Predsednik Donald Tramp: Amerika na prvom mestu po drugi put

Donald Dž. Tramp je novi predsednik SAD. Pobediio je na izborima 2024. osvojivši neke ključne kolebljive američke države. Prethodno je bio predsednik od 2017. do 2021.

Pristalice ga vide kao spasitelja i heroja koji je spreman da brani njihove vrednosti od liberala u SAD. Kritičari, pak, ističu da je osuđeni kriminalac, njegovu kampanju pratili su s nevericom, izražavajući šok zbog onoga što nazivaju njegovom radikalnom politikom, ponašanjem koje nije dostojno državnika i impulsivnim korišćenjem društvenih mreža, kako na dužnosti, tako i van nje.

Tokom predizborne kampanje za 2024.Tramp je izazvao kontroverze izjavom da migranti sa Haitija u Springfildu, u Ohaju, kradu mačke i pse od komšija da bi ih jeli, što je kasnije dokazano kao netačno.

Iako je teško predvideti šta čeka SAD i ostatak sveta tokom Trampovog drugog mandata, osvrt na njegov prvi mandat mogao bi da pruži predstavu o onome što sledi.

„Ukradeni izbori“, napad na Kapitol i krivične tužbe protiv Trampa

Kada je Tramp odbio da prizna poraz od Džozefa Bajdena na predsedničkim izborima 2020. i tvrdio da su mu izbori „ukradeni“, veliki broj konzervativaca mu je poverovao. Iako su brojne revizije dokazale da ta tvrdnja nije tačna, Tramp je nastavio da tvrdi da su demokrate počinile izbornu prevaru, uprkos činjenici da su svi sudovi odbacili te optužbe.

Desničarski ekstremisti i Trampove pristalice su 6. januara 2021. napali Kapitol u Vašingtonu kako bi sprečili formalnu potvrdu Bajdenove pobede. Tog dana, Tramp je održao govor pred hiljadama pristalica, ponovivši svoje neistinite tvrdnje i rekao: „Ako se ne borite kao ludi, više nećete imati zemlju“. Posmatrači su to i njegove stalne laži o izbornoj prevari okarakterisali kao podsticanje nasilne rulje da krene u akciju.

Pet osoba je izgubilo život tokom napada na Kapitol ili ubrzo nakon njega, a više od 100 osoba je povređeno. Nedelju dana pre kraja njegovog prvog mandata, 13. januara 2021. Predstavnički dom je izglasao opoziv Trampa zbog podsticanja pobune. Deset republikanskih predstavnika glasalo je za opoziv, što je najveći broj glasova za opoziv iz stranke predsednika i prvi put da je predsednik opozvan više puta. Senat ga je narednog meseca oslobodio optužbi, ali je 2023. Tramp optužen za četiri krivična dela u vezi s njegovim odbijanjem da prihvati rezultate izbora 2020.

Njegov pravni tim podneo je žalbu, a slučaj je dospeo do Vrhovnog suda SAD, koji je odlučio da predsednici uživaju imunitet od krivičnog gonjenja za svoje postupke na dužnosti. Tužioci su ponovo podigli optužnicu sa neznatno izmenjenim navodima. Proces je u toku.

Tramp se takođe suočavao s brojnim drugim pravnim izazovima pred predsedničke izbore 2024. uključujući nekoliko suđenja za prevaru u vezi s načinom na koji je vodio porodični biznis sa svojim sinovima i suđenja povezana s njegovim ponašanjem nakon gubitka izbora 2020.

Tramp je optužen i osuđen po 34 tačke za falsifikovanje poslovnih podataka kako bi prikrio isplate bivšoj porno glumici Stormi Danijels. Čak i nakon suđenja, tvrdio je da je nevin. Sudija je odložio izricanje kazne nakon izbora, tako da nije jasno da li će Trampu kao predsedniku kazna biti izrečena niti da li će služiti kaznu zatvora.

Takođe je optužen za držanje poverljivih dokumenata vlade u svojoj kući Mar-a-Lago na Floridi, kada više nije bio predsednik.

Pored toga, morao je da plati milione dolara odštete bivšoj novinarki E. Džin Kerol nakon što ga je porota proglasila krivim za seksualno zlostavljanje krajem 1990-ih, a kasnije i za klevetu zbog klevete, jer bio reako da je novinarka lagala o incidentu.

Pristalice cene Trampov fokus na „Ameriku na prvom mestu“

Iznad svega, Trampove pristalice cene njegovo obećanje da će staviti „Ameriku na prvo mesto“. Tramp je bio kritički nastrojen prema NATO, povukao se iz međunarodnih organizacija poput Svetske zdravstvene organizacije i napustio Klimatski sporazum iz Pariza. Pod predsednikom Bajdenom, SAD su se ponovo priključile, ali Tramp planira novo povlačenje.

Njegov unilateralni pristup izazvao je bes evropskih saveznika tokom prethodnog mandata, ali je obradovao mnoge američke konzervativce.

Pristalice su pozdravile i njegove poreske olakšice za bogate.

„Lažne vesti“ i stroga imigraciona politika

Tokom predsedničkog mandata, Tramp je imao zategnute odnose sa medijima i koji su zabeleželi rekordan broj njegovih netačnih tvrdnji. Često je odbacivao činjenice koje mu se nisu sviđale kao „lažne vesti“.

