Počela repriza Vučjaka
29. avgust 2020.
Mesto: Bosanska otoka. Nadležnost: ničija. Na stotine migranata nalazi se na međuentitetskoj liniji razgraničenja između Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine, odnosno Unsko- sanskog kantona.
Sada već preko 600 migranata, koji su na ovu lokaciju dospeli policijskim akcijama sa jedne i druge strane, ne želi ovde da ostane. Svakih nekoliko časova autobus sa migrantima dolazi na ovu lokaciju ili iz pravca RS ili USK. Pitaju do kada moraju ostati ovde i zašto ih ne puštaju da idu u Bihać i dalje na gejm - što je njihov izraz za pokušaj da izbegavajući policiju kao u igrici, pređu u Hrvatsku.
"Prebiše nas kao životinje"
"Šta možemo da očekujemo od ovoga. Prvo smo krenuli na gejm pa su nas prebili u Hrvatskoj i vratili nazad. Onda su nas uhvatili u Bihaću i stavili u Lipu (migrantski kamp u nadležnosti IOM-a). Otiši smo u Bihać da kupimo nešto, gde nas je policija pohvatala, zapalila nam stvari i dovezla ovde. Ovde smo bez hrane. Jedemo kukuruz i pijemo vodu iz potoka. Policija nas je prebila kao životinje. Mi smo ljudska bića a niko nas ne tretira tako”, kaže Abid iz Pakistana koji planira da što pre pobegne sa ove lokacije alternativnim putevima do Bihaća.
"Ne možemo ništa da uradimo ovde, izašli smo jednom na ulicu i blokirali saobraćaj ali nas je policija rasterala. Možda ako nas bude više...”, kaže Abid.
A više će ih sigurno biti ukoliko neko uskoro nešto ne uradi po ovom pitanju. Odluka Kriznog štaba Unsko-sanskog kantona od prošle sedmice nije predviđala prevoz migranata iz ovog kantona na entitetsku liniju, ali su sa tim akcijama počeli pre nekoliko dana, nakon što je policija Republike Srpske počela da ih dovozi sa teritorije entiteta na ovu lokaciju.
"Pojedoše pečenjake"
Migrantski kamp Vučjak, nedaleko od Bihaća, zbog katastrofalnih uslova raspušten je prošle godine nakon šest meseci postojanja. Isti uslovi su sada na ničijoj zemlji, osim što je možda situaciija bolja utoliko što se u blizini nalazi reka. Migranti su se smestili uz njive na kojima je kukuruz gotovo zreo za branje, što se lokalnom stanovništvu nikako ne sviđa.
"Ej, ovo je ludnica. Kad god izađem iz kuće, oni se muvaju tuda, stalno nešto traže. Povaljali su mi kukuruze, beru, peku. Pa njih je kažu 600, sutra će ih biti iljada, neka svako uzme po dva kukuruza, eto ti iljadu klipova. Ako ih ne odvedu odavde mi nećemo ovo trpiti više”, kaže meštanin koji ima imanje u neposrednoj blizini ovog improvizovanog kampa.
Svi ovi migranti deo su ogromne većine koja se nalazi u Unsko- sanskom kantonu. Nezvanične procene govore da ih je oko deset hiljada, od čega ih je tek trećina u kampovima. Ostalih oko sedam hiljada je na ulici i ako se ovako nastavi, sve ih čeka sudbina Abida iz Pakistana sa početka priče.
Za to vreme Crveni krst i humanitarne organizacije nastoje da pomognu koliko mogu, pa sporadično dovoze lanč-pakete sa hranom i vodom koje dele migrantima uz asistenciju policije.
"Krivci su Vlada USK ali i RS jer ne dozvoljavaju ni levo ni desno. Mi se odazivamo na svaki apel. Ovom kantonu je najteže, našim građanima je najteže i doslovno počinju da mrze ovu situaciju i nas”, kaže Zlatan Kovačević, direktor humanitarne organizacije "SOS Bihać” koja dovozi hranu na ovu lokaciju i zajedno sa Crvenim krstom pruža osnovnu medicinsku pomoć.
Večeras protesti
A netrpeljivost građana kulminirala je najavom protesta koji su najavljeni za večeras u Bihaću. Organizatori traže da se problem što pre riješi jer USK tri godine trpi najveći pritisak migrantske krize, a niko od državnih vlasti ne reaguje.