rođena 1937, a druga 1939. godine. Znam da su spaljene u Aušvicu. Međutim, imam osećaj da je jedna od njih još uvek živa“.
Voditelj emisije Man kaže da ljudima često govori da je mala verovatnoća da će nekoga pronaći. „Međutim, puštam ih u emisiji zbog onih jedan odsto verovatnoće da ćemo postići uspeh“, kaže Man.
Emitovanje emisije u kojoj se traži rodbina je počelo 1945. godine. Tada, godinu dana nakon oslobađanja koncentracionog logora Aušvic, voditelj je čitao dugačak spisak sa imenima traženih osoba. Bila su to samo imena.
Novinar Man nam priča o svom dedi. Njegova sestra ubijena je sa svojim kćerkama. Njegov deda je u emisiji čuo zetovo ime koji je još uvek živ i koji ga traži. „Otac mi je pričao o napetim očekivanjima. Bez obzira na to, bio je tužan. Njegov zet bio je skrhan čovek. U Izraelu se ponovo oženio. Međutim, umro je dve-tri godine kasnije. Jednostavno nije mogao da podnese bol“.
„Uskoro neće biti nikoga ko će tražiti“
„Emisija je emitovana do 1967 ili 1968. godine“, kaže Man. Tek 2000. godine, novinar Jaron Enoš nastavio je emisiju započetu 1945. godine. „Kao sin osobe koja je preživela holokaust, mislim da je ovo poslednja šansa. Uskoro neće biti onih koji će moći ispričati svoje životne priče i koji neće imati koga tražiti“, kaže Enoš.
Useljavanje više hiljada Jevreja iz bivšeg Sovjetskog saveza donelo je i mnogo novih informacija. Izi Man kaže da su danas deca ili unučad ti koji otkrivaju informacije o nepoznatim članovima porodica.
„Ljudi žele da spasu ono što se nakon holokausta može spasiti. Ubijene rođake više niko ne može da spasi. Ali, tradiciju, porodična sećanja i porodično stablo mogu. Mnogi koji nazovu, kažu da žele da znaju odakle potiču“, kaže Man.
Ta želja, 69 godina nakon holokausta, kod novih generacija nije izgubila na značaju.
Autori: Torsten Tajhman / Mehmed Smajić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković