Za privremenu obustavu vraćanja izbeglica u Avganistan bila su neophodna tri teška napada u Kabulu: u julu 2016. poginulo je 80 ljudi u eksploziji bombe tokom mirnih demonstracija, u martu su naoružane osobe upale u vojnu bolnicu u centru grada i ubile 49 pacijenata, lekara i negovatelja. Ali deportacije Avganistanaca iz Nemačke i nakon toga su nastavljene. Očigledno je bilo neophodno da nemačka ambasada u Kabulu bude teško oštećena i da pred vratima te zgrade bude praktično 80 mrtvih, pa da se nemačka vlada odluči za pauzu.
Sada je otkazan let kojim je trebalo da se u Avganitan vrate potražioci azila kojima su odbijeni zahtevi. Let koji je bio planiran za noć između 31. maja i 1. juna, otkazan je, kako je saopšteno, iz „organizacionih razloga“. Objašnjeno je da ambasada ima previše posla sa uklanjanjem posledica najnovijeg napada. Sigurno je da su to prihvatljivi razlozi, mada se postaviti i pitanje zašto čarter-let nije preusmeren za grad Mazar-e Šarif, gde su stacionirani nemački vojnici, a koji je takođe proglašen za „siguran“. Tamo je, doduše, u novembru prošle godine takođe napadnut nemački konzulat, ali je on trenutno bar sposoban za rad.
Priznati poraz
Svejedno je šta su bili pravi razlozi za tu iznenadnu odluku – ona je nemačkoj vladi omogućila pauzu koju bi hitno trebalo iskoristiti za preciznije razmatranje politike azila. U međuvremenu, vesti o tome koliko je Avganistan postao nebezbedan sustižu jedna drugu – bilo da stižu od stručnjaka, ili o d crkava i organizacija za zaštitu ljudskih prava. U svakom slučaju, krajnje je vreme za iskrenu i preciznu analizu situacije na Hindukušu o kojoj bi se zatim otvoreno povela rasprava. Iz vlade se, pod pritiskom politike, mogu samo još čuti ulepšane činjenice. Niko ne želi da bude biti prvi koji će da prizna da je velika akcija „Bezbednost u Afganistanu“, koja jeste koštala i mnogo novca i napora, pa i ljudskih života, postigla skromne rezultate, a i oni su svakim danom sve manji i manji.
Sada je kao nikada pre povoljna prilika za unošenje više iskrenosti u raspravu. Još pre nekoliko meseci stranka kancelarke Merkel panično je očekivala izbore koji su zakazani za jesen. Upravo je po pitanju izbeglica postojala velika opasnost da bi Alernativa za Nemačku (AfD) mogla da osvoji mnoge glasove birača, ako CDU/CSU ne pokažu odlučnost kada je reč o proterivanju. U međuvremenu je ta desničarska stranka praktično oslabila samu sebe, a izborni rezultati u tri savezne pokrajine znatno su ojačali kancelarku. Istovremeno, politiku azila kao glavnu predizbornu temu polako je potisnulo formiranje jedinstvenog fronta Evrope protiv neuračunljivog američkog predsednika.
I Nemačka bi trebalo nešto da uradi
Mnogo je toga što bi trebalo analizirati i sistematski obraditi – pa i ovde u Nemačkoj. Očigledno je da postoje veliki nedostaci u postupku dodele azila. Osim toga, među običnim izbeglicama nalaze se i bivši talibani, ali oni se ne proteruju odmah, jer se želi da im se ovde sudi. Istovremeno, druge izbeglice šalju se avionima za Kabul.
Trebalo bi razmotriti koje napore je Nemačka zajedno s međunarodnom zajednicom zaista spremna da učini kako bi Avganistan učinila sigurnom zemljom porekla. U protivnom, na naša vrata će zakucati još više izbeglica – isti oni ljudi kojima smo tokom 15 godina angažmana u Avganistanu govorili o slobodi i demokratiji, a koje oni u svojoj zemlji ne nalaze. Izbeglice koje danas dolaze u Nemačku delimično smo stvorili mi sami. I upravo je u tome naša odgovornost.