Tramp je vodio oštru imigracionu politiku i više puta davao rasističke izjave. U kampanji 2016. nazvao je meksičke imigrante „silovateljima“ i „kriminalcima“. Obećao je da će izgraditi zid duž granice s Meksikom koji će platiti Meksiko, što se nije dogodilo. Do kraju njegovog prvog mandata, 2021. izgrađeno je 732 kilometra zida, na granici dugoj 3.145 kilometara što je američke poreske obveznike koštalo oko 16 milijardi dolara.

Trampov tvrd stav prema imigraciji imao je dalekosežne posledice. Migranti iz Latinske Amerike našli su se zarobljeni na američkoj granici, pri čemu su deca bila odvojena od roditelja. Snimci male dece zaključane u ćelijama izazvali su ogorčenje u zemlji i širom sveta. Trampova administracija je, tvrdila da su te mere bile neophodne za suzbijanje talasa ilegalnih imigranata, naglašavajući da su zatoečni migranti u centrima bili dobro zbinuti.

Prvi opoziv i pandemija koronavirusa

Protiv Trampa je 18. decembra 2019. pokrenut je postupak za opoziv, što ga je učinilo trećim predsednikom u istoriji SAD koji se suočio s takvim postupkom.

U telefonskom razgovoru, Tramp je zatražio od predsednika Ukrajine da pokrene pravni postupak protiv Hantera Bajdena, sina Džozefa Bajdena. Hanter Bajden je bio u upravnom odboru ukrajinske energetske kompanije dok je njegov otac bio potpredsednik u administraciji Baraka Obame. Suđenje za opoziv fokusiralo se na tvrdnju da je Tramp blokirao vojnu pomoć Ukrajini kako bi izvršio pritisak na Kijev da pomogne u njegovom reizboru 2020. kroz istragu o Džozefu i Hanteru Bajdenu.

U međuvremenu, predsednik Bajden je odbacio sve optužbe. Predstavnički dom usvojio je dve tačke opoziva protiv Trampa: zloupotrebu moći i ometanje rada Kongresa. Međutim, Tramp je oslobođen optužbi u Senatu, kojim su tada dominirali republikanci, i nije smenjen sa funkcije.

Pandemija koronavirusa takođe je ostavila trag u vreme Trampovog mandata. Stopa smrtnosti od Kovida-19 SAD bila je znatno viša u nego u drugim bogatim zemljama. Tramp je umanjivao ozbiljnost situacije i prioritet stavljao na brz ekonomski oporavak, umesto da sledi savete medicinskih stručnjaka. Kritičari tvrde da je njegov pristup doprineo smrti stotina hiljada Amerikanaca. U intervjuu iz avgusta 2020. Tramp je priznao da ljudi zaista umiru, rekavši: „Tako je kako je.“

Poslovni čovek i zabavljač, a ne političar

Četrdeset sedmi predsednik SAD rođen je 14. juna 1946. u njujorškoj četvrti Kvins. Trampov deda po ocu imigrirao je u SAD krajem 19. veka iz nemačkog grada Kalštat. Donald Tramp je pohađao čuvenu Vorton školu biznisa u Filadelfiji, gde je 1968. diplomirao ekonomiju.

Tokom 1970-ih i 1980-ih proširio je porodični biznis sa nekretinama, razvijajući projekte poput Trump Tower na Menhetnu, gde je i živeo pre nego što se preselio na Floridu.

Tramp se proslavio i kao domaćin američkog rijaliti šoua The Apprentice (Šegrt). od 2004. do 2015. U emsiji koaj je išla jedno mnedeljno, takmičari su se borili da dobiju jednogodišnji ugovor vredna 250.000 dolara u nekoj od Trampovih firmi. Posle svake runde, Tramp bi jednog od takmičara izbacio iz igre sa: „Otpušten si“.

Tri braka, petoro dece

Tramp se 2005. oženio Melanijom Knavs, bivšim slovenačkim modelom. Par ima sina Barona Trampa.

Pre Melanije, Tramp je bio u braku s glumicom Marlom Mejpls, koja je sama odgajala njihovu ćerku Tifani.

Iz prvog braka sa pokojnom Ivanom Zelničkovom ima  troje dece: Donalda mlađeg, Ivanku i Erika. Ivanka Tramp, njegova ćerka, poznata je kao njegova miljenica i često je blisko sarađivala s ocem na različitim projektima. Ivanka i njen suprug, Džared Kušner, služili su kao savetnici tokom Trampovog prvog predsedničkog mandata.

Trud se isplatio

Na Republikanskoj nacionalnoj konvenciji 2024. Tramp je, suprotno svojim ranijim napadima na one s liberalnijeg kraja političkog spektra, naglasio je poruku jedinstva.

„Kao Amerikanci, povezani smo jednim zajedničkim usudom i delimo istu sudbinu“, rekao je Tramp u svom govoru. „Ili se uzdižemo zajedno, ili raspadamo. Kandidujem se da budem predsednik za celu Ameriku.“

Njegov trud se isplatio. Ostaje da se vidi da li će njegova administracija zaista uložiti napore u ujedinjenje izrazito polarizovanih Sjedinjenih Američkih Država.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku