Solidarne posete visokih zvaničnika Kijevu – uprkos ruskom raketiranju – u međuvremenu su postale uobičajena stvar. Od početka napada 24. februara, nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok i poljski predsednik Andžej Duda već su dva puta posetili Ukrajinu, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen čak tri puta.
Ali i pored toga, poseta nemačkog predsednika Frank-Valtera Štajnmajera je od velike važnosti. To je dugo očekivani signal da su sve nesuglasice između Kijeva i Berlina rešene. One su kulminirale u aprilu kada je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ponizio Štajnmajera, otkazavši mu posetu u trenutku kada je nemački predsednik već bio na putu ka glavnom gradu Ukrajine, zajedno sa poljskim kolegom Dudom i još trojicom predsednika, kako bi poslali signal solidarnosti.
U pravi čas
Još važniji je trenutak posete iz Berlina. Jer, istovremeno se u glavnom gradu Nemačke održavala međunarodna konferencija za obnovu Ukrajine. Kancelar Olaf Šolc zahteva „Maršalov plan“ za Ukrajinu. Obnova je, prema Šolcu, „generacijski zadatak koji mora da počne sada“.
Ljudi u Nemačkoj iz ličnog iskustva znaju koliko je važna međunarodna podrška za obnovu zemlje, za budućnost prosperiteta i demokratiju. Ukoliko postoji šansa da Nemačka verodostojne preuzme vodeću ulogu u Evropi nakon Bregzita, u vremenu Orbana i italijanskih postfašista, onda je to sada. To što Nemačka prednjači kada demokrate zajedno grade ono što su diktator i njegovi pomoćnici uništili vođeni mržnjom prema slobodi, može biti novi podsticaj evropskoj ideji integracije u miru i slobodi.
Ali, da bi Nemačka bila viđena ne samo kao glavni platiša, već zaista kao pokretačka snaga Evrope, ona mora da povrati poverenje – i to ne samo u Ukrajini, već i u Poljskoj i baltičkim zemljama. Poverenje u to da Berlin nikada više zbog jeftinog gasa neće staviti na kocku slobodu i bezbednost. Da je Nemačka spremna da se bori za bezbednost slobodne Evrope, ako je potrebno i suprotstavljanjem autoritarnoj Rusiji. I da je nakon osam meseci ruskih ratnih zločina konačno spremna da odbaci socijaldemokratsku mantru „Mir u Evropi samo sa Rusijom“.
Angažman za povratak poverenja
Upravo za to poverenje se u Kijevu založio Frank-Valter Štajnmajer. On je obećao Ukrajini ne samo ekonomsku i političku podršku, već i vojnu. To nije nešto što se podrazumeva, jer se radi o političaru čije ime je među Ukrajinkama i Ukrajincima bilo sinonim za smirivanje. On je godinama verovao da zavisnost od ruskog gasa doprinosi miru. I da konflikt u Donbasu može da se reši diplomatskim putem s Rusijom. Pa i nakon aneksije Krima on je i dalje verovao u san o bezbednosti i miru „od Vankuvera do Vladivostoka“.
Frank-Valter Štajnmajer bio je dovoljno veliki da prizna svoje greške. Sada je u Kijevu boravio kao prijatelj i nemačko-ukrajinski odnosi konačno su počeli da se normalizuju. Krajnje je vreme da se otklone emocionalne tenzije. Sve drugo ne bi bilo pravedno prema ogromnim naporima Berlina da pomogne Ukrajini: Nemačka ne samo da je primila milion ukrajinskih izbeglica – nakon početnih poteškoća, Berlin u međuvremenu isporučuje i važne sisteme oružja za borbu protiv ruskih osvajača, a sada želi i da preuzme vodeću ulogu u obnovi zemlje.
Konsekventno preispitivanje u SPD-u?
Pritom je važno da preispitivanje u Berlinu ostane konsekventno. Uostalom, potpuna obnova Ukrajine moguća je samo ako ruska invazija bude odbijena. U tom kontekstu, ministarka spoljnih poslova Analena Berbok i ministarka odbrane Kristin Lambreht nedavno su zatražile da se budžet za vojnu pomoć utrostruči.
To koliko daleko je s promenom kursa koji je u Kijevu najavio predsednik Štajnmajer spremna da ide nemačka stranka SPD, meriće se po tome kako će kancelar Šolc reagovati na inicijativu ministarki.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